Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dogovor o saradnji EU i Zapadnog Balkana u izbegličkoj krizi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Briselu dogovoreno je da se duž puta migranata od Grčke preko Zapadnog Balkana i članica EU uspostavi 100.000 mesta za zbrinjavanje izbeglica za vreme nadolazeće zime, od čega će 50.000 mesta biti na Zapadnom Balkanu. Na samitu je usvojen akcioni plan od 17 tačaka za rešavanje krize koji uključuje bolju razmenu informacija, snažniju kontrolu granica, uspostavljanje nadzora hrvatsko-srpske granice zajedno sa Fronteksom i postavljanje mesta za popis i identifikaciju imigranata.
Posle samita, u kasnim večernjim satima 25. oktobra, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker saopštili su i da će Sloveniji u roku od nedelju dana biti upućeno dodatnih 400 policajaca iz zemalja EU radi pooštravanja nadzora nad spoljnim granicama Unije.
Junker i Angela Merkel su ocenili da je sastanak utvrdio prve kratkoročne mere za rešavanje veoma teške migrantske krize u Evropi i naglasili da je bitno dugoročnije ukljanjanje korena krize.
Oni su rekli da će biti uspostavljene takozvane vruće kontrolne tačke za utvrđivanje ko su izbeglice iz ratova, a ko ekonomski migranti koji ne mogu dobiti azil.
Na samitu je usvojen akcioni plan od 17 tačaka za rešavanje krize.
Takođe je usvojeno saopštenje vođa EU i zemalja Zapadnog Balkana u kojem se navodi da će zemlje duž zapadnobalkanskog puta u roku od 24 sata uspostaviti tačke kontrole za razmenu informacija i saradnju direktno sa Evropskom komisijom.
Naglašeno je i da će sa Evropskom komisijom biti iskorišćena sva raspoloživa sredstva na evropskom i međunarodnom nivou, uključujući finansijsku podršku, što će biti utvrđeno procenama u roku od 24 sata.
Merkel je posebno podvukla da je zaštita spoljnih granica ključni zadatak i rekla da se mora tesno sarađivati sa Turskom i drugim zemljama iz kojih izbeglice i migranti dolaze.
U saopštenju lidera sa mini samita je naglašeno da će agencija EU za spoljne granice Fronteks pomoći mnogo snažnijom kontrolom granica i takođe između Bugarske i Turske, Grčke i Makedonije i Albanije, a zajedno će se sa Fronteksom uspostaviti nadzor hrvatsko-srpske granice i postavljanje mesta za popis i identifikaciju imigranata.
Jedna od bitnih tački je borba protiv krijumčara migranata u saradnji sa Europolom, Fronteksom i Interpolom.
U stvaranju 100.000 mesta u skloništima za izbeglice će veoma pomoći visoki komesarijat za izbeglice UN, rečeno je posle samita.
Angela Merkel je rekla da će 9. novembra ministri unutrašnjih poslova EU utvrditi tačno koje su vruće tačke za kontrolu migranata uspostavljene na granicama u Italiji i Grčkoj.
Na pitanje da li će, kao i do sada, izbeglice moći da od Turske do Austrije prolaze autobusima i vozovima za deset dana, Merkel je rekla da to neće tako moći da se događa i da će upravo zato biti postavljeno 50.000 smeštajnih mesta na Zapadnom Balkanu.
Junker je naglasio da će takvo brzo i nekontrolisano prebacivanje izbeglica prestati i da neće više biti moguće da se na divlje ide preko granica.
Upitana da li će Nemačka ipak zatvoriti granicu u nekom trenutku, Merkel je rekla da će Austrija i Nemačka dati svoj doprinos celokupnom rešavanju izbegličke krize, dodavši da je i Slovenija uprkos teškoćama jako dobro postupala, a Srbija na "primeran" način takođe činila sve da zbrine izbeglice.
Zamoljena da kaže da li deli mišljenje nekih učesnika samita da zbog izbegličke krize EU preti raspad, Angela Merkel je rekla da to jeste jedno od najvećih iskušenja za Uniju u poslednjih par decenija, ali je napomenula da su na mini samitu sve zemlje dale svoj doprinos rešavanju te krize, uključujući i kandidate za članstvo u EU.
Predsednik Evropske komisije Junker pozvao je na vanredni samit posvećen izbegličkoj krizi premijere Austrije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Slovenije i Srbije.
EU pozdravlja spremnost Srbije da prihvata izbeglice
Evropska unija pozdravlja spremnost Srbije da nastavi da prihvata migrante i ako budu dolazili u većem broju, rekao je 26. oktobra u Beogradu šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport.
On je novinarima na štandu EU na Sajmu knjiga rekao da je cilj jučerašnjeg sastanka lidera Zapadnog Balkana i EU da se sve zemlje u Evropi na konkretan način pripreme za mogući priliv migranata i da je važno to što je Srbija učestvovala na tom sastanku, kako bi se čuo njen glas i kako bi da dala svoj doprinos.
"Naravno da pozdravljamo ponudu premijera (Alesksandra) Vučića da Srbija bude spremna da prihvati još veći broj migranata ako bude potrebno", rekao je Devenport.
Šef Delegacije EU je rekao da ne može u ovom trenutku da govori o detaljima angažovanja evropske agencije za kontrolu granica Fronteks u migrantskoj krizi, ocenivši da će sada Grčka biti u žiži pažnje Fronteksa, kao članica EU koja mora hitno da se bavi problemom prihvata migranata.
Devenport je dodao da očigledno postoji spremnost Fronteksa da se savetuje sa Srbijom, kao i da na strani Srbije, i kada je reč o vlastima i o nevladinim organizacijama, postoji spremnost da se ozbiljno bave prihvatom izbeglica.
Upitan da li deli razočaranje što na sinoćnjem sastanku nije postignuto nikakvo celovito rešenje, nego samo mali koraci, Devenport je ocenio da je sam po sebi veliki pomak što je održan takav sastanak na kojem su doneti zajednički konkretni zaključci.
Devenport je istakao da je ovo tek početak procesa koji počeo 8. oktobra, na sastanku o izbegličkoj krizi na kojem su učestvovali ministri unutrašnjih i spoljnih poslova članica Evropske unije, zemalja pridruženih Šengenu i zemalja Zapadnog Balkana.
On je ponovio da je EU impresionirana načinom na koji se Srbija bavi prilivom migranata, ocenivši da je to veliki teret za zemlju, kao i za opštine i gradove u Srbiji koji bi, kako je ocenio, trebalo da se uključe u rešavanje tih pitanja u vezi s izbeglicama.
Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta, i EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
