Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Nivo aflatoksina u mleku ponovo snižen
|
|
|
Objavljeno : 31.12.2014. |
|
|
|
|
|
|
U Srbiji će od 1. januara nivo otrova iz plesni aflatoksina u mleku ponovo biti usklađen sa ograničenjem koje se primenjuje u EU od 0,05 mikrograma po kilogramu mleka. Tema aflatoksina postala je aktuelna u jesen 2012. godine, kada je utvrđeno da je nivo bio do 10 puta viši od dozvoljenog, pa je limit povećan. Pored toga što predstavlja značajno pitanje u oblasti zaštite potrošača, afera sa aflatoksinom ukazuje i na probleme sa kojima se Srbija može susresti ukoliko pre adekvatne sveobuhvatne pripreme usvaja evropske standarde.
O aflatoksinu u javnosti gotovo da se nije govorilo do jeseni 2012. godine, kada je usled suše nivo tog otrova porastao u kukuruzu, a potom i u mleku jer su krave masovno hranjene neispravnim kukuruzom.
Zbog toga je u februaru 2013. limit povećan na 0,5 mikrograma po kilogramu. Sve ovo je izazvalo pravu paniku u javnosti, pa je opala i prodaja mleka, a pokrenute su i kampanje za podsticaj potrošnje.
Iako je to 10 puta veći limit od dozvoljenog u EU, on sam po sebi ne predstavlja izuzetak u svetu. U nekim zapadnim zemljama, poput Sjedinjenih Američkih Država, taj limit važi već dugo i nema najava da će se uskoro promeniti. EU je poznata po restriktivnim i izuzetno visokim standardima u pogledu zaštite potrošača.
Background Aflatoksin spada u mikotoksine. Reč je o otrovima iz plesni, koji su u određenim proizvodima prisutni u veoma malim dozama, dok u većim mogu da budu izuzetno štetni za organizam. Aflatoksini su tako prisutni u žitaricama i koštunjavom voću, dok u mleko dolaze kroz ishranu krava. U velikim dozama aflatoksini se povezuju sa oštećenjem jetre i rakom.
Ono na šta je afera sa aflatoksinom ukazala jeste nedovoljna kontrola na tržištu i nepripremljenost za primenu standarda koji su usvojeni.
Naime, rezultati analiza nisu bili ujednačeni, a preciznih informacija nije bilo. Na kraju je mleko ispitala i referentna laboratorija Evropske unije za mleko koja je utvrdila da je samo trećina uzoraka mleka iz Srbije u skladu sa standardom EU, dok je ostatak u skladu sa nivoom od 0,5%.
O neorganizovanosti sistema govori i to da je tadašnji ministar poljoprivrede Dragan Glamočić 31. marta 2014. potpisao pravilnik po kojem u julu 2014. trebalo da se nivo aflatoksina ponovo uskladi sa evropskim - 0,05 mokrograma po litru. On je tada tvrdio da je mleko već usklađeno sa tim standardom.
Nedugo zatim pokazalo se da proizvođači još nisu ispunili to ograničenje, pa je samo 15 dana nakon vraćanja na evropski nivo vlada uslišila molbe proizvođača da im se ostavi još vremena, i nivo je podignut na 0,25 mikrograma.
U javnosti ne bi bilo panike, a ni proizvođači ne bi imali probleme, da je smanjivanje nivoa aflatoksina bilo planski i postepeno, a odgovarajuće institucije razvijane.
Srbija početkom 2015. nakon višegodišnjeg odlaganja, kašnjenja i obećanja različitih vlada treba da dobije Nacionalnu referentnu laboratoriju koja će kontrolisati kvalitet hrane. U okviru te institucije postojaće Odeljenja za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka.
Autor: S.V.
Ilustracija: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|