 Skupština Srbije usvojila je 18. jula izmene Zakona o radu kojima se između ostalog smanjuju otpremnine i plate tokom odmora i izmene Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju kojim se postepeno izjednačava starosna granica za odlazak u penziju muškaraca i žena. Ove izmene naišle su na žestoko protivljenje dela javnosti, pre svega sindikata koji su organizovali proteste u Beogradu. U zemljama regiona su ovi propisi izmenjeni na sličan način. U Srbiji su ovi zakoni doneti bez javne rasprave.
Za izmene oba zakona glasalo je po 190 poslanika, dok je 21 odnosno 22 bio protiv.
Ocena šefa Delegacije EU u Srbiji Majkla Devenporta je da će ovaj zakon Srbiju usaglasiti sa evropskim standardima i rekao da su nadležnosti EU u ovoj oblasiti ograničene id a e pre svega odnose na uslove na radnom mestu i pravo radnika na obaveštenja.
"Mislim da je ovaj zakon prvi korak što se tiče ostvarivanja novih ekonomskih i strukturnih reformi. Mi smo kao Evropska komisija pre nekoliko nedelja komentarisali Nacrt ovog zakona i naravno da je bitno da će taj zakon biti u skladu sa evropskim zakonodavstvima", kazao je Devenport za Radio-televiziju Srbije (RTS).
U zemljama regiona primenjuju se zakoni slični izmenjenom srpskom zakonu.
Visina otpremnine u slučaju proglašenja za tehnološki višak na isti način kako predviđa izmenjeni srpski zakon određuje se i u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a i u oba entiteta BiH takođe zavisi od dužine radnog staža kod poslednjeg poslodavca.
Na sličan način regulisana su i primanja zaposlenih tokom godišnjeg odmora kao i pravo na plaćeno odsustvo sa posla, ali su u Hrvatskoj i Crnoj Gori veće naknade za noćni i smenski rad.
Za zaposlene u Hrvatskoj otpreminina u slučaju proglašenja za tehnološki višak iznosi najmanje jednu trećinu prosečne mesečne plate, koju je radnik ostvario u tri meseca pre prestanka ugovora o radu, za svaku navršenu godinu rada kod tog poslodavca. Pravo na otpreminu stiče se posle dve godine neprekidnog rada kod istog poslodavca i to ako je radnik bio u radnom odnosu na neodređeno vreme. Ona mu pripada u slučaju poslovno uslovljenog otkaza (tehnološki višak) i lično uslovljenog otkaza.
Isto važi i u Crnoj Gori s tim što zakon kaže i da otpremnina ne može biti niža od tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa kod poslodavca u prethodnom polugodištu, odnosno prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Crnoj Gori u prethodnom polugodištu, ako je to povoljnije za zaposlenog.
Plata tokom odmora veća nego u Srbiji
Background Izmenama zakona o radu predviđeno je da naknada po osnovu minulog rada od 0,4% po godini rada važi isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža.
Otpremnina za otpuštanje kao tehnološki višak će se takođe obračunavati samo za godine provedene kod trenutnog poslodavca, a ne za ceo radni staž kako je do sada bilo predviđeno, i to u iznosu od najmanje trećine zarade po godini staža. Otpremnina zbog odlaska u penziju iznosiće dve prosečne plate zaposlenog, a ne tri kao do sada.
Zaposleni će imati pravo na naknadu za noćni rad od 26%, ali ne i za smenski rad.
Produženo je maksimalno trajanje ugovora na određeno vreme sa godinu dana na dve, ili u izuzetnim okolnostima na tri. Takođe, ukinuta je tarosna granica od 30 godina za sklapanje ugovora o povremenim i privremenim poslovima preko omladinskih zadruga. Dodatno se regulišu ugovori sa nepunim radnim vremenom i rad na daljinu, kao fleksibilni oblici zapošljavanja. Predviđeno je da poslodavac može bez aneksa ugovora da prebaci zaposlenog na drugo radno mesto usled potreba posla, do 45 dana u godini, i uz zadržavanje iste plate.
Kada je reč o korišćenju godišnjeg odmora, zaposleni će ovo pravo dobiti posle mesec dana neprekidnog rada, a ne kao do sada posle šest meseci. Sa druge strane, više neće biti naknade za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz. Zato se ukida i pravo na potvrdu o neiskorišćenom godišnjem odmoru.
Tokom godišnjeg odmora zaposleni će dobijati osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca. Iznos će zavisiti od toga koliki su dodaci na zaradu, poput toplog obroka i regresa.
Smanjuje se i broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet (venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihova smrt). Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana.
Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60% osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.
Kada je reč o proširenom dejstvu kolektivnih ugovora, predviđeno je da odluku o proširenju donosi vlada, a uslov za proširenje je poostren, tako da se sada može proširiti samo ugovor koji pokriva 50% zaposlenih u toj oblasti, a ne 30% kao do sada.
Skraćen je rok za pokretanje postupka protiv rešenja kojim zaposleni smatra da je oštećen sa 90 na 60 dana, dok je ukinuto ograničenje za okončanje radnog spora na šest meseci, sa obrazloženjem da su rokovi za postupanje sudova regulisani posebnim propisima.
Kada poslodavac otpusti radnika kao tehnološki višak, na istom mestu neće moći da zapošljava radnike u naredna tri meseca, a ne šest kako je ranije bilo predviđeno.
Precizirani su uslovi za otpuštanje radnika zbog nedovoljne profesionalnosti ili disciplinskih prekršaja. Takođe, uveden je širi raspon kazni, tako da je sada moguća i novčana kazna od najviše 20% do tri meseca, kao i suspenzija bez naknade do 15 dana.
Predviđene su i izmene u obračunu zarada.
Izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđaju da se počev od januara 2015. na svakih šest meseci povećava starosna granica za odlazak žena u penziju, da bi 2032. ona bila 65. godina, odnosno da bi se izjednačila sa uslovima za muškarce. Minimalan staž je 15 godina.
Predviđena je i mogućnost odlaska u prevremenu starosnu penziju i nju mogu da koriste svi koji imaju 40 godina staža. Od 2023. u prevremenu penziju mogu da odu muškarci stari 60 godina, a žene sa 59,6 godina. Za nedostajuće godine života plaćaće se penali 0,34% mesečno. Penzija po tom osnovu može da se umanji maksimalno 20,4%.
Žena koja je rodila jedno dete po tom osnovu ima pravo na dodatnih šest meseci staža, a ona sa dvoje dece – jednu godinu. Žena koja je rodila troje i više dece ima pravo na dodatni staž od dve godine.
Naknada za noćni rad i u Hrvatskoj i u Crnoj Gori iznosi 40%, što je više od 26% u Srbiji. Za smenski rad po hrvatskom zakonu naknada je 10%, dok crnogorski zakon, kao ni izmenjeni srpski, ne predviđa takvu naknadu.
Trajanje ugovora o radu na određeno vreme ne sme biti duže od tri godine u Hrvatskoj, odnosno dve godine u Crnoj Gori.
Zaposleni u Srbiji će biti u lošijoj poziciji od suseda po pitanju plate tokom godišnjeg odmora, budući da će ona biti umanjena za dodatke na platu.
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora u Hrvatskoj radnik prima najmanje prosečnu mesečnu platu u prethodna tri meseca, uračunavajuci i sva primanja koja predstavljaju naknadu za rad.
U Crnoj Gori zaposleni za vreme godišnjih odmora, kao i plaćenog odsustva primaju zaradu u iznosu od 100%.
Zaposleni u Hrvatskoj imaju pravo na plaćeno odsustvo s posla od dva do pet dana za slučjeve kao što su venčanje, rođenje deteta, teška bolest ili smrt članova porodice, ali ukupno najviše sedam dana godišnje, ukoliko drugačije nije uređeno kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu.
Po crnogorskom zakonu zaposleni imaju pravo na plaćeno odustvo s posla od jednog do sedam dana koliko ne moraju da rade u slučaju smrti ili teške bolesti člana uže porodice. U Srbiji je novim zakonom ovo pravo smanjeno sa sedam na pet radnih dana.
Kada je reč o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora u Hrvatskoj ministar može proširiti njegovu primenu na poslodavca koji nije njegov potpisnik i to ako postoji javni interes za to i ako su kolektivni ugovor zaključili sindikati koji imaju najveći broj clanova i udruženja poslodavaca koja ima najveći broj radnika, na nivou za koju se isti proširuje.
U Crnoj Gori postoje opšti, granski i kolektivni ugovor kod poslodavca. Opšti kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju Crne Gore i primjenjuje se na sve zaposlene i poslodavce, granski kolektivni ugovori za zaposlene i poslodavce u određenoj grani, a kolektivni ugovor kod poslodavca primenjuje se na zaposlene kod tog poslodavca.
Pojedine odredbe opšteg kolektivnog ugovora razrađuju se u granskom kolektivnom ugovoru, kolektivnom ugovoru kod poslodavca, opštem aktu poslodavca i ugovoru o radu ali se njima ne mogu utvrditi manja prava od prava utvrđenih opštim kolektivnim ugovorom.
Odvojeni zakoni u Federaciji i RS
U Bosni i Hercegovini Republika Srpska i Federacija BiH imaju svaka svoj zakon o radu, ali su njihove odredbe veoma slične.
U RS više od godinu dana traje polemika o usvajanju novog Zakona o radu, čije je donošenje tražio i Međunarodni monetarni fond, ali su pošto taj zakon predviđa redukovanje radničkih prava, čemu se oštro suprostavio Sindikat, vlasti RS odustale od njegovog usvajanja.
Pravo na otpremninu u RS ima zaposleni nakon najmanje dve godine rada kod tog poslodavca, a visina otpremnine se utvrđuje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Iznos otpremnine ne može biti manji od jedne trećine prosečne mesečne plate radnika isplaćene u poslednja tri meseca pre prestanka ugovora o radu, za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca.
Radnik za vreme korišćenja godišnjeg odmora ima pravo na naknadu plate u visini pune plate, kao da je za to vreme bio na radu. Takođe, radnik ostvaruje pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, u skladu sa kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu.
Radnik ima pravo da, uz naknadu plate, odsustvuje s posla najviše pet radnih dana u kalendarskoj godini, u slučaju stupanja u brak, rođenja deteta, teže bolesti ili smrti člana porodice.
Poslodavac je dužan da radniku odobri i odsustvo s rada do tri dana u toku kalendarske godine radi zadovoljavanja njegovih verskih, odnosno nacionalnotradicijskih potreba, ali bez prava na naknadu plate.
Postojeći Zakon o radu u RS predviđa da se ugovor o radu na određeno vreme ne može zaključiti na duži period od dve godine.
Češka i Slovenija: Otpremnina zavisi od radnog staža
U Češkoj i Sloveniji, članicama Evropske unije od 2003, zaposleni po zakonu o radu imaju slična prava kao u Srbiji.
Po češkom zakonu o radu visina otpremnine u slučaju proglašenja za tehnološki višak ili odlaska u penziju raste zavisno od radnog staža. Ako je u preduzeću radio manje od godinu dana zaposleni Čeh za otpremninu dobija jednu prosečnu platu, dve ako je radio do dve godine, i tri ako je bio zaposlen u tom preduzeću duže od dve godine.
Naknada za noćni rad i smenski rad iznosi najmanje 10%, ukoliko u kolektivnom ugovoru nije dogovoreno drugačije.
Radni odnos na određeno vreme može da traje najduže tri godine i sme da se produži jednom. Labavija pravila važe za sezonske poslove i kod zapošljavanja stranaca.
Tokom godišnjeg odmora zaposleni dobijaju svoju prosečnu platu.
Kada je reč o pravu na plaćeno odsustvo češkim zakon to je ograničeno na dva do tri dana. Za venčanje slede dva slobodna dana od kojih je jedan plaćen, a za porođaj supruge plaćeno je samo vreme prevoza do porodilišta, ali ne i prisustvo porođaju.
Za srmtni slučaj u porodici zaposleni Čeh ima pravo na plaćeno odsustvo tri dana, a za bolest deteta do 10 godina plaćeno je odsustvo samo u vreme kada sa detetom ili članom porodice iz ozbiljnih razloga nije osoba koja o njemu brine.
Plaćanje za vreme prinudnog odmora u dogovoru sa sindikatima, maksimalno može da se smanji na 60% prosečne plate tog zaposlenog.
Kolektivni ugovori višeg stepena, recimo granski obuhvataju u Češkoj oko 25% zaposlenih.
U Sloveniji pravo na otpremninu stiče zaposleni koji je proglašen za tehnološki višak, a visina zavisi od dužine radnog staža. Prilikom odlaska zaposleni Slovenci imaju pravo pravo na otpremninu ako rade više od pet godina.
Radni odnos na određeno vreme u Sloveniji može trajati najviše dve godine, a za vreme godišnjeg odmora zaposleni dobijaju punu platu plus regres.
Izvor: Beta
Foto: Shutterstock
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
