Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kosovska dijaspora malo ulaže u privredu matice
|
|
|
|
Objavljeno : 16.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kosovska dijaspora vrlo malo ulaže u pokretanje biznisa u matici, dok domaćinstva na Kosovu najveći deo doznaka potroše na hranu, odeću, kupovinu stana i organizovanje svadbi i sahrana. Čak dve trećine emigranata je na Kosovu kupilo nekretnine za ličnu upotrebu. Pozadinu slabog interesovanja za pokretanje firme čine nepostojanje olakšica, nesprovođenje zakona i administrativne barijere. Računica Programa UN za razvoj (UNDP) pokazala je da migranti u kosovskim bankama štede barem 300 miliona evra koji bi mogli biti iskorišćeni za oživljavanje privrede. Prošle godine je na Kosovo u vidu doznaka stiglo 380 miliona evra, a porodice iz dijaspore u proseku šalju između 1.500 i 4.000 evra mesečno.
Doznake iz inostranstva drugi su najveći izvor prihoda za domaćinstva na Kosovu, posle zarada od stalnog zaposlenja, i čine više od 20 % njihovih ukupnih prihoda, navodi se u istraživanju o prilivu doznaka u 2011. na Kosovu koju je sproveo Program UN za razvoj (UNDP).
U 2011. ukupan iznos priliva doznaka na Kosovo bio je 379,6 miliona evra što je manje za 14 % zbog ekonomske krize u Evropi u poređenju sa 442 miliona evra koliko je zabeleženo u 2010, a pokazalo se da su doznake unapredile život njihovih primalaca. Većina emigranata sa Kosova koji šalju doznake pošalju između 1.500 i 4.000 evra mesečno ili 18.000 - 48.000 evra godišnje.
Background Najveći deo emigranata koji su glave porodica (njih 53.6 %) emigriralo je sa Kosovanakon okončanja sukoba. Prosečan emigrant glava porodice ima oko 40 godina, oženjen je i zaposlen u privatnom preduzeću, živi u domaćinstvu sa još tri člana porodice.
Skoro 72 % emigranata tvrdi da šalju doznake članovima svojih porodica na Kosovu više puta tokom godine. Od navedenog broja emigranata, 26.4 % tvrdi da upućuje doznake na mesečnoj bazi, a 25.5 % na tromesečnoj.
Pored toga, više od polovine emigranata, 57.1 %, posećuju Kosovo jednom godišnje, dok 35.6 % emigranata posećuje Kosovo više od jednom godišnje. Štaviše, tokom svoje posete Kosovu, većina emigranata, 95%, ostaje na Kosovu između dve nedelje i mesec dana, a domaćinstvo svakog emigranta potroši u proseku 2.352 evra godišnje.
Prema podacima prikupljenim za svrhe Studije o prilivu doznaka na Kosovo za 2012. godinu,prosečno domaćinstvo nn Kosovu se sastoji od pet članova.
Većina domaćinstava na Kosovu (92 %) živi u sopstvenim stanovima i kućama. Domaćinstva koja primaju doznake pokazuju nešto bolje uslove stanovanja: 95 % živi u sopstvenim privatnim stanovima i kućama u odnosu na 91 % domaćinstava koji nisu primaoci doznaka.
Rezultati ankete pokazuju da prosečan prihod domaćinstava na Kosovu iznosi 546 evra mesečno. Međutim, prilično je zanimljivo da podaci pokazuju da su prosečna mesečna primanja, isključujući priliv doznaka, veća kod primaoca doznaka (580 evra) nego kod domaćinstava koja ne primaju doznake (536 evra).
Prema istraživanju, u 2011. godini 25 % domaćinstava na Kosovu dobijalo je doznake, što je za 5 % više nego u 2010, a njihov broj je veći među domaćinstvima iz ruralnih područja i domaćinstvima koja vode žene. Više od trećine domaćinstava na Kosovu, njih 37% izjavilo je da ima nekoga u inostranstvu.
Jedno od četiri domaćinstva na Kosovu prima doznake, a njihov priliv kao i migracija stanovništva pružio je ogroman doprinos privredi Kosova u razdoblju od 60-tih godina 20. veka, navodi se u istraživanju UNDP-a.
Slično kao i u 2010, rashodi emigranata tokom njihovih poseta Kosovu činili su veći deo priliva doznaka (214,4 miliona evra) nego priliv doznaka u gotovom novcu i naturi domaćinstvima na Kosovu (165,5 miliona evra).
Prilično veliki udeo doznaka od 57,2 % dolaze na Kosovo u gotovom novcu preko banaka, kreditnih, odnosno debitnih kartica, agencija za prenos novca i poštom, dok preostalih 42,8 % donose lično migranti ili njihovi prijatelji.
"Iako su kanali za prebacivanje novca ozvaničeni od 2010. godine, nezvanični kanali ulaska novca na Kosovo su još popularni i to uglavnom zbog nižih ili nepostojećih troškova transfera novčanih sredstava", piše u istraživanju.
Navodi se da se zavisnost od doznaka pojavljuje kao najveća strategija preživljavanja na Kosovu budući da ih 90,6 % primalaca troši na osnovne stvari kao što su hrana, odeća, stanovanje, trajna roba, zdravstvene i obrazove usluge.
Preciznije rečeno, troškovi za hranu, odeću, usluge i komunalije čine 35,4 % potrošnje doznaka, troškovi za kućne aparate, automobile, svadbe, sahrane i ostale događaje čine 24.8 % potrošnje doznaka, na renoviranje i kupovinu stanova i kuća odlazi 19,6 % doznaka, dok se na obrazovanje i zdravstvene usluge potroši 10,6 % ukupnih doznaka.
Spremnost primalaca doznaka da rade je manja, posebno među ženama kod kojih je primećena veća stopa neaktivnosti kada je reč o traženju posla.
Samo 4% doznaka koja domaćinstva na Kosovu prime ulažu u poslovne aktivnosti, a u proseku uštede 4 % dobijenog novca.
Broj emigranata koji ulažu u investicije i stvaraju ušteđevinu na Kosovu je prilično nizak, jer oko 35,7 % emigranata je izjavilo da ulažu u investicije, a 20,4 % je izjavilo da stvaraju ušteđevinu od dela prihoda na Kosovu. Oko 60 % emigranata je izvestilo da su kupili nekretnine za ličnu upotrebu, što je u izveštaju ocenjeno kao neverovatan podatak.
Od ovih koji investiraju na Kosovu, 23.3 % i 5.6 % njih su naveli da su tokom 2011. godine uložili novac u porodična preduzeća i pokretanje uslužnih delatnosti. Emigranati koji žive u Austriji ili Italiji pokazuju veće izglede za ulaganja investicija na Kosovo, verovatno zbog geografske blizine ove dve zemlje.
Samo 5 % doznaka koja domaćinstva primaju u naturi stižu u obliku proizvodnih sredstava kao što su mašine i traktori, a u 2011.3 % takvih doznaka je pristiglo u obliku ulaganja u zemljište.
Uzorak koji je poslužio za pravljenje studije UNDP za 2011. udvostručen je u odnosu na studiju za 2010. i obuhvatio je 8.000 domaćinstava na Kosovu.Osim toga, obavljeno je i 700 razgovora sa migrantima koji žive u inostranstvu.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
span> |
|
|
EurActiv Srbija
