Toplotna energija bi već sledeće grejne sezone mogla da počne da se naplaćuje po utrošku, izjavio je 4. oktobra pomoćnik ministra infrastrukture i energetike Miloš Banjac. Ta oblast je detaljno uređena predlogom zakona o racionalnoj upotrebi energije, koji bi Vlada Srbije mogla da razmatra na sednici sledeće nedelje, naveo je Banjac. Na skupu o naplati toplotne energije prema potrošnji ocenjeno je da je to najefikasniji i najbrži način za uštedu energije i da će od toga imati koristi svi, ali je ukazano i na mnoge izazove, poput loše izolacije zgrada, prilagođavanja sistema grejanja, ekonomskih i socijalnih teškoća.

Nactom zakona o racionalnoj upotrebi energije predviđeno je da 18 meseci od stupanja na snagu tog zakona toplane počnu da primenjuju novi tarifni sistem, kazao je Banjac u diskusiji na Beogradskim sajmu koju je organizovao Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF).

On je kazao da očekuje da će se predlog zakona naći naredne sedmice na sednici Vlade Srbije.

Predlog zakona o racionalnoj upotrebi energije sada je u drugom krugu usaglašavanja sa ostalim ministarstvima, do sada su uglavnom usvojene primedbe na zakon, a sada se čeka na mišljenje Ministarstva finansija, kazao je Banjac i dodao da će kontaktirati to ministarstvo kako bi već danas dobio mišljenje.

"Najveći problem je oko Fonda za energetsku efikasnost. Ministarstvo finansija i dalje misli da ovaj fond nije dobro rešenje. Mišljenje Ministarstva energetike, ali i drugih ministarstava, jeste da je to dobro rešenje", kazao je Banjac. Dodao je da cilj osnivanja tog fonda nije da se dodatno finansijski opterete građani već da se prikupe sredstva i usmere u projekte energetske efikasnosti.

Direktor Uprave za energetiku grada Beograda Marko Stojanović je postavio pitanje koliko su rokovi predviđeni budućim zakonom realni i ocenio da treba zauzeti pragmatičan pristup u pripremi prelaska na novi sistem naplate s obzirom na finansijske i druge aspekte, poput izrade projekata.

U Beogradu se oko milion stanovnika greje na daljinsko grejanje, pri čemu je 70% objekata koji se greju izgrađeno 60-ih i 70-ih godina i ne ispunjavaju standarde izolacije, kazao je Stojanović i ocenio da će mere za uštedu energije imati smisla tek kada se reši pitanje izolacije stambenih zgrada.

On je dodao i da se daljinsko grejanje u Beogradu razvijalo godinama na drugačiji način od sadašnjem pravca, što otežava prilagođavanje novom modelu. Kao druge izazove naveo je ekonomsku krizu i nedostatka sredstava. Dodao je da Beogradu nedostaju i toplovodi kao i da je u planu da se u periodu od 5 do 7 godina zamene dotrajali toplovodi.

Stojanović je ocenio da je jak uticaj dnevne politike na ovu oblast i da su sistemska rešenja često postisnuta u drugi plan, pošto je reč o socijalnom pitanju.

U planu zasebni računi za grejanje

Govoreći o nacrtu zakona, pomoćnik ministra Banjac kazao je da se njime detaljno uređuje pitanje naplate toplotne energije prema potrošnji. Kako je naveo, lokalne samouprave će biti dužne da donesu nove tarifne sisteme sa obrazloženom metodologijom obračuna, dok će obaveza Ministarstva energetike da predvidi, odnosno uradi analizu potencijalnog opterećenja stanovništva.

Toplane će ubuduće u slučaju priključivanja novih objekata na sistem grejanja morati da ugrade merne uređaje u podstanice, kazao je Banjac i dodao da će obaveza toplana biti da definišu uslove za uvođenje uređaja za regulisanje i merenje toplote. Za grejanje će se izdavati zasebni računi i to će biti nadležnost toplana, a u računima će biti navedena potrošena energija, cena i potrošnja u prethodnom mesecu.

On je ocenio da je jedan od najboljih načina za uštedu energije uvođenje naplate po utrošku i naveo da bi, prema procenama, na taj način moglo da se uštedi u potrošnji od 15% do 20% energije.

Zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić naveo je da EU izdvojila 11 milijardi evra za podršku zemljama jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza u susedstvu u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

On je upozorio da u Uniji ima zahteva da se tržište EU zatvori za takozvane "energetske rasipnike".

Podsetio je da Srbija ima obavezu da se u oblasti energetske efikasnosti usklađuje sa direktivama EU i naveo da je u Uniji u junu predložena nova direktiva na tom planu kojom se od članica zahtevaju uštede i propisuju obavezne mere, ali ne i obavezujući ciljevi.

Kovačić je kao lidere u EU u energetskoj efikasnosti naveo Nemačku i Dansku a kao primer uspešnog razvoja i korišćenja daljinskog grejanja naveo grad Stokholm, gde se od 1986. do 2006. udvostručila proizvodnja toplotne energije, što je, kako je istakao, dokaz proizvođačima u Srbiji da ne treba da se plaše mera energetske efikasnosti.

Član Upravnog odbora Poslovnog udruženja Toplane Srbije Janko Čobrda rekao je da se toplane u potpunosti oslanjaju na uvozne energente - gas i mazivo, i ocenio da će i one imati ogromne koristi od uvođenja naplate prema potrošnji jer će se time smanjiti troškovi poslovanja, omogućiti bolji rezultati poslovanja i stvoriti uslovi za priključenje novih korisnika. Naveo je da će novi sistem naplate omogućiti i smanjenje uvoza energenata.

On je ocenio da će i uvođenje tog sistema naplate posebno biti korisno za lokalne samouprave jer će se formiranjem ekonomskih cena one rasteretiti od davanja dotacija.

U sastavu Toplana posluje 58 toplana i 22 pridružena člana.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Uskoro novo mišljenje o nacrtu zakona za uštedu energije
  
• 

  Vesti

  : Zaustavljeno usvajanje zakona za bolju energetsku efikasnost
  
• 

  Saopštenja

  : Uskoro tender zа pametna brojila
  
• 

  Vesti

  : EU pokrenula fond za energetsku efikasnost
  
• 

  Vesti

  : Konkretne mere za uštede 20% energije u EU
  
• 

  Saopštenja

  : Saradnja EBRD i EPS i u oblasti održivog razvoja
  
• 

  Saopštenja

  : Bela knjiga EPS-a predstavljena u Beču
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljan napredak u smanjenju energetske potrošnje u EU