Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Realpolitika jača od zamora od proširenja
|
|
|
|
Objavljeno : 10.12.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Migrantska kriza vrši pritisak na Evropsku uniju da oživi pregovore o proširenju sa strateškim susedima, međutim, osnovne evropske vrednosti ne treba da budu kompromitovane, upozorava profesor prava EU sa Univerziteta Gent Peter Van Elsuvege (Elsuwege). Iako se pre samo godinu dana nije očekivao veći pomak u pregovorima o proširenju, stotine hiljada migranata koje su ove godine stigle do Evrope naterale su Brisel da preispita tempo pregovora sa Srbijom i Turskom i Srbija će uskoro otvoriti prva poglavlja a Turska nastaviti tamo gde je stala. Van Elsuvege ukazuje na opasnost da se zbog rešavanja migrantske krize popusti kandidatima koji "otvoreno izazivaju" pretpristupne kriterijume.
Kada je pre godinu dana postao predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) je ukazao na opšte osećanje zamora od proširenja. Njegova poruka bila je jasna: ne treba očekivati veći napredak u procesu proširenja Evropske unije u narednih pet godina.
Međutim, kaže Van Elsuvege, najnovija dešavanja ukazuju na drugačiji razvoj događaja.
Naime, u zaključima od 15. oktobra Evropski savet traži "novu energiju" u procesu pristupanja Turske EU a na sastanku sa turskim premijerom krajem novembra lideri EU potvrdili su odmrzavanje pristupnih pregovora.
Samo par dana kasnije, šefica spoljne politike EU Federika Mogerini (Federica Mogherini) najavila je otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom na ministarskoj konferenciji OEBS u Beogradu.
Kako prenosi EurActiv.com, oba događaja su značajna, posebno u svetlu redovnih izveštaja Evropske komisije o napretku na putu ka EU zemalja kandidata objavljenih u novembru.
U izveštaju o napretku Turske ukazuje se na negativan trend kada je reč o vladavini prava i osnovnim pravima.
Izveštaj o Srbiji je manje kritičan i u njemu se pozdravlja konstruktivna uloga zemlje u regionu, ne samo kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Ipak, Komisija i drugi ukazuju da je korupcija "i dalje raširena" i da je "privatni sektor nerazvijen i zakočen slabošću vladavine prava".
U politici proširenja koja je vođena vrednostima i fokusirana na princip "prvo osnovna (prava)", otvaranje pregovora sa Turskom i Srbijom bar je donekle paradoksalno, smatra Van Elsuvege.
Kako dodaje, poslednji razvoj događaja u procesu proširenja EU može se razumeti jedino u svetlu aktuelne migrantske krize i raširenog shvatanja da tim izazovom ne mogu da se bave samo članice EU.
To je, kako kaže Van Elsuvege u autorskom tekstu, potpuno jasno kada je reč o Turskoj, s obzirom da je obećano otvaranje novih pregovaračkih poglavlja deo paketa aktiviranja te zemlje u onome što se diplomatski naziva "saradnjom na podršci izbeglicama i upravljanju migracijama".
I u slučaju Srbije su migranti ključno pitanje. Ta zemlja je deo zapadnobalkanske rute do EU i Komisija ceni njenu konstruktivnu ulogu po tom pitanju, posebno nakon što je Mađarska podigla ogradu na granici sa Srbijom.
U poređenju sa nekim nekooperativnim članicama EU, Srbi su iznenada postali "dobri momci", iako nevladine organizacije izveštavaju da srpska policija maltretira i zlostavlja tražioce azila i migrante.
Stoga politika proširenja EU ide u smeru pragmatične realpolitike. "Naravno, ostaje pitanje kako se novi pragmatizam može pomiriti sa zvaničnim diskursom oko vrednosti i normi", kaže profesor prava EU.
Za razliku od prethodnih talasa proširenja, sadašnji kandidati "otvoreno izazivaju" pretpristupne kriterijume.
Profesor prava EU ukazuje na autoritarnost turskog predsednika i njegove kontroverzne izjave oko demokratije, slobode štampe i rodne ravnopravnosti.
U Srbiji pak vlada eksplicitno odbija da se uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (CFSP) EU kada je reč o odnosima sa Rusijom.
Drugim rečima, i dalje postoji "tvrd orah" koji treba razbiti pre nego što dalje proširenje EU postane opipljiva perspektiva, slikovito je rekao profesor prava EU.
"Otvaranje pristupnih pregovora može da bude interesantno oruđe angažovanja sa susednim zemljama, međutim, ne treba potceniti opasnost od toga da to ne bude ništa više od igre u kojoj sve strane koriste istu 'šargarepu' a da ne brinu nužno o osnovnim evropskim vrednostima", zaključio je Van Elsuvege.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
