Zemlje u razvoju u naredne tri godine mogu da očekuju još više doznaka, a migranti koji rade u SAD, zemljama Persijskog zaliva i Rusije slaće još više novca u maticu. U isto vreme, oštra retorika i neprijateljski nastrojena politika prema migrantima u mnogim zemljama Evrope, mogla bi da obeshrabri migrante čime bi i doznake pale, ocenila je Svetska banka u najnovijem izveštaju o doznakama. Kosovo će u ovoj godini biti na 10. mestu u svetu po učešću doznaka u BDP od 18%, dok je je apsolutni lider Tadžikistan sa udelom od čak 47%. Troškovi transfera doznaka iz vodećih zemalja pošiljaca još uvek su vrlo visoki, ocenila je Banka.

Doznake u zemljama u razvoju dostići će 406 milijardi dolara u ovoj godini što je rast od 6,5% u poređenju sa prethodnom godinom. Procene Svetske banke su da će i u narednim godinama rasti da bi u 2015. dostigle 534 milijarde dolara. Veruje se da je nivo doznaka zapravo veći kada se uključi novac koji formalnim i neformalnim kanalima ulazi u zemlju. Doznake su takođe pokazele priličnu otpornost na krizu, a blagi pad su zabeležile samo u 2009.godini.

Najveći rast doznaka zabeležen je u južnoj Aziji, na srednjem istoku i u Severnoj Africi. Zemlje u okviru Zajednice nezavisnih država takođe su profitirale od napretka ruske ekonomije na šta je naviše uticao rast cena gasa.

Sa druge strane, države istočne Evrope i centralne Azije čiji migranti odlaze u zapadnju Evropu zabeležile su pad doznaka zbog nepovoljnih tendencija na tržištu rada u EU.

Podaci pokazuju da doznake iz Rusije rastu kako raste i cena gasa. Procenjuje se da će doznake u Jermeniji, Gruziji, Kirgiziji, Moldaviji i Tadžikistanu porasti u ovoj godini. Nasuprot njima, zemlje u jugoistočnoj Evropi poput Srbije, Albanije, Kosova i Rumunije u  2012, imaće svocifren pad u prilivu doznaka.

SAD prima najviše migranata iz zemalja u razvoju, i najveći pošiljalac doznaka. Američka ekonomija beleži rast, doduše slabiji nakon pada u 2008. i 2009. godini. Zapošljavanje migranata je u SAD značajno poraslo i raste brže nego zapošljavanje domaćeg stanovništva.

U Evropi pak je visoka nezaposlenost uticala značajno na slanje doznaka. Stopa nezaposlenosti migranata u Španiji, koja je glavna destinacija za migrante, iznosi 31,5% u 2011. što je znatno više nego za domaće stanovništvo – 19,5%.

Ako se poredi trenutna zaposlenost sa onom iz prvog kvartala 2009, podaci pokazuju da stope nezaposlenosti za migrante rastu mnogo brže nego za starosedeoce u Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji. Međutim, zaposlenost migranata je rasla brže nego za starosedeoce u Nemačkoj, Australiji, Kanadi i SAD.

Slaba privredna aktivnost i pad zaposlenosti glavni su razlozi zašto je opao nivo doznaka iz zemalja koje su glavni pošiljaoci doznaka u Evropi: Velike Britanije, Španije i Italije. Poljska, Rumunija i Bosna i Hercegovina koje su glavni primaoci doznaka iz zapadne Evrope takođe su primile manje doznaka.

Od početka krize migranti su nastavili da šalju doznake kući tako što su smanjili lične rashode. Međutim, kako se kriza zahuktavam možda će morati da smanje iznose suma koje šalju familiji.

Kako navodi Svetska banka, zabeleženi su anegdotski slučajevi da se u evro zoni gde postoji slobodan protok radnika, migranti poreklom iz Rumunije i Poljske u stvari vraćaju u zemlju maticu, dok radnici iz Afrike i Latinske Amerike više vole da ostanu bojeći se da neće moći tako lako da uđu u zemlju.

Troškovi slanja doznaka su važan faktor koji utiče na tok novca koji migranti šalju u domovinu. Troškovi slanja novca iz 20 glavnih zemalja iznose u proseku 7,5% vrednosti doznake, dok je svetski prosek 9%, i to su prema oceni Svetske banke dosta visoki troškovi.

Rusija je ubedljivo najjeftinija zemlja za slanje doznaka sa prosečnim troškom od 2% vrednosti doznake. U ostalim velikim zemljama koje su glavni izvori doznaka poput zemalja persijskog zaliva, SAD i Velike Britanije troškovi idu i do 5%.

Japan je najskuplji za slanje doznaka sa prosečnim troškovima od čak 17% vrednosti doznake koja se šalje u svet. Na drugom mestu je Nemačka čiji troškovi transfera iznose oko 14% sume koju migrant šalje.

Glavni destinacije za doznake u ovoj godini bile su Indija sa primljenih 70 milijardi dolara, Kina 66 milijardi, Filipini 24 milijarde i Meksiko 24 milijarde.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Većina putnika sa Balkana poštuje bezvizni režim
  
• 

  Vesti

  : Kosovska dijaspora malo ulaže u privredu matice
  
• 

  Vesti

  : Srbi treći po broju brakova zbog papira u Nemačkoj
  
• 

  Vesti

  : Srbija prvi put pripremila Migracioni profil
  
• 

  Vesti

  : Više od 400 miliona evra doznaka iz EU
  
• 

  Vesti

  : Doznake migranata iz EU 31,2 milijarde evra