Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija se priključuje Mehanizmu civilne zaštite EU
|
|
|
|
Objavljeno : 16.04.2015. | Ažurirano : 17.04.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski komesar za upravljanje vanrednim situacijama Hristos Stilijanidis i ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović 16. aprila su potpisali sporazum o učešću Srbije u Mehanizmu civilne zaštite Evropske unije. Taj mehanizam osnovan je 2001. godine da omogući efikasno otklanjanje posledica nepogoda i do sada je pratio situaciju u 300 nepogoda i dobio više od 180 zahteva za pomoć. Pružao je pomoć u nekim od najstrašnijih nepogoda u svetu poput uragana Katrina u SAD 2005. godine i zemljotresa na Haitiju 2010, a samo u 2014. reagovao je u sedam situacija u svetu, uključujući poplave u Srbiji i BiH.
U otklanjanju posledica od poplava angažovale su se 23 članice, poslato je 800 ljudi, kao i oprema za ispumpavanje vode, helikopteri, čamci i druga neophodna oprema, podaci su Evropske komisije.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je nakon potpisivanja sporazuma kojim će Srbija nakon ratifikacije postati 33. članica tog mehanizma, da će Srbiji sada biti dostupnija pomoć i efikasnija zaštita prilikom poplava, zemljotresa, požara. On je istakao da će Srbija sada moći da koristi usluge metroloških satelita i da će joj biti dostupni svi oblici praktične pomoći EU koju je već videla na delu prilikom poplava prošle godine.
On je rekao da će Srbija iskoristiti sve pogodnosti i iskustva zemalja EU, ali i ponuditi svoja znanja i resurse. Srbija će razvijati svoj mehanizam civilne zaštite, vatrogasne, policijske i službe hitne pomoći.
Povodom medijskih špekulacija da je EU Srbiji postavila uslov da prekine saradnju sa Rusijom u civilnoj zaštiti i u rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, on je rekao da to nije tačno.
Evropski komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacija, Hristos Stilijanidis je rekao da je Srbija potpisivanjem sporazuma učinila veliki korak u procesu evropskih integracija, a i da je EU sticanjem nove članice tog mehanizma ojačala svoju civilnu zaštitu.
Kao posebnu prednosti naveo je to što će Srbiji sada biti na raspolaganju sve informacije iz sistema za upozoravanje na elementarne nepogode.
Kako je saopštila Vlada Srbije, premijer Aleksandar Vučić i ministarka za evropske integracije Aleksandra Joksimović zahvalili su Stilijanidisu na solidarnosti EU tokom poplava u maju 2014. Istaknuto da je EU reagovala ne samo upućivanjem tehničke pomoći, nego i izdvajanjem 60,2 miliona evra iz Fonda solidarnosti za saniranje posledica poplava.
Mehanizam, koji reaguje širom sveta a ne samo unutar EU, od osnivanja je dobio više od 180 poziva na pomoć i nadzirao više od 300 nepogoda.
Nakon nepogoda cilj mehanizma je da se pruži efikasan odgovor objedinjavanjem odgovarajućih resursa iz različitih zemalja članica. Mehanizam pruža pomoć pre svega slanjem stručnjaka i interventnih ekipa, kao i specifične opreme, a šalju se i istručnjaci za procenu situacije i koordinaciju zajedničke reakcije u Evropi.
Usaglašavanjem se štede i ljudski napori i finansijska sredstva jer se sprečava dupliranje pomoći i omogućava odgovor u skladu sa potrebama zemlje pogođene nepogodom, navodi se na sajtu Komisije.
Posebno istraživanje javnog mnjenja o civilnoj zaštiti iz 2012. pokazalo je da velika većina građana - 92 odsto veruje da nemaju sve zemlje dovoljno sredstava da se suoče sa većim nepogodama, a 82 odsto ispitanika reklo je da je usaflašen pristup EU efikasniji od delovanja pojedinačnih zemalja članica.
Članovi poboljšavaju prevenciju
Osim članica EU, u mehanizmu učestvuju Makedonija, Island i Norveška, a Crna Gora je u procesu pristupanja pošto se očekuje ratifikacija sporazuma o priključenju ovom mehanizmu koji je potpisan 29. septembra 2014.
Članstvo u mehanizmu omogućava zemlji da ojača sposobnost za reagovanje na prirodne nepogode i olakšava prilagođavanje standardima EU i usvajanje procedura koje iziskuju evropski propisi.
Zemlja član moze da koristi sisteme za nadzor i rano upozoravanje na nepogode, koji se stalno unapređuju, kao i satelitske snimke i usluge mapiranja, navodi se na sajtu sektora Evropske komisije za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu.
Ona takođe učestvuje u programima za prevenciju i bolju pripremljenost za nepogode, poput obuka, vežbi i razmene eksperata, i dobija mogućnost da se priključi projektima za prevenciju i pripremljenost na neopogode i vežbe civilne zaštite uz finansijsku podršku EU.
Ovaj preventivni aspekt mehanizma uključuje i razvoj smernica za procenu rizika i mapiranje opasnosti, ohrabruje se i istraživanje kako bi se povećala otpornost na nepogode, jačaju se alati za rano upozoravanje i radi se na podizanju svesti o upravljanju krizama.
Regovanje: Od Portugalije do Libije
Samo u 2014, mehanizam je reagovao u sedam situacija, a jedna od njih je pomoć u suzbijanju ebole u Zapadnoj Africi gde je na poziv Svetske zsdravstvene organizacije učestvovala u transportu bolnica, opreme, vozila i potrebnihe robe ugroženim područjima u Zapadnoj Africi.
U 2013. mehanizam je reagovao na 16 poziva za pomoć, dok je 2012. aktiviran 21 put.
Primeri reagovanja u Evropi su borbe protiv strašnih šumskih požara u Grčkoj, Portugaliji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Albaniji 2012-13. godine.
Nakon izbijanja sukoba u Libiji 2011. godine mehanizam se angažovao na evakuisanju evropskih građana i državljana trećih zemalja iz te zemlje. Te godine je preko ovog mehanizma EU pružila pomoć i Turskoj u oporavku nakon zemljotresa.
Većina zemalja učesnica pomoć pruža bez ikakve nadoknade, kao gest solidarnosti, a Evropska komisija može sufinansirati Evropska komisija, i to do 55 odsto, a u nekim slučajevima i do 85 odsto.
Unapređenje sistema
Dalji razvoj sposobnosti EU za reagovanje na nepogode je jedan od prioriteta, pa su propisi revidirani i izmenjeni su stupili na snagu 2014. godine.
Jedna od glavnih promena je uspostavljanje Evropskog kapaciteta za reakciju u hitnim situacijama, čime je dotadašnji aranžman prikupljanja kapaciteta od situacije do situacije zamenjen predvidivijim i pouzdanijim sistemom koji omogućava bolje planiranje i usklađivanje.
Revidiranim propisima se uspostavlja skup kapaciteta za odgovor na krizu i stručnjaka koji su raspoloživi za trenutno slanje na ugrožena područja kao deo zajedničkog mehanizma za intervenciju.
Ovo će podrazumevati proces sertifikacije za resurse koji su stavljeni na raspolaganje, utvrđivanje nedostataka i načina kako će se oni prevazići.
Novina uključuje i razvoj različitih scenarija nepogoda za koje će evropski mehanizam biti potreban, kao i povećano kofinansiranje transporta opreme i timova.
U maju 2013. pokrenut je i Centar za koordinaciju reagovanja u hitnim situacijama (ERCC) sa ciljem da se pruzi efikasniji i brži odgovor EU u slučaju nepogoda.
Centar prikuplja informacije o nepgodama u realnom vremenu, nadzire opasnost, priprema planove za raspoređivanje resursa stručnjaka, timova i poreme, kao i radi sa zemljama članicama na mapiranju rapoloživih sredštava.
Centar je u direktnoj vezi sa vlastima nadležnim za civilnu zaštitu i humanitarnu pomoć u zemljama članicama, čime se garantuje koherentan odgovor EU na nepogode.
Napisala: S.V.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
