Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Još nema glavnih mera za privredni oporavak
|
|
|
|
Objavljeno : 13.05.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Premijer Srbije Aleksandar Vučić 13. maja je održao više sastanaka sa privrednicima i najavio da će mere Vlade Srbije za ekonomski oporavak ove godine koštati između 150 i 200 miliona evra, uz dodatnih 60 miliona za subvencionisane kredite. Zamisao redovnih sastanaka sa poslovnim krugovima ocenjena je kao dobra ideja; privrednici su pozdravili neke najavljene mere poput olakšice za novozaposlene, a banke objavile da su spremne za odobravanje jeftinijih kredita privredi. Neki ekonomisti, međutim, upozoravaju da još nisu najavljene suštinske mere, već da se nastavlja do sada vođena politika, uz dodatne troškove za subvencije. Srbija ima stopu nezaposlenosti višu od 20%, nizak privredni rast i javni dug preko 60%.
Ekonomista Vladimir Gligorov ocenio je 13. maja za agenciju Beta da mere Vlade Srbije koje su najavljene i privrednicima predstavljaju nastavak politika koje su i do sada vođene, uz znatno veće finansijske obaveze države zbog obećanih subvencija. Na osnovu onoga šte se moglo zaključiti iz novinskih izveštaja, još veći akcenat se stavlja na podršku države, rekao je on.
Background Premijer Aleksandar Vučić je 12. maja na sastancima s bankarima, stranim investitorima, predstavnicima građevinskih firmi i srpskih kompanija razgovarao o paketu ekonomskih mera koje bi trebalo da dovedu do rasta zapošljavanja, suzbijanja sive ekonomije i ekonomskog rasta.
Tada je rečeno da će realizacija paketa ekonomskih mera koštati ove godine budžet Srbije između 150 i 200 miliona evra, ne računajući 60 miliona evra za subvencionisane kredite. Prema Vučićevim rečima, taj trošak će delom biti nadoknađen kroz smanjenje sive ekonomije.
On je kazao da se od suzbijanja sive ekonomije u ovoj godini očekuje dodatnih 100 miliona evra prihoda za budžet, a da je plan da do 2017. prihodi budu 500 do 700 miliona evra.
Vučić je istakao da je najviše zadovoljan bio sastankom sa bankarima, dok je najteži bio sastanak sa građevinarima, jer je ta industrija u jako teškom stanju.
Kada je reč o subvencionisanim kreditima, Vučić je kazao da se sa bankom dogovorio o njihovom odobravanju i da je reč o dinarskim kreditima za privredu, sa grejs periodom od šest meseci, rokom otplate od godinu dana i kamatnom stopom izmeđ 5 i 5,9% godišnje.
On je kazao da očekuuje da će na osnovu 60 miliona evra koje će dati država biti obezbeđene 1,2 milijarde evra subvencionisanih kredita za privredu. Vučić je rekao i da će do avgusta država bankama isplatiti dug za ranije subvencionisane kredite, što je po rečima bankara jedan od uslova za novi ciklus takvih pozajmica.
Trenutno je u toku izrada novog zakona o radu, koji bi trebalo da omogući veću fleksibilnost na tržištu rada, a najavljen je i novi zakon o privatizaciji i druge zakonske izmene.
Prema njegovim rečima, najavljene su subvencije kamata kako bi se podstakle banke da povećaju kreditnu aktivnost, subvencije doprinosa kako bi se podstaklo zapošljavanje, subvencije troškova gradnje stanova i promene zakona kako bi se poboljšala poslovna klima, što je stalna tema.
"To je, dakle, nastavak politika koje su i do sada vođene, uz znatno veće finansijske obaveze države, zbog obećanih subvencija", ocenio je Gligorov.
Dodao je da je i dalje potrebno suočiti se s nesolventnošću, s razlozima zbog kojih su kamatne stope visoke, sa smanjenjem investicija i zapošljavanja, a na šta će te mere relativno malo uticati.
Gligorov je rekao i da nije izvesno da će biti dovoljno sredstava da se najavljene mere realizuju, niti da će se izbeći neefikasnosti i zloupotrebe, kao i da nije sigurno da će banke značajno povećati kreditiranje sve dok se ne reše problemi s nenaplativim potraživanjima i dok se domaća tražnja ne oporavi.
On je rekao da je potrebno sačekati predlog rebalansa budžeta za 2014. i još više budžet za sledeću godinu i srednjoročnu fiskalnu strategiju, da bi se videlo na čiji će teret pasti najavljene subvencije.
Sa ocenom da su mere nastavak stare politike slaže se i bivši ministar privrede, koji se na prethodnim izborima kandidovao kao lider pokreta Dosta je bilo, Saša Radulović.
"Mere su samo novi pojas za spasavanje propalih biznismena i neodgovornih banaka o trošku poreskih obveznika. Subvencionisani krediti su namenjeni upravo njima", istakao je Rudulović za agenciju Beta
On je kritikovao i ideje masovne stanogradnje, koja je jedna od mera Vlade Srbije za pokretanje privrednog rasta u Srbiji.
Radulović je ocenio i da plan za smanjenje sive ekonomije nije moguć bez značajnog smanjenja poreza i doprinosa i uvođenja progresivnog oporezivanja, kao i da su izostale mere za mikro, mala i srednja preduzeća koja zapošljavaju 900.000 ljudi.
On je podsetio da javni sektor zapošljava više od 780.000 ljudi, od kojih su, kako je naveo, više od 100.000 "partijski zaposleni kadrovi", kojiprimaju platu za nerad na fiktivnim radnim mestima. Prema njegovom mišljenju, te ljude treba otpustiti.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
