Premijer Hrvatske Zoran Milanović pozvao je 5. februara vlasti u Beogradu da povuku zakon koji se primenjuje od 2010. godine i prema kojem je Srbija proširila nadležnost za procesuiranje ratnih zločina počinjenih na prostoru Hrvatske. On je naveo da taj zakon nije u skladu sa pravilima pravosudne saradnje u EU i evropskog naloga za hapšenje i da se s takvim zakonom "ne može ući u EU". Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević rekla je 6. februara da se nada da će ovo pitanje biti rešeno bez većih problema, dok je direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević ocenio da taj takon nije u suprotnosti sa praksom članica EU.

"Da se ovo ne bi pretvorilo u nekakav politički ping-pong ili kontinuirane pristiske, zdravorazumski je odmah reći da se s takvim zakonom ne može ući u EU i da to Hrvatska neće dopustiti. Mi to ne radimo drugima i nećemo dopustiti da drugi to nama rade", poručio je Milanović na sednici Vlade, a prenela agencija Beta.

Reč je o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine koje su u Srbiji stupile na snagu 1. januara 2010. godine.

Milanović je rekao da će Srbija morati da povuče taj zakon, jer EU funkcioniše po određenim pravilima u području pravosudne saradnje i evropskog naloga za hapšenje. "Zakon koji je na snazi u Srbiji iskače iz tih okvira. To je, naprosto, pravilo ponašanja", rekao je Milanović.

On je naglasio da je Hrvatska članica EU, ali da "to ne zloupotrebljava".

"Nije dopušteno, nije prihvatljivo, ni u skladu s evropskim nalogom za hapšenje, da se propisuje takva vrsta jurisdikcije u okvirima EU", poručio je hrvatski premijer.

Miljenić: Činimo sve da nateramo Srbiju da povuče zakon

Ministar pravosuđa Orsat Miljenić rekao je da Hrvatska "preduzima sve mere da bi dovela Srbiju u situaciju da mora da povuče taj zakon".

"Oni su tim zakonom prekšili međunarodne obaveze i ušli u prostor Hrvatske i na određeni način se mešaju u naše unutrašnje stvari. Radi se o procesuiranju zločina počinjenih u našoj državi, nad našim državljanima, često od strane naših državljana", objasnio je Miljenić i dodao da se ti procesi moraju voditi u Hrvatskoj.

On se osvrnuo i na slučaj hrvatskog ratnog veterana Veljka Marića koji je u Srbiji osuđen na 12 godina zatvora zbog ratnog zločina u Grubišnom Polju 1991.

Miljenić je rekao da Hrvatska čini sve da bi zaštitila njegova prava i da bi on bio prebačen na služenje kazne u Hrvatsku, ali da se to ne može bez dogovora sa Srbijom. Ministar je dodao da na njegov poslednji zahtev da se Marićev postupak prepusti hrvatskom pravosuđu i da se on prebaci u Hrvatsku, Srbija nije ni odgovorila.

Stavovi

Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević izjavila je 6. februara da se nada da će se zahtev Hrvatske da Srbija na putu ka EU promeni zakon o procesuiranju ratnih zločina rešiti bez većih problema, ali i da se na putu ka EU može očekivati dosta takvih uslovljavanja.

 

"Nadamo se da će ova vrsta nerazumevanja i neusaglašenosti biti razrešena mnogo jednostavnije nego što nam sada izgleda", kazala je Miščević u pauzi sednice Nacionalnog konventa o EU posvećene akcionom planu za poglavlje 24.

Ona je dodala da ratni zločini nisu deo pravne tekovine EU, već se EU tu oslanja na međunarodno pravo, u kojem postoji mogućnost izbora između postojećih dobrih praksi, a Hrvatska bi, da bi izmenu ovog zakona postavila kao tehnički uslov za Srbiju, morala utemeljenje da nađe u pravu EU.  Istakla je da u evropskim integracijama može biti i političkih uslovljavanja, budući da o svakom koraku odlučuju zemlje članice konsenzusom, ali da ne veruje da će Hrvatska praviti problem Srbiji.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom Milan Antonijević rekao je da nije jasno da li je zahtev bio "politička izjava" ili je reč o nečemu na čemu će Hrvatska insistirati.

Antonijević je rekao da propisi Srbije u pogledu nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina nisu različiti od prakse u EU.

"Ovde govorimo o univerzalnoj nadležnosti i mislim da je u interesu svih zemalja u regionu a i u Evropi da se na bilo kom mestu sudi onima koji su počinili ratne zločine ukoliko ima osnova u pravu, a u ovom slučaju očigledno da ima osnova", naveo je Antonijević.

Napisala: Mirjana Vujović Đurak, dopisnica agencije Beta

Video: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Odbačene tužbe Srbije i Hrvatske za genocid
  
• 

  Vesti

  : EP pozvao Tribunal da preispita oslobađanje Šešelja
  
• 

  Vesti

  : Ukloniti utisak nekažnjivosti u procesima ratnih zločina
  
• 

  Vesti

  : Holandija delimično odgovorna za Srebrenicu
  
• 

  Vesti

  : Sporo pomirenje u regionu
  
• 

  Vesti

  : Vučić za iskrenije odnose sa Hrvatskom