Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Građani ne veruju da su firme društveno odgovorne
|
|
|
|
Objavljeno : 28.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srpske kompanije će, sa približavanjem Srbije EU, morati da se prilagođavaju i evropskim standardima u društvenoj odgovornosti kompanija. Iako jedinstven model društveno odgovornog ponašanja kompanija u EU ne postoji, vremenom se nameću izvesni standardi dobre prakse. U Srbiji građani smatraju da bi se kvalitet života poboljšao ako bi se i odgovornost kompanija povećala, ali za sada ne veruju da se firme ponašaju odgovorno, pogotovo prema pojedincima - zaposlenima i potrošačima, pokazalo je istraživanje predstavljeno 28. februara na međusektorskom skupu posvećenom društveno odgovornom poslovanju. Istaknuto je da u Srbiji mnoge kompanije krše i osnovne zakone u odnosima sa zaposlenima, pa je teško govoriti o njihovoj odgovornosti, ali i da društvena odgovornost dodatno dobija na značaju u vremenu ekonomske krize kroz koju Srbija prolazi budući da je jedan od načina za stvaranje uslova za ekonomski razvoj.
Istraživanje koje je sproveo IPSOS Stratedžik marketing na zahtev Smart kolektiva pokazalo je da građani Srbije smatraju da se kompanije manje odgovorno ponašaju prema njima nego prema svojim parterima, a da 80% njih smatra da bi im život bio kvalitetniji da su kompanije odgovornije.
"Mislim da je ova tema postala veoma značajna, što pokazuje i da su građani (u anketi naveli da su) spremni da sopstvenim angažmanom podrže društveno odgovorno poslovanje, rekao je Bogosavljević.
Istraživanje sprovedeno u novembru 2013. pokazalo je da bi 87% građana pre radilo u društveno odgovornoj kompaniji za manju platu nego u firmi sumnjive reputacije za veću platu, a velika većina bi bila spremna da u kupovinu ide dalje i plaća više da bi kupovali i društveno odgovornim firmama. Većina građana ipak ne veruje da su kompanije društveno odgovorne, jer 16% njih smatra da jesu, pri čemu 35% smatra da su odgovorne prema partnerima i dobavljačima, 20% prema lokalnoj zajednici, a najmanje prema pojedincima - 16% prema potrošačima a 8% prema zaposlenima, pokazalo je istraživanje.
"Prema mom tumačenju, građani misle na sledeći način: prema svima su bolji nego prema nama", rekao je Bogosavljević.
Od 2005. povećan je udeo stanovništva koji smatraju da biznis ima odgovornost za opšte dobro društva, pa sada 73% ispitanika smatra da velike domaće kompanije treba da imaju odgovnrnost za to, a 60% da to treba da čine velike međunarodne kompanije. Sa druge strane, opala su očekivanja od vlasti u tom pogledu, mada građani I dalje od njih najviše očekuju.
Bez jedinstvenih standarda u EU
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport (Michael Davenport) rekao je da će tokom pristupanja EU srpske kompanije morati da usvoje standarde poslovanja u EU, uklučujući i praksu društveno odgovornog poslovanja.
"Društveno korisno poslovanje nije nimalo lako u produženom periodu ekonomske krize", izjavio je on, dodajući da to treba posmatrati kao šansu za ostvarivanje razvoja na duže staze.
Devenport je rekao da je u EU prihvaćena opšta definicija društveno odgovornog poslovanja, koja se primenjuje u svetu, što podrazumeva poštovanje zakona i vođenje računa o zaposlenima, potrošačima, društvu, moralnim pitanjima i životnoj sredini.
Devenport je ilustrovao tvrdnju o razvijenosti društveno odgovornog poslovanja u EU rekavši da na listi 20 zemalja u svetu po ovom kriterijumu, prva tri pripadaju članicama EU - Švedska, Danska i Finska.
Kako je istakao, iako EU ne postoji jedinstveni standard društveno odgovornog poslovanja, Brisel podržava takav pristup. U tom smislu on je rekao i da je nedavno Evropski parlament podržao predlog da se za velike kompanije uvede obaveza da izveštavaju i o nefinansijskim aspektima poslovanja, što uključuje društveno odgovorno poslovanje.
Država da stvori uslove
Pravnica Union fakulteta Jelena Jerinić rekla je da je takva obaveza predviđena i strategijom razvoja društveno odgovornog poslovanja u Srbiji, ali da ona još nije uvedena zakonom.
Jerinić je istakla da bi država trebalo da pruži podsticaje za takve aktivnosti.
Za sada neke olakšice postoje za filantropska davanja, istakla je ona, dodavši da su propisi neadekvatni, ostavljaju dosta nejasnoća, kao i da ne postoje podsticaji za druge vidove aktivnosti poput socijalnog preduzetništva.
Postavljeno je i pitanje šta uopšte znači društveno odgovorno poslovanje u trenutku kada kompanije ne ispunjavaju ni osnovne zakonske obaveze.
U tom smislu pravnik Union fakulteta Mario Reljanović naveo je primer uplate doprinosa za zaposlene, iznevši podatak da prošle godine 6.000 poslodavaca u Srbiji nije uplaćivalo poreze i doprinose.
Na skupu u organizaciji Smart kolektiva istaknuto je da je za razvoj društveno odgovornog poslovanja potrebna saradnja više sektora, zbog čega je i pokrenuta inicijativa za održavanje međusektorskog dijaloga uz učešće kompanija, nevladinih organizacija, međunarodnih organizacija i drugih zainteresovanih
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
