Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Konačna odluka o Južnom toku do 2013.
|
|
|
|
Objavljeno : 17.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kompanije uključene u projekat gasovoda Južni tok doneće konačnu odluku o ulaganju do početka 2013. godine, najavio je jedan od partnera, italijanski Eni. Prema rečima generalnog direktora te kompanije Paola Skaronija (Scaroni), sva četiri partnera - ruski Gasprom, Eni, nemački Vinteršal holing (Wintershall) i francuski EDF - zainteresovani su za izgradnju, ali je potrebno da razmotre sve detalje kako bi doneli konačnu odluku, a to se očekuje do isteka prvih meseci 2013. godine. Projekat Južni tok trebalo bi, prema novom planu, da ima kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje i da Evropu snabdeva ruskim gasom zaobilazeći Ukrajinu. Jedan krak gasovoda prolaziće kroz Srbiju. Infrastruktura u EU se može graditi uz poštovanje energetskih propisa Unije, a Rusija se protivi odredbi po kojoj polovina kapaciteta prenosne mreže mora da bude rezervisana za kompanije koje ne učestvuju u projektu.
Prema navodima briselskog EurAktiva (EurActiv.com), studija izvodljivosti biće objavljena u trećem tromesečju ove godine, a konačna odluka o ulaganju bi trebalo da bude doneta krajem 2012. godine. Zvaničnici projekta davali su različite datume za početak izgradnje, a prema pisanju EurAktiva za početak naredne godine planiran je početak radova na moru, prve isporuke na evropsku teritoriju planirane su za 2015. godinu, dok je za 2017. godinu planiran završetak projekta.
Gasprom učestvuje sa 50% u projektu Južni tok, koji je procenjen na 15 milijardi evra. Eni ima 20%, a EDF i Vinteršal po 15%. Planirano je da akcionari finansiraju 30%, dok bi veći deo došao iz kredita.
Rusija je najavila i da želi da se Južni tok uključi u transevropsku energetsku mrežu, što bi omogućilo da se taj projekat smatra "projektom od evropskog interesa" i bude kandidat za pomoć EU. Međutim, u Evropskoj komisiji su 16. jula naveli da nisu dobili zvaničan dopis o Južnom toku. Komisija ne smatra Južni tok značajnim za unapređenje energetske sigurnosti Unije, pre svega jer će sav gas dolaziti iz Rusije, koja je već najveći dobavljač.
Background Planirano je da gasovod Južni tok ide preko Crnog mora do Bugarske, s tim što će jedan krak ići do Grčke i Italije a drugi do Rumunije, Srbije, Mađarske, Slovenije i Austrije. Srbija se projektu priključila u okviru energetskog sporazuma sa Rusijom, kojim je bila predviđena prodaja Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu za 400 miliona evra, što je i realizovano.
Rusija je nedavno najavila da će povećati planirani kapacitet za više od dva puta sa 31 milijardu kubnih metara godišnje na 63 milijarde.
Na sajtu Južnog togka navodi se da bi ovaj gasovod trebalo da "poboljša energetsku bezbednost EU" jer će se izbeći tranzit kroz Ukrajinu. To je takođe "još jedan znacajan korak u ostvarenju strategije Gasproma da se omoguće različiti kanali za dostavljanje ruskog gasa". Ukrajina se protivi izgradnji ovog gasovoda jer će je on zaobići.
Rusija i Ukrajina su u više navrata imale spor oko cene ruskog gasa za Ukrajinu, što je rezultiralo poremećajima snabdevanja Evrope jer tranzit ide uglavnom kroz Ukrajinu.
U Briselu ostavljaju zemljama članicama slobodan izbor prioriteta u izgradnji infrastrukturnih projekata, uz uslov da se poštuje evropska regulativa.
Rusija se međutim protivi jednom propisu EU - da se u novoj infrastrukturi za prenos energije, u šta spada i gasovod, ostavi najmanje polovina kapaciteta za druge operatere. U Moskvi smatraju da je to rasipanje resursa koje smanjuje količinu gasa za snabdevanje Evrope.
Moguće je zatražiti odstupanje od propisa u ovom pogledu. Za to je potrebna procena nadležnog organa države članice i njegovo pozitivno mišljenje, kao i dodatno odobrenje Komisije, koje je obavezujuće.
Kako su zvaničnici Komisije rekli briselskom EurAktivu (www.EurActiv.com), za projekte u kojima učestvuje više zemalja članica različite zahteve može da koordinira Agencija za saradnju energetskih regulatora ACER.
Južni tok ima i konkurentske projekte.
Jedan od njih je italijanski Nabuko, koji je prema prvim planovima trebalo da prenosi gas iz Azerbejdžana do austrijskog grada Baumgartena blizu Beča, koji planira da koristi i Južni tok.
Međutim, kako sada stvari stoje, okosnica južnog gasnog koridora biće gasovod kroz Tursku TANAP, dok bi se projekat Nabuko smanjio i išao samo kroz EU. Plan je da TANAP prenosi 31 milijardu kubnih metara, što je jednako inicijalnom planiranom kapacitetu Babuka. Očekuje se da će se kroz TANAP gas iz Azerbejdžana do Evrope prenositi od 2017. godine, kada bi Južni tok trebalo da počne da radi punim kapacitetom.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
