Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija kasni u uvođenju naplate grejanja po utrošku
|
|
|
|
Objavljeno : 04.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Oko 60% toplana u Srbiji spremno je za naplatu grejanja po isporučenoj količini energije umesto po kvadratnom metru poslovnog ili stambenog prostora, rečeno je 4. oktobra na skupu o naplati toplotne energije prema utrošku. Učesnici skupa u ogranizaciji Centralnoevropskog foruma za razvoj (CEDEF) ocenili su da u Srbiji nije bilo političke volje za uvođenje novog sistema naplate grejanja koji bi omogućio uštede 20% energije i smanjio troškove toplana za 60 miliona evra godišnje. Zaključeno je da se u Srbiji kasni sa prelaskom na naplatu toplotne energije prema utrošku najmanje dve decenije. Zakon koji će omogućiti prelazak na taj način naplate još nije usvojen a, kako je najavljeno, biće usvojen do kraja godine.
Pomoćnik ministra energetike Srbije Dejan Trifunović kazao je da će do kraja 2012. godine biti usvojen zakon o racionalnoj potrošnji energije i podzakonska akta koji će stvoriti uslove za prelazak na naplatu grejanja po utrošku. Ministarstvo enegetike će operativnim aktivnostima doprineti da se to i realizuje, kazao je Trifunović.
Direktor Uprave Beograda za energetiku Marko Stojanović najavio je da će u Beogradu od ovogodišnje grejne sezone početi obaveštavanje potrošača koliko bi ih koštalo grejanje obračunato po isporučenoj energiji.
Marko Stojanović je kazao da će taj iznos biti prikazan na računima, dok će u drugoj fazi početi naplata grejanja na osnovu merenja isporučene energije na toplotnoj stanici.
Poslednja faza obuhvatiće naplatu po stvarnom utrošku energije svakog potrošača i za to je potrebna ugradnja delitejla toplote i termostatskih ventila u stanove, kazao je on i dodao da će druga i treća faza trajati nekoliko godina.
Marko Stojanović je kazao i da bi oko 40% potrošača u Beogradu, čiji stanovi ne zadovoljavaju elementarne standarde izolacije prelaskom na novi način naplate imali tri do četiri puta veće račune za grejane.
Predstavnik Agencije za energetiku Dejan Stojanović kazao je da se prelaskom na sistem naplate toplotne energija prema utrošku insistira se na transparentnosti svih troškova. "Stoga je neophodno pružiti jednake podsticaje za uštede toplotne energije, razviti politiku promovisanja energetske efikasnosti, uspostaviti programe socijalne zaštite i učvrstiti finansijsku disciplinu kroz zakonodavstvo", kazao je Dejan Stojanović.
Na skupu je rečeno i da su troškovi instalacije sistema za merenje utrošene energije za grejanje oko 50 evra po radijatoru.
Dejan Stojanović je izneo podatak da je manje od 10% sistema grejanja u Srbiju ima naplatu po utrošku dok oko 65% nije učinilo ništa na tom planu.
Predstavnik Nemačke razvojne banke (KfW) Jens Hagen kazao je da primer toplane u Subotici koja već naplaćuje grejanje po utrošku pokazuje da je to moguće uvesti u Srbiji. Ilustrujući prednosti sistema naplate grejanja po utrošku Hagen je zapitao učesnike Cedefovog skupa da li bi želeli da dele račun za benzin sa svojim komšijom, što je slučaj pri naplati grejanja po kvadratnom metru.
Učesnici skupa su zaključili da se u Srbiji kasni sa prelaskom na naplatu toplotne energije prema utrošku najmanje dve decenije i zato je svako novo odlaganje izuzetno skupo.
U Srbiji se, prema podacima za 2006. i 2008, trošilo 123 kilovatsata po metru kvadratnom za grejanje godišnje, dok se u prošloj grejnoj sezoni 2011/2012. trošilo se 149 kilovatsati po metru kvadratom.To je tendencija rasta od 20%, što potvrđuje da se u Srbiji energija rasipa, rečeno je na skupu.
Prema energetskim pasošima koje će u buduće prilikom izgradnje morati da se obezbede za zgrade, potrošnja ne bi trebalo da prelazi 65 kilovata po kvadratnom metru.
Marko Stojanović je izeno podatak da bi se u Beogradu troškovi toplana za grejanje smanjili za 30 miliona evra godišnje ako bi se uvela naplata po utrošku.
U Beogradu se na daljinski sistem grejanja greje 21 milion kvadratnih metara, od čega 16,6 miliona kvadratnih metara otpada na 272.000 stanova a 4,4 miliona na poslovni prostor.
U prošloj grejnoj sezoni koja nije bila tipična zbog hladne zime u Beogradu postrošeno je 360 miliona metara kubnih gasa, 43.000 tona mazuta, 3.000 tona uglja i 3.500 tona briketa i peela. Grejna sezona je trajala 194 dana i na energente je potrošeno 140 miliona evra.
Izvor: Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
