Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Socijalno preduzetništvo nedovoljno razvijeno
|
|
|
|
Objavljeno : 02.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Socijalna preduzeća u Srbiji doprinose sa 0,2% bruto domaćem proizvodu (BDP) i učestvuju sa 0,6% u zaposlenosti, pokazalo je istraživanje sprovedeno u okviru projekta Ekonomski uticaj socijalnih preduzeća. Na predstavljanju projekta ukazano je da je socijalno preduzetništvo manje razvijeno nego u EU, a da su potrebe za ovakvim vidom aktivnosti izuzetno velike budući da blizu 100.000 porodica, ukupno oko 250.000 stanovnika, živi od socijalne pomoći. Projekat, sproveden uz finansijsku podršku Brisela, omogućio je da se stekne uvid u razvijenost socijalnog preduzetništva u Srbiji, sa ciljem da se ovaj vid aktivnosti dalje razvija.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović rekao je da je u 2012. u Srbiji radilo 1.196 socijalnih preduzeća, pri čemu su dve trećine činile zadruge. U EU je u to vreme bilo dva miliona socijalnih preduzeća.
Socijalna preduzeća u Srbiji su ostvarila doprinos BDP-u bio od 6,8 milijardi dinara, odnosno 0,2% BDP-a. U njima je radilo 10.326 ljudi, odnosno 0,6% zaposlenih, dok je u EU u takvim preduzećima radilo 14,6 miliona ljudi, što je 6,5% radno sposobnih.
Najveći udeo i u BDP-u i u zapošljavanju daju zadruge, sa 75,3%, odnosno 58,6%.
"Nadam se da ćemo ubuduće zabeležiti progres u ovom sektoru", rekao je direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović.
On u svojoj prezentaciji rezultata projekta nije izneo zaključke, rekavši da ne treba govoriti o tome zašto je situacija loša jer, kako je naveo "to svi znaju", već da se treba okrenuti ka merama za poboljšanje situacije.
Neuređena oblast
Jedan od prvih koraka sigurno bi trebalo da bude regulisanje socijalnog preduzetništva, budući da to još nije učinjeno.
Tako su za projekat osmišljeni precizni kriterijumi na osnovu kojih je utvrđeno blizu 1.200 socijalnih preduzeća u Srbiji. Reč je o zadrugama, udruženjima građana, preduzećima za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poslovnim inkubatorima i izdvojenim preduzećima (spin off) pod uslovom da ispunjavaju kriterijume, poput socijalnih ciljeva i trošenja dobiti pre svega za takve ciljeve.
Ministar za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin nagovestio je da bi zakon, sa čijim se donošenjem već izvesno vreme odugovlači, mogao biti donet uskoro. On je rekao da je pored regulative potrebna i saradnja sa zemljama u kojima su takve aktivnosti razvijene, poput Italije, kao i s nevladinim sektorom koji se već time bavi bez potrebne podrške države.
"Ovde nije reč o subvencijama. Socijalno preduzetništvo je mogućnost da se stvori ekonomski zdrav subjekt uz podršku države na početku", naveo je Vulin.
Sudeći prema rezultatima istraživanja u okviru projekta, novac je ključni problem za socijalna preduzeća.
Predstavnik nevladine organizacije SeCons Slobodan Cvejić rekao je da je sličan problem i u EU, ali da se tamo aktivno traže rešenja.
Drugi problem, koji je pre svega izražen kod zadruga i preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koji su vezani za tržište, jeste niska cena robe i usluga, dodao je Cvejić. Kao treći problem po značaju, oni navode i nenaplaćena potraživanja, što je problem u celoj privredi u Srbiji.
Poboljšati socijalnu ulogu
Pored razvoja celokupnog sektora socijalnog preduzetništva, potrebno je usmeriti njegov razvoj kako bi ono imalo što bolji socijalni uticaj.
Jedan od primera za to je zapošljavanje osoba iz ranjivih kategorija, budući da oni čine samo 16,8% zaposlenih u socjalnim preduzećima. Najveći potencijal za to imaju preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koja su to činila uz subvencije države.
Zadruge, koje su najbrojnije, nemaju izraženu socijalnu funkciju, a udruženja građana nisu značajni poslodavci, već im je glavni doprinos transfer prihoda u socijalne svrhe. Izdvojena preduzeća koja osnivaju građani mogla bi da odigraju značajnu ulogu, ali ih nema dovoljno, navodi se u istraživanju.
Istraživanje je pokazalo da su oblasti u kojima posluju socijalna preduzeća raznovrsne. Udruženja i fondacije najčešće se bave edukacijom i obukom, turizmom i ugostiteljstvom, najčešće u klubovima penzionera, i kuluturom i umetnoštću, dok su zadruge aktivne u poljoprivredi, kako u proizvodnji tako i u trgovini.
Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju najčešće u poslovala u štampanju i umnožavanju, proizvodnji odeće i obuće, proizvodnji nameštaja dok su ostali tipovi socijalnih preduzeća najčešće radili u oblastima edukacije i obuke i administrativnih usluga, knjigovodstva i računovodstva.
Pored zaposlenih, u socijalnim preduzećima 2012. je bilo angažovano i 23.836 volontera.
Projekat Ekonomski uticaj socijalnih preduzeća se uz podršku EU sprovodi u još četiri zemlje - Bugarskoj, Estoniji, Rumuniji i Letoniji.
Autor: S.V.
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
