Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Analize u EU: ZSO mogući put ka nagodbi o statusu Kosova
|
|
|
|
Objavljeno : 31.08.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Analitičari u Evropskoj uniji su saglasni da će u dijalogu Beograd-Priština dogovorena Zajednica srpskih opština (ZSO) biti pravni subjekt i imati određena izvršna ovlašćenja, uz mišljenje da to može otvoriti vrata dugom, mukotrpnom procesu nagodbe dve strane, ali i međunarodnih činilaca o konačnom statusu Kosova, a to znači i članstvu Srbije u EU. Mada se slažu i s tim da će tek usvajanje i pre svega sprovođenje odredbi statuta o tom vidu autonomije za Srbe na Kosovu pokazati njen opipljivi domet, posebno zato jer će uspostaviti činjenički bitan upliv Beograda nad severom Kosova sa srpskim življem, iako će tamo formalno zakonski suverenitet imati Priština.
Hoće li to biti rešenje po ugledu na "dve Nemačke", nešto više od Alto Adiđe/Južni Tirol, odnosno formule Severna Irska, niko to zasad ne može predvideti, ali biće dovoljno "konstruktivno i dvosmisleno", kako je ocenjeno u analizi briselskog Centra za evropske političke studije (CEPS), da svi prihvate samostojnost Kosova.
To će tumačiti kao državu oni kojima je to potrebno, od Prištine do Amerikanaca i onih zemalja EU koje su priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova, ali svakako uz prihvatanje dotad već nužno uhodane autonomije za Srbe na Kosovu.
To treba da bude kraj svih sukoba na Balkanu, koje niko i nikako više ne želi, naročito počev od velikim svetskim problemima zabavljenim članicama NATO-a, čijom je vojnom intervencijom bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN bombardovana Srbija, pa do samih Albanaca i Srba.
Jer, mada u poslednjih par godina dovedena u sumnju, politika EU o prijemu zemalja Zapadnog Balkana jeste u mnogome bila utemeljena na strategiji i interesima bezbednosti i stabilnosti Evrope.
U tekstu sporazuma o ZSO, koji su neki srpski i albanski analitičari skloni da i proizvoljno tumače, nedvosmisleno stoji da će ta ustanova Srba na Kosovu biti "pravni subjekt", sa svojim organima i imovinom, preduzećima na svojoj teritoriji, izvršnim ovlašćenjima najmanje kao i druge opštine, ali uz mogućnost da, doduše uz saglasnost Prištine, imaju i više od toga.
Bitan kompromis je nađen i oko toga da neće biti promene ustava Kosova, već će vlada u Prištini usvojiti dekret o ZSO koji će potvrditi Ustavni sud.
To je, iako uz poštovanje zakona Prištine, veliki zalog mogućeg jamčenja za suštinske interese Srba, koji će imati i znatnu "budžetsku i pravosudnu autonomiju, kao i finansijsku pomoć Beograda", kako ukazuje Karnegi fondacija Evropa.
I dodaje da će sporazum o ZSO i ostalim pitanjima imati ogroman politički i psihološki upliv i posledice po region, jer jeste novi korak ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
"Od velikog je interesa za EU da se zatvori to dugo poglavlje nasilja i omraženosti, a samo tad i uz bitne reforme, doći će strani investitori u region, pa će i izgledi za ulazak u članstvo EU će rasti", zaključuje Karnegi.
Nemački radio Dojče vele u osvrtu upozorava i na činjenicu da se teškom ekonomskom i socijalnom krizom, nesposobnim političkim elitama i korupcijom unazađeni Zapadni Balkan ne može izvući bez snažnije ekonomske pomoći u cilju privrednog rasta i zapošljavanja.
I primećuje da nijedna od zapadnobalkanskih zemalja, pa ni Hrvatska, iako članica EU, nisu ekonomski uspele da se vrate na ravan iz 1989. pre raspada Jugoslavije i kaže da "Zapad i Zapadni Balkan učestvuju u igri kojoj se ne nazire ikakav kraj".
Evropski savet za međunarodne odnose podvlači da "sadašnja politika EU utemeljena na regionalnoj saradnji, ekonomskom i socijalnom boljitku, efikasnijem upravljanju na Zapadnom Balkanu jeste dobra, ali se mora podupreti za stanovništvo realnim, opipljivim izvlačenjem iz krize i utemeljiti na istrajnim reformama".
Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je ocenila da su dogovori u Briselu o ZSO, telekomunikacijama, energetici i mostu u Mitrovici "prekretnica".
Ona je veoma snažno zahtevala, a tu je u pregovorima premijera Aleksandra Vučića i Ise Mustafe imala i podršku jednog prisutnog američkog zvaničnika, da se dođe do nagodbe.
Sve strane su rekle da su zadovoljne ishodom, ali sad sledi trnoviti put do usvajanja statuta ZSO i sprovođenja "u praksi" svih dogovora.
I mora se imati u vidu da će, i kad se otvore poglavlja i počnu pregovori o članstvu EU-Srbija, a Kosovo krene u sprovođenje sporazuma o pridruživanju Uniji, sve to biti praćeno krajnje složenim nalaženjem rešenja za ostale ključne elemente "normalizacije odnosa".
To su naročito pitanje imovine - preduzeća, infrastrukture, zemljišta, u koje su na Kosovu kapital uložile srpske banke, preduzeća i država, vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, kao i kuće, zemljište i imovina više od 200.000 srpskih izbeglica, njihov eventualni povratak, rasvetljavanje sudbine nestalih…
Tek kad se to bitno uredi, moguće je sagledati i neku formulu za status Kosova.
U napisu za CEPS, analitičar nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost Dušan Reljić smatra da bi "dvosmislena konstruktivnost" tad morala dobiti "nove suštinske dimenzije da se dođe do sporazuma koji bi najpre pomirio suprotstavljene zahteve za suverenitetom nad Kosovom".
Potom da se "udovolji stavu SAD i većine članica EU da obavezujuće rešenje bude utemeljeno na prihvatanju suvereniteta Kosova, a da uvaži interese nekih članica EU (koje ne priznaju Kosovo), kao i moćnih svetskih činilaca poput Rusije i Kine da jednostrano otcepljenje neće stvoriti presedan koji bi mogao naškoditi njihovoj teritorijalnoj celovitosti".
A to znači da neće biti "Republike Srpske i Bosne na Kosovu", što tvrde neki albanski komentatori i političari na Kosovu, dok će Beograd morati da pristane na neku vrstu "razdruživanja" s kosovskim Albancima, uz garancije SAD i EU da životni interesi Srba i srpska kulturna, istorijska i verska baština neće biti ugroženi, već zaštićeni i kad sa Kosova ode Kfor.
Možda neko svetlo na ceo događaj baca i činjenica da je u Tirani Demokratska partija Albanije pozdravila postizanje sporazuma Beograd-Priština kao zalog stvaranja stabilnosti i saradnje u regionu.
Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
