Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU traži od Bugarske odlaganje radova na Južnom toku
|
|
|
|
Objavljeno : 04.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je zbog kršenja propisa Evropske unije o energetskom tržištu zatražila od Bugarske da odloži početak izgradnje gasovoda Južni tok na svojoj teritoriji, ali nije zakočila izgradnju tog gasovoda u celini. To su 3. juna izjavili predstavnici za štampu Evropske komisije s obrazloženjem da izgradnja Južnog toka u EU mora sačekati da se dodatnim pregovorima ugovori koje su članice EU sklopile o učešću u Južnom toku, usaglase s propisima EU. Evropska komisija je 4. juna u Briselu saopštila da Vlada Bugarske treba da u roku od mesec dana odloži izgradnju tog gasovoda.
Ako Bugarska istraje na stavu da ne vidi kršenje propisa o unutrašnjem energetskom tržištu EU i uskoro započne izgradnju svoje deonice Južnog toka, Evropska komisija će Sofiju tužiti Evropskom sudu pravde u Luksemburgu, nadležnom za zaštitu propisa Unije.
Sabine Berger, predstavnica za štampu evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera, rekla je novinarima da je stav Evropske komisije da "Južni tok nije u skladu s Trećim energetskim paketom i evropskim pravilima o konkurenciji, unutrašnjem tržištu i javnim nabavkama".
Evropska komisija i Rusija su u januaru uspostavile radnu grupu stručnjaka za usaglašavanje ugovora o Južnom toku s propisima EU.
Evropska komisija je u sklopu Strategije EU o energetskoj bezbednosti, dodala je Sabine Berger, odlučila da odloži izgradnju Južnog toka, dok se ne obezbedi puno poštovanje propisa EU.
Pored toga, taj projekat gasovoda mora biti procenjen i sa stanovišta prioriteta Strategije EU o energetskoj bezbednosti, odnosno da li jeste ili nije prioritet za EU.
Vlada u Sofiji je u više navrata naglasila da ne krši propise EU, jer radovi na izgradnji Južnog toka treba da ovog letna počnu u međunarodnim vodama Crnog mora, ali su predstavnici Komisije 3. i 4. juna izneli stav da je i to suprotno propisima EU.
Sabine Berger je dodala da je rad stručnjaka Evropske komisije i Rusije doveden u pitanje zato što "zahtev Rusije da se na Južni tok ne primenjuje Treći energetski paket, dovodi u pitanje nastavak razgovora".
Briselska konsultatska firma G plus koja zastupa kompaniju Južni tok transport ocenila je da "gasovodi 'of šor' kojima se gas iz trećih zemalja uvozi u EU, nisu deo unutrašnjeg EU tržišta gasa, i ne potpadaju pod Treći energetski paket EU".
Po saopštenju "G plus", Evropska komisija je dozvolila "of šor" gasovode: Zeleni tok koji povezuje Libiju s Italijom, Magreb gasovod kojim gas iz Alžira, preko Maroka dolazi do Španije, Transmed za alžirski gas koji preko Tunisa stiže u Italiju, i projekat gasovoda Galsi koji će povezati Alžir s Italijom. G plus smatra da "s tim u vezi, nema nikakve razlike u odnosu na Južni tok".
Netransparentna procedura
Predstavnik Evropske komisije rekao je da je važna zamerka to što, po oceni Brisela, nije uvaženo načelo konkurencije i nema jasnog uvida u dodelu posla kompaniji za finansiranje i izgradnju tog gasovoda u Bugarskoj.
Zamerka Komisije se tiče i ocene da su pravila EU prekršena i time što ugovorom Bugarske s ruskim partnerom, prednost dobijaju bugarski i ruski izvođači radova, a da to nije objavljeno u bugarskom službenom listu.
Konzorcijum predvođen ruskom kompanijom Strojtransgas izabran je za izgradnju bugarske deonice gasovoda Južni tok. Strojtransgas pripada ruskom milijarderu Genadiju Timčenku i jedna je od ruskih firmi koje su na meti američkih sankcija zbog ruske politike prema Ukrajini.
"Konzorcijum Strojtransgasa pobedio je na tenderu objavljenom krajem decembra 2013, na kojem je učestvovalo 11 firmi iz devet zemalja", objavio je krajem maja Vladimir Inkov, predsednik kompanije Južni tok Bugarska, bugarsko-ruske firme koja vodi projekat.
U kozorcijumu učestvuje pet bugarskih firmi. Konzorcijum će graditi deonicu gasovoda u Bugarskoj, čija vrednost je procenjena na 3,5 milijardi evra.
Deo gasovoda u Bugarskoj treba da bude dugačak 541 kilometar od čega je 22 kilometara po dnu Crnog mora, a izgradnja treba da počne na leto, poručili su iz Moskve i Sofije.
Ukrajina i Južni tok
Briselski internet sajt EUobserver je preneo izjavu jednog zvaničnika EU da Evropska unija podržava stav Ukrajine koja se protivi izgradnji Južnog toka jer bi taj gasovod "zaobišao ukrajinski sistem gasovoda za prenos ruskog gasa i time olakšao Rusiji mogućnost da prekine dostavu gasa Ukrajini, a da ne ugrozi potrošače u Evropskoj uniji".
"Mi Ukrajinu smatramo energetskim partnerom EU, tako da bi podrška Južnom toku dovela do pomanjkanja solidarnosti s Ukrajinom", objasnio je zvaničnik EU.
Evropska komisija je ranije ukazala da se politička situacija povodom ukrajinske krize mora imati na umu zajedno s naporima za rešenje pravnih problema za izgradnju gasovoda Južni tok.
Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta, i EurAktiv
Foto: www.south-stream.info
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
