Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Najviše žalbi na kvalitet hrane, odeće i mobilne telefone
|
|
|
|
Objavljeno : 02.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Potrošači u Srbiji najčešće se žale na mobilnu telefoniju, kvalitet hrane i odeće, ali i na nemogućnost ostvarivanja kontakta sa državnim organima zaduženim za inspekcijski nadzor u tim oblastima, kazao je 2. aprila predsednik beogradskog Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević. Građani često nisu upoznati sa svim detaljima tarifnih paketa koje koriste i nailaze na probleme u vezi sa popravkom telefona. U Srbiji je, takođe, prisutna praksa smanjenja mase prehrambenih proizvoda uz zadržavanje iste cene, rekao je Bogosavljević i dodao da je potrebno zakonom urediti pitanje deklarisanja hrane. Ukazao je i na problem prelepljivanja deklaracija na hrani.
Bogosavljević je agenciji Beta rekao da korisnici usluga mobilne telefonije često nisu upoznati sa svim detaljima tarifnih paketa koje koriste.
"Korisnici koji sa provajderom potpišu ugovor po kome dobijaju telefon za jedan dinar uglavnom ne shvataju da se tu radi o prećutnom lizingu jer uređaj nije u potpunom vlasništvu korisnika", kazao je Bogosavljević i dodao da svaka promena uslova iz tarifnog paketa mora biti dostupna svim potencijalnim klijentima jer se time obezbeđuje fer odnos prema korisnicima usluga mobilne telefonije.
Bogosavljević je podsetio da se veliki broj žalbi građana odnosi na probleme u vezi sa popravkom neispravnog telefona, od predugih rokova popravke do situacije u kojoj korisnici plaćaju pretplatu čak i tokom perioda u kome zbog kvara, ne mogu da koriste telefon.
"Problem leži u činjenici da serviseri prave ugovor sa proizvođačem uređaja, a ne sa provajderom, pa se dešava da popravka telefona traje neopravdano dugo ili da se od korisnika traži da plati popravku", rekao je Bogosavljević.
Upitan da prokomentariše česte slučajeve smanjenja mase prehrambenih proizvoda uz zadržavanje iste cene, Bogosavljević je rekao da je takva praksa u Srbiji stalno prisutna.
"Tipičan primer je smanjenje mase hleba sa 600 na 500 grama ili čokolada, kod kojih se varijacije u masi kreću između 80 i 120 grama. Zato je potrebno da se umesto aktuelnog Pravilnika o deklarisanju hrane, hitno donese Zakon koji će imati obavezujući karakter jer se samo na taj način može obezbediti ravnopravnost potrošača", kazao je Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, prelepljivanje deklaracija na prehrambenim proizvodima, što je sve češća praksa u prodajnim objektima širom Srbije, ima elemente krivičnog dela jer prikrivanje roka upotrebe može ugroziti zdravlje kupaca takvih proizvoda.
"Kada primete da je deklaracija na nekom proizvodu prelepljena, potrošači treba odmah da prijave slučaj tržisnoj inspekciji. Problem je u tome što se često dešava da građani ne mogu da dobiju nadležnu inspekciju jer one imaju kratko radno vreme za prijavu takvih žalbi", kazao je Bogosavljević.
Izvor: Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
