Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EP pozvao Tribunal da preispita oslobađanje Šešelja
|
|
|
|
Objavljeno : 27.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament je 27. novembra u Strazburu usvojio rezoluciju u kojoj je osudio "ratnohuškački i govor mržnje" Vojislava Šešelja, kao i "njegova nastojanja da Srbiju skrene s puta u Evropu". Evropski parlament je zatražio od Haškog tribunala da preispita odluku o Šešeljevom privremenom puštanju na slobodu, a vlasti i stranke u Srbiji pozvao da osude "javno ispoljavanje mržnje ili ratnih poruka". Zvanični Beograd ocenio je da je rezolucija uvredljiva i razočaravajuća za Srbiju. Privremeno puštanje lidera Srpske radikalne stranke (SRS) na slobodu izazvalo je negodovanje u regionu, pre svega u Hrvatskoj, dok je u Srbiji podstaklo polemiku uglavnom o tome kako će se njegov povratak odraziti na politički život u zemlji.
U rezoluciji Evropskog parlamenta se "izražava zabrinutost zbog odsustva primerenog političkog reagovanja i legalnog odgovora srpskih vlasti na Šešeljevo ponašanje koje podriva verovanje žrtava u sudski postupak".
Evropski parlamentarci su "ohrabrili srpske vlasti i demokratske stranke da osude javno ispoljavanje mržnje ili ratnih poruka", a od tužilaštva Haškog suda su zatražili da preispitaju odluku o privremenom puštanju Šešelja iz zatvora s obzirom na nove okolnosti.
U rezoliciji se od srpskih vlasti traži da "ispitaju da li je Šešelj prekršio srpske zakone i ojačaju i u punoj meri primene zakonske zabrane govora mržnje, diskriminacije i podsticanja na nasilje".
Parlament EU "podržava sve političke stranke, nevladine organizacije i pojedince u Srbiji koji se bore protiv izliva mržnje", navodi se u tekstu i upozorava da su Šešeljevi postupci "ponovo otvorili psihološke rane iz rata i nepočinstava iz ranih 1990-ih", čime su podriveni napori za regionalnu saradnju i pomirenje iz proteklih godina.
Background Haški tribunal odobrio je početkom novembra privremeno oslobađanje Vojislava Šešelja iz humanitarnih razloga, zbog bolesti, kako bi mogao da nastavi lečenje u Beogradu. Predsednik SRS vratio se 12. novembra u Srbiju posle 11,5 godina koje je proveo u pritvoru Haškog tribunala bez presude.
Šešelj je bio u pritvoru Tribunala od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je protiv njega obelodanjena optužnica za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Nakon suđenja koje je počelo u jesen 2007, presuda je trebalo da bude izrečena 30. oktobra 2013, ali je to odloženo nakon što je Tribunal usvojio Šešeljev zahtev za izuzeće sudije Frederika Harhofa zbog pristrasnosti.
Od tada traje upoznavanje novog sudije Madaje Nijanga sa predmetom, a predsednik Tribunala Teodor Meron najavio je da će to potrajati do sredine 2015. godine nakon čega će početi većanje sudija o presudi Šešelju.
Evropski parlament, kako je naglašeno, "stavlja do znanja da različita merila u praksi Haškog suda, kad je reč o tom privremenom oslobađanju neće doprineti objektivnosti tog suda" i traži da se svi sudski postupci ubrzano okončaju da bi se kažnjavanjem krivaca za ratne zločine omogućilo pomirenje.
U rezoluciji EP se izražava očekivanje da će Haški sud "preduzeti odlučne mere da povrati poverenje u to što je oslabljeno Šešeljevim zaprepašćujućim izjavama".
Rezolucija EP, koja nema pravnu snagu, ali je politička poruka, biće prosleđena ustanovama i državama članicama EU, Savetu bezbednosti UN, predsedniku Haškog suda, kao i predsedniku Srbije, srpskoj vladi i parlamentu.
U raspravi pre usvajanja rezolucije su svi poslanici osudili Šešeljevo ponašanje, a samo mali broj njih su se ogradili od dovođenja u pitanje objektivnosti Haškog suda.
Evropski komesar Kristos Stilijanides u ime visoke predstavnice Federike Mogerini rekao je da EU uvažava nezavisnost Haškog suda i da želi da podvuče da je Srbija u potpunosti angažovana na putu ka EU.
Dan pre usvajanja rezolucije u Evropskom parlamentu hrvatski Sabor je 26. novembra usvojio Deklaraciju kojom izražava duboko nezadovoljstvo odlukom Haškog tribunala o privremenom puštanju Šešelja na slobodu, i pozivao Tribunal da opozove svoju odluku.
Šešelj je rekao 27. novembra da je izuzetno ponosan na to što je Sabor doneo tu deklaraciju i da je još ponosniji što je rezolucija slične sadržine usvojena u Evropskom parlamentu. On je ponovio da se neće predati sam, ako bude trebalo da se vrati u Hag.
Vučić: Tekst rezolucije EP uvredljiv i razočaravajući
Premijer Srbije izjavio je 27. novembra da je tekst rezolucije Evropskog parlamenta o Šešelju uvredljiv, uznemirajući i veoma razočaravajući za Srbiju i njene građane.
"Rezolucija je uvredljiva za Srbiju i razočaravajuća i nije mi teško da uputim te reči Evropskom parlamentu. Ili je u pitanju licemerje neslućenih razmera ili žele da se naškodi Srbiji iz nekih drugih razloga. Treće ne postoji", rekao je Vučić na konferenciji ya novinare i ocenio da je tom rezolucijom EP "izašao u susret mržnji i ksenofobiji".
"Ako je rezolucija doneta zbog predstojećih predsedničkih izbora u Hrvatskoj, onda mogu reći da je to neodgovorno", ocenio je Vučić.
Privremeno puštanje Šešelja na slobodu izazvalo je negodovanje u Hrvatskoj i BiH, a u Srbiji podstaklo polemiko o tome kako će se odraziti na politički život i pre svega na premijera i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, kao njegove bivše stranačke kolege i saradnike.
Šešeljevi politički govori po povratku su posebno izazvali oštre reakcije u Hrvatskoj. Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da Srbija, ako želi u EU, mora jasno da se ogradi od Šešeljevih izjava i da ih osudi. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović pisao je predsedniku Haškog tribunala Teodoru Meronu, a najavio je i da će se Hrvatska obratiti Savetu bezbednosti UN da bi upozorila na odluku Haškog tribunala.
Vučić je kazao 25. novembra da Srbiju "niko ništa nije pitao" kada je predsednik Šešelj puštan iz Haškog tribunala, kao i da Beograd želi stabilnost u regionu, a ne rast tenzija.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
