Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Krk - alternativa Hrvatske za Južni tok
|
|
|
Objavljeno : 11.12.2014. |
|
|
|
|
|
|
Nakon odustajanja Rusije od Južnog toka, Hrvatska je oživela deset godina staru ideju izgradnje uvoznog terminala za tečni prirodni gas (LNG) na ostrvu Krku, u luci Omišalj u koju mogu da pristaju veliki brodovi. Preko te luke Hrvatska sada uvozi naftu. Terminal za LNG na Krku bio bi kapaciteta 4-6 milijardi kubnih metara gasa godišnje i iz njega bi se snabdevali i Mađarska, Slovenija, Srbija i dalje. Hrvatska planira da taj projekat proglasi strateškim, da radi nove studije izvodljivosti i zatim pozove investitore. Terminal bi mogao da počne da radi 2019. godine.
Prethodno je ideja o gradnji terminala za LNG na Krku odbačena zbog pada evropske tražnje gasa u uslovima globalne finansijske krize i projekat više nije bio ekonomski održiv investitorima, među kojima su bile neke od vodećih evropskih energetskih kompanija.
Međutim, ukrajinska kriza i odustajanje od Južnog toka naterali su zemlje centralne i istočne Evrope da razmatraju smanjenje zavisnosti od ruskog gasa, kao i da traže rešenje za slučaj prekida isporuka koje stižu preko Ukrajine.
Hrvatska je spremna da pokrene izradu novih studija izvodljivosti o terminalu na Krku projektovanog godišnjeg kapaciteta 4-6 milijardi kubnih metara gasa i nada se da će dobiti političku i finansijsku podršku članica Evropske unije i Vašingtona.
Hrvatski ministar ekonomije Ivan Vrdoljak najavio je da će vlada proglasiti terminal na Krku "strateškim projektom" ovog ili sledećeg meseca.
Projekat terminala na Krku već je na listi EU sa 30 projekata koji se smatraju važnim za energetsku bezbednost, mada se o finansiranju ne govori.
Hrvatska planira da 2015. godine proceni interesovanje kompanija za gas za uzimanje kapaciteta u zakup i zatim pozove potencijalne investitore da daju ponude.
"Finansijska održivost, kao i sva potrebna dokumentacija, biće spremni do sredine 2016. godine", rekao je hrvatski zvaničnik za energetiku koji je želeo da ostane anoniman.
"Ako sve bude išlo kako treba, terminal bi mogao da bude gotov za tri godine i počne da radi 2019. Mi ćemo garantovati kapacitete i tok gasa ali će kompanije koje trguju gasom morati da preuzmu rizik kada je reč o cenama i isporukama", rekao je taj hrvatski zvaničnik, preneo je EurActiv.com.
Podrška SAD
Cilj projekta Krk je snabdevanje gasom Mađarske, Slovenije, Srbije i dalje.
Hrvatska godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa od čega 60-65% pokriva iz domaćih izvora.
Procenjuje se da bi terminal na Krku koštao oko 600 miliona evra, što je velika suma za zemlju koja je šestu godinu u recesiji.
Hrvatska želi da bude vlasnik 25% terminala i, pošto joj terminal otvara mogućnost za trgovinu gasom na tržištu EU, nada se da će za taj projekat privući velike evropske i američke kompanije.
Specijalni izaslanik SAD za energetiku Amos Hokstejn (Amos Hochstein) rekao je u novembru da je "veliki pobornik" terminala na Krku dodajući da neki projekti zahtevaju da njihovo finansiranje vode vlada i EU.
Bojazni oko finansijske održivosti projekta narasle su delom i zbog toga što je LNG iz Katara, Afrike i Severne Amerike mnogo skuplji od gasa iz ruskih gasovoda.
Novi LNG terminal u EU ima Poljska, na Baltičkom moru. Izgrađen je kako bi se smanjila "ranjivost" regiona na prekide isporuka ruskog gasa preko Ukrajine.
Međutim, Poljska bi mogla da plaća jednu od najviših cena gasa u svetu zbog ugovora Varšave na 20 godina o uvozu katarskog gasa.
Najveći deo LNG sada ide u Aziju, gde su cene više nego u evropskim gasnim čvorištima. Očekuje se međutim da od 2018. nova izvozna postrojenja za LNG u Australiji i Severnoj Americi podstaknu globalnu ponudu gasa.
Navodi se i da Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka od 2009. ubrzano rade na povezivanju gasnih mreža i uspostavljanju gasovoda sever-jug koji bi mogao da se produži na jug do Krka.
U međuvremenu je Hrvatska objavila tendere za istraživanje nafte i gasa u Jadranu s ciljem da postane neto izvoznik gasa do kraja decenije.
"Jugoistočna Evropa teško da može da nađe alternativu za snabdevanje gasom bez Hrvatske", rekao je nedavno Vrdoljak dodajući "to nije tako zato što smo mi to odlučili, već zbog naše lokacije".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|