Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neizvesnost nakon odustajanja od Južnog toka
|
|
|
|
Objavljeno : 08.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nedelju dana nakon odluke Rusije da obustavi projekat izgradnje gasovoda Južni tok i dalje ostaje otvoreno pitanje šta će se dalje dešavati sa tim projektom, a razgovori srpskih lidera sa ruskim nisu uneli više svetla u to. Moskva je ponovo stavila do znanja da smatra EU odgovornom za obustavljane tog projekta, iako je Brisel ocenio da nerešena pravna pitanja u vezi sa izgradnjom tog gasovoda nisu nepremostiva. Članice EU koje su uključene u projekat gasovoda Južni tok i predstavnici Evropske komisije bi 9. decembra trebalo da o tome razgovaraju u Briselu.
O šteti za Srbiju zbog obustavljanja izgradnje gasovoda Južni tok srpski zvaničnici su razgovarali sa ruskim 7. i 8. decembra telefonom - predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a premijer Srbije Aleksandar Vučić sa ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevim.
Putin je, prenela je pres služba predsednika Srbije, detaljno izvestio Nikolića oko gasovoda Južni tok, kao i oko gasovoda koji će ići preko Turske, dok je Medvedev, kako je prenela pres služba Vlade Srbije, kao razlog za odustajanje od Južnog toka naveo nedovoljnu saradnju zemalja EU.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je prošle nedelje rekao da nerešena pravna pitanja vezana za Južni tok nisu nepremostiva, a osam članica EU koje su uključene u projekat gasovoda Južni tok i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič će 9. decembra u Briselu razmotriti da li je moguće izgraditi Južni tok.
To je agenciji Beta prenela Ana Kaisa Itkonen, predstavnica za štampu evropskog komesara za energetiku Migela Arijasa Kanjetea, a evropski izvori su agenciji Beta rekli da će Srbija, koja nije članica EU, ali je uključena u Južni tok, biti neposredno upoznata s raspravom i zaključcima ovog sastanka.
Background Gasovod Južni tok trebalo je da doprema ruski gas cevovodom ispod Crnog mora, a zatim kopnom, preko Bugarske, Srbije, Madarske, Slovenije i Italije do potrošača u jugoistočnoj Evropi i EU. Izgradnja tog gasovoda, kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, trebalo je da košta 16 milijardi evra, a počela je u decembru 2012. u Rusiji.
Deonica gasovoda kroz Srbiju trebalo je da bude duga 450 kilometara, s kapacitetom od 41 milijarde kubnih metara gasa godidsnje. Projekat bi realizovalo preduzece Juzni tok Srbija, u kojem ruski Gasproma ima 51%, a Srbijagas 49% vlasnistva. Glavni izvođač radova bi bio ruski Centrgas, a prvi gas je trebalo da potece kroz Srbiju do kraja 2016. godine.
Sporazumi o izgradnji gasovoda Juzni nisu međutim usklađeni sa evropskim pravilima, pre svega kada je reč o razdvajanju delatnosti tranzita i snabdevanja.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 1. decembra u Ankari da je Rusija prisiljena da se povuce iz projekta Juzni tok zbog odbijanja EU da podrzi izgradnju tog gasovoda.
Osim značaja koju bi imao za energetsku bezbednost, pošto bi se otvorio drugi put za snabdevanje Srbije ruskim gasom, ne više samo preko Ukrajine, očekivalo se i da gasovod pruži podsticaj posustaloj srpskoj građevinskoj industriji koja bi učestvovala u izgradnji, kao i logističkim delatnostima.
Junker je, rekavši da EU ne želi da odbaci Južni tok, reagovao na saopštenje ruskog predsednika Vladimira Putina da je EU postavila prepreke za izgradnju Južnog toka i da je Rusija, umesto preko Bugarske, postigla sporazum s Turskom da takav gasovod velikog kapacieta za snabdevanje južne Evrope gradi ispod Crnog mora do velikog gasnog čvorišta na tursko-grčkoj granici.
Osam članica EU, koje su potpisale sporazume s Rusijom o učešću u izgradnji Južnog toka, i potpredsednik EK Šefčovič, zadužen za energetsku uniju EU, 9. decembra će na margini zasedanja ministara za energetiku evropske dvadesetosmorice temeljito razmotriti da li je i kako moguće projekat ovog gasovoda usaglasiti s propisima EU i Evropske energetske zajednice o slobodi konkurencije na evropskom energetskom tržištu.
Junker je 4. decembra posle susreta s bugarskim premijerom Bojkom Borisovim ocenio da je Rusija obustavom izgradnje Južnog toka "ucenila Bugarsku", dok je Putin bio mišljenja da EU Bugarskoj, koja bi od prometa gasa imala godišnju dobit od 400 miliona evra, nije dozvolila da postupi na suverena država.
Predsednik EK je naglasio da se Južni tok može izgraditi uz poštovanje propisa EU i podvukao da će Unija "preduzeti sve nužne korake za poboljšanje naših odnosa s Rusijom, ali to ne zavisi samo od volje EU, Evropske komisije - jer da bi se igrao tango potrebno je dvoje".
"Lopta je u dvorištu Moskve", dodao je Junker, dok je Borisov izrazio nadu da će "za sve te tehničke pojedinosti moći da se nađe rešenje".
Prema izvorima EU, na sastanku ministara za energetiku će 9. decembra biti razmotreni planovi za upotpunjivanje jedinstvenog energetskog tržišta Unije, sprovođenje strategije ekonomskog napretka EU do 2020. i biće dobijena i informacija Predsedništva EU o "nedavnim razvojima na polju spoljnih energetskih odnosa".
SAD, Poljska i baltičke zemlje su najoštriji protivnici izgradnje Južnog toka jer smatraju da se time povećava zavisnost Evrope od isporuka ruskog gasa, a isto misli i Ukrajina koja tvrdi da bi to jako umanjilo važnost protoka ruskog gasa u EU preko ukrajinske teritorije.
Čelnik ruske kompanije Aleksej Miler je posle najave Putina o obustavi projekta Južni tok i izgradnji novog velikog gasovoda do čvorišta na tursko-grčkoj granici saopštio da će Ukrajina time potpuno izgubiti značaj kao tranzitna teritorija za gas.
Viktor Orban, premijer Mađarske, koja je veoma voljna da izgradi deonicu Južnog toka na svojoj teritoriji, ocenio je da je "Evropska unija neumorno radila na tome da podrije projekat Južni tok".
Izvor: Beta
Foto: South-stream.info
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
