Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Miler: Regulativa EU otežava ulaganje u gasovode
|
|
|
Objavljeno : 01.06.2012. |
|
|
|
|
|
|
Šef ruskog Gasproma Aleksej Miler izjavio je 31. maja da je ta energetska kompanija posvećena ideji da obezbedi stabilno snabdevanje Evrope gasom, ali da regulativa EU onemogućava ulaganje u gasnu infrastrukturu. Za tu kompaniju je sporan princip prema kome se u prenosnoj mreži moraju izdvojiti kapaciteti koje bi koristila treća strana, odnosno drugi potencijalni snabdevač. Miler je istakao da je dogovor Rusije i EU o prekograničnoj infrastukturi neophodan za obe strane jer će garantovati investicije proizvođača gasa u infrastrukturu sa transport gasa do evropskih potrošača, kao što su Severni i Južni tok.
Miler je na godišnjoj skupštini Evropskog biznis kongresa (EBC) u Portorožu kazao da pozivajući se na Treći energetski paket EU birokrate u vlasti u EU i državama članicama dozvoljavaju da Gasprom koristi samo polovinu kapaciteta gasovoda i kada ne postoji druga zainteresovana strana.
Ako pratite logiku evropskih zvaničnika moraćemo da gradimo gasovode dvostruko većeg kapaciteta od onog koji je potreban, a u ideološkom puritanizmu Trećeg energetskog paketa, polovina gasovoda biće prazna, jer se treći korisnik neće pojaviti, kazao je on. Ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov ranije je takođe ocenio da obaveza da se polovina kapaciteta gasovoda ostavi za drugu zainteresovanu stranu nije dobra za potrošače.
Kao rešenje problema koji bi mogao da ugrozi stabilnost snabdevanja Evrope gasom, Miler je predložio se kopneni deo gasovoda koji vodi gas do potrošača u Evropi smatra delom izvoznih podmorskih gasovoda, a da se pravila EU primenjuju nakon isporuke u evropski prenosni sistem. "Do te tačke infrastruktura bi, iako prolazi kroz države EU trebalo da se posmatra kao deo izvoznih gasovoda, i to ne bi bilo u suprotnosti sa Trećim energetskim paketom", kazao je Miler.
Dogovor Rusije i EU, istakao je, o prekograničnoj infrastukturi je neophodan za obe strane jer će garantovati investicije proizvođača gasa u infrastrukturu sa transport gasa do evropskih potrošača, kao što su Severni i Južni tok.
Background Evropska komisija je u septembru 2007. iznela predloge o daljem otvaranju tržišta gasa i električne energije. U julu 2009. Evropski parlament i Savet EU usvojili su treći paket propisa za jedinstveno tržišta gasa i struje u EU. Taj set propisa je stupio na snagu 3. septembra 2009, a članice EU su imale rok od 18 meseci da prenesu direktive u nacionalne zakone, kao i još tri propisa - o uslovima pristupa transportnim mrežama prirodnog gasa, uslovima pristupa mreži za prekograničnu razmenu struje i o formiranju Agenciju za saradnju energetskih regulatornih tela. Novi propisi predviđaju ograničenja energetskim kompanijama po pitanju posedovanja i korišćenja gasovoda u Evropi kao i promenu sistema plaćanja gasa.
Miler je naglasio da će komercijalne isporuke gasa preko gasovoda Južni tok (koji će ići i preko teritorije Srbije) početi krajem 2015. godine.
Generalni direktor nemačke kompanije Vinteršal (Wintershall) Rajner Zele (Rainer Seele) ocenio je da je gradnja gasovoda Nabuko neizvesna i da je zbog toga zemljama jugoistočne Evrope gasovod Južni tok potrebniji nego ikad da bi se ojačala sigurnost snabdevanja.
On je podsetio da je region jugoistočne Evrope pretrpeo najteže posledice tokom gasne krize 2009. godne i dodao da je taj slučaj prekida isporuke gasa potrošačima u Evropi zbog problema u transportu preko Ukrajine pokazao kako izgleda kada se sukobe nacionalni interesi i politika snabdevanja.
Generalni direktor kompanije Južni tok transport Marsel Kramer kazao je da su procene da će potrebe Evrope za gasom porasti sa 490 milijardi kubnih metara u 2010. na najmanje 544 ili verovatno 636 milijardi kubnih metara gasa godišnje do 2030. "Južni tok će popuniti nedostatak gas u Evropi koji će nastati zbog smanjenja domaće proizvodnje, koja neće moći da se nadoknadi ni proizvodnjom gasa iz nekonvencionalnih izvora, kao što su škriljci", kazao je on.
Kramer je rekao da će Južni tok će povezati potrošače u Evropi sa najvećim gasnim nalazištima u Rusiji i time stvoriti stabilnost i sigurnost u snabdevanju.
Projekat Južni tok realizuje se da bi isporuke ruskog gasa evropskim potrošačima išle iz nekoliko pravaca. Za realizaciju kopnene deonice projekta Rusija je potpisala međuvladine sporazume sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
Gasovod će, kako je predviđeno, imati četiri linije, kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara godišnje. Kako je ranije najavljeno, puštanje prve linije planirano je za decembar 2015, a postizanje punog kapaciteta od 63 milijarde metara kubnih očekuje se 2019. godine. Orijentaciona vrednost Južnog toka je 15,5 milijardi evra, od čega je 10 milijardi predviđeno za deonicu ispod Crnog mora, a 5,5 milijardi evra za kopnenu.
Evropski biznis kongres je neprofitna organizacije koja okuplja 134 kompanije i finansijske institucije iz 25 zemalja. Među članicama je i srpska državna kompanije Srbijagas.
Autor: Valentina Nešić, izveštač Bete iz Portoroža
Foto: Gazprom.com
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|