Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Srbiju stiglo 3,66 milijardi dolara doznaka
|
|
|
|
Objavljeno : 15.06.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Strani radnici u evropskim zemljama poslali su prošle godine u svoje domovine 109,4 milijardi dolara, saopštio je 15. juna Međunarodni fond UN za poljoprivredni razvoj. Srbija je u Evropi među zemljama primaocima doznaka, sa 3,66 milijardi dolara, od čega 2,82 milijarde iz evropskih zemalja. Fond UN očekuje da u 2015. iznos doznaka u Evropi opadne, a jedan od glavnih razloga za to je pad vrednosti rublje, valute Rusije koja je među najvećim izvorima doznaka.
Najviše novca su slali emigrantski radnici u Rusiji - 20,6 milijardi dolara, a zatim radnici u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji. Među zemljama izvorima doznaka je 26 zemalja, uglavnom članica EU, ali i Rusija.
Među zemljama u koje se najviše slao taj novac su Ukrajina, Poljska i Rumunija.
Zapadni Balkan takođe zauzima značajno mesto, a doznake za deo zemalja i regiona čine veliki deo bruto domaćeg proizvoda.
To je poseban slučaj sa Kosovom, gde doznake čine 17% BDP-a, a slede BiH sa 11% i Crna Gora sa 10%. Donzake čine ispod 10% BDP-a u Albaniji – 9% i Srbije - 8%, dok je osetno manji udeo u Makedoniji - 4%.
Background Doznake iznose najčešće 200 do 300 dolara ako se šalju redovno, dok je u jugoistočnoj Evropi češći model da se šalju veći iznosi četiri do pet puta godišnje.
Kako se navodi u izveštaju, ovi iznosi izgledaju dosta mali, ali često premašuju 50% porodičnih prihoda primalaca.
Doznake imaju ključni značaj za milione domaćinstava, pomažu da se podigne životni standard na nivo viši od pukog preživljavanja, kao i da se smanji izloženost rizicima i napredi zdravlje, obrazovanje, uslovi stanovanja i nivo preduzetništva.
Zemlje primaoci doznaka se, kako se ističe, odlikuju i relativno visokim udelom seoskog stanovništva koje u Srbiji iznosi 45%.
Srbija, prema podacima Svetske banke, ima 1,3 miliona migranata, od čega oko milion u Evropi i oni čine 14% ukupnog stanovništva.
U Srbiju je 2014. stiglo 3,65 milijardi dolara doznaka, od čega 2,82 iz Evrope.
Srbija je među glavnim destinacijama za doznake iz Austrije, gde ima i najviše iseljenika, ali i iz Holandije, Nemačke i Francuske.
Rusija – najveći izvor doznaka
Najviše doznaka u 2014. u Evropi došlo je iz Rusije – 20,68 milijardi dolara. Razlog za to je činjenica da u Rusiji živi dosta migranata iz Centralne Azije, Kavkaza i istočne i Jugoistočne Evrope.
Skoro 60% doznaka iz Rusije otišlo je u tri zemlje – Uzbekistan, Ukrajinu i Tadžikistan.
Na drugom mestu je Velika Britanija sa 17 milijardi dolara doznaka, a slede Nemačka, Francska, Italija i Španija.
U Aziju i pacifički region otišlo je 34,9 milijardi dolara, u Afriku 23,1 milijarda, na Bliski Istok i kavkaski region 8,7 milijardi, a u Latinsku Ameriku i Karibe 6,2 milijarde.
U Nigeriju je poslato 7,4 milijarde dolara, u Kinu 6,3, a u Maroko 6,2 milijarde dolara.
Predsednik Fonda Kanajo Nvanze izjavio da bi iznos tog novca, koji čini četvrtinu novčanih pošiljki širom sveta, mogao da bude i veći kada bi bilo više konkurentnih servisa za transfer novca.
"Moramo da obezbedimo da se taj teško zarađen novac šalje kući jeftino, ali još važnije da pomogne porodicama da izgrade bolju budućnost", kazao je Nvanze.
Izvor:
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
