Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Energetski pasoši za zgrade obavezni od 30. septembra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji će od 30. septembra prvi put početi da se primenjuju takozvani energetski pasoši za zgrade, što bi trebalo da omogući uštedu energije i očuvanje životne sredine. Bez tih pasoša neće biti moguće izdavanje upotrebne dozvole i uknjižavanje, rekao je predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac. Potrošnja za nove zgrade neće smeti da bude veća od 65 kilovat sati po metru kvadratnom godišnje, što je na nivou evropskog proseka, rekao je Šumarac u intervjuu za ekološki sajt Zelena Srbija. Sada, prema njegovim rečima, u Srbiji postoji oko tri miliona objekata čija prosečna energetska potrošnja iznosi od 150 do 200 kilovat časova.
"Energetski pasoš će biti legitimacija zgrade ili stana o potrošnji energije na godišnjem nivou i biće obavezan", kazao je on za ekološki sajt agencije Beta Zelena Srbija (www.zelenasrbija.rs).
Šumarac je istakao da nijedan novi objekat posle 30. septembra neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ili da bude uknjižen ako nema energetski pasoš koji će sadržati opšte podatke o zgradi, klimatske podatke, termotehničke i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta.
"Prema pravilniku u energetskom pasošu utvrđeno je osam kategorija energetskih razreda od A plus do G, gde je A plus najveća energetska efikasnost", rekao je on.
Prema njegovim rečima, nove zgrade moraće da imaju najmanje kategoriju C, a potrošnja za te objekte neće smeti da bude veća od 65 kilovat sati po metru kvadratnom godišnje, što je na nivou evropskog proseka.
Šumarac je podsetio da u Srbiji postoji oko tri miliona raznih objekata čija je prosečna potrošnja od 150 do 200 kilovat sati po metru kvadratnom na godišnjem nivou, dok u Evropskoj uniji ta potrošnja iznosi između 50 i 70 kilovatsati.
Pravilnikom o energetskoj efikasnosti obuhvaćeno je 10 kategorija objekata i to su stambene zgrade sa jednim stanom, sa dva ili više stanova, upravne i poslovne zgrade, zgrade namenjene obrazovanju i kulturi, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, turizmu i ugostiteljstvu, sportu i rekreaciji, zgrade mešovite namene.
On je dodao da je do sada licence za izradu elaborata energetske efikasnosti, na osnovu kojih će se kasnije izdavati pasoši, dobilo 290 inženjera koji su bili na obuci i položili stručni ispit.
Kako je ranije procenila Inženjerska komora Srbije, potrebno je obučiti i zaposliti oko 2.000 licenciranih inženjera, kako bi svi objekti u zemlji mogli da budu kategorisani.
Predsednik Inženjerske komore Srbije je kazao da je nadležno ministarastvo donelo i pravilnik na osnovu koga će od 30. septembra biti izdavane dozvole za firme koje su zadužene za izdavanje energetskih pasoša.
On je objasnio da će te firme morati da imaju najmanje dva inženjera bilo koje struke sa licencom za energetske pasoše.
Šumarac je kazao da će uvođenje energetskih pasoša poskupeti izgradnju za oko 5%, ali istakao i da povraćaj uloženih sredstava u energetsku efikasnost može da se očekuje za pet do šest godina. "Do sad smo imali slučaj da je lokacija bila presudna za iznos cene stanova, a sada će se gledati i energetska efikasnost", naveo je Šumarac.
Pasoš, kako je naveo, biće obavezan prilikom rekonstrukcije i prometa i izdavanja nekretnina, ali neće biti potreban za vikendice, zgrade manje od 50 kvadrata, kao i pomoćne zgrade i proizvodne pogone gde je temperatura grejanja ispod 12 stepeni Celzijusa.
Stari objekti, prema rečima Šumarca, moraće da se unaprede najmanje za jednu kategoriju po pitanju utroška energije, što će postići dodatnom izolacijom fasade, zamenom prozora, stolarije.
On je zaključio da bi uvođenje energetskih pasoša trebalo da poveća proizvodnju u industriji građevinskog materijala i dodatno angažuje građevinske firme koje će raditi adaptacije starih objekata.
Šumarac je ocenio da će se situacija po pitanju energetske efikasnosti dodatno poboljšati i kada gradovi uvedu plaćanje centralnog grejanja po potrošnji, a ne paušalno po kvadratu, kao i kada cena struje ne bude bila tako niska i pogodna širokom sloju stanovništva za grejanje i dogrevanje.
Autor: Marina Cenić, urednica sajta Zelena Srbija
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
