Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Šefčovič traži tri izvora gasa za centralnu Evropu
|
|
|
|
Objavljeno : 10.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemlje centralne i jugoistočne Evrope, zavisne u velikoj meri od ruskog gasa, počele su da rade na planu izgradnje gasne infrastrukture i povezivanja mreža pri čemu, smatra potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič, treba da računaju na najmanje tri različita izvora gasa. Akcioni plan za region sa prioritetnim gasnim projektima biće urađen do juna, dogovoreno je u Sofiji, gde je održan prvi sastanak radne grupe za gas osnovane nakon što je Rusija stopirala Južni tok. Odustajanje od Južnog toka posebno je pogodilo Bugarsku koja sada želi da izgradi gasno čvorište u Varni iz koga bi išao gas za EU iz različitih izvora - Rusije, Azerbejdžana, iz LNG terminala u Grčkoj, kao i da poveže svoju gasnu mrežu sa susednim zemljama.
Evropska komisija radi na predlogu bolje "isprepletene" energetske unije a osnova će biti gasne veze između članica Evropske unije kako bi mogle da dele raspoloživ gas i smanje zavisnost od Rusije koja pokriva oko trećinu potreba EU za energijom.
Šefčovič je najavio da će radna grupa na visokom nivou za povezivanje sektora gasa u centralnoj i istočnoj Evropi, čiji je prvi sastanak održan 9. februara u Sofiji, do juna utvrditi akcioni plan sa prioritetnim gasnim projektima.
Sastankom radne grupe za gasno povezivanje centralne, istočne i južne Evrope (CESEC) zajedno su predsedavali Šefčovič i komesar za energetiku i klimu Migel Arijas Kanjete a članice grupe su Austrija, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Italija, Rumunija, Slovačka i Slovenija.
"Odlučili smo da naš cilj treba da bude da svaka zemlja u tom regionu može da obezbediti snabdevanje gasom iz najmanje tri izvora", rekao je novinarima potpredsednik Komisije zadužen za energetsku uniju nakon sastanka, preneo je EurActiv.com.
Šefčovič je dodao i da će uskoro biti napravljen pregled svih infrastrukturnih projekata koji mogu da budu kofinansirani iz evropskih fondova.
Sastanak je održan u Sofiji u znak podrške balkanskim zemljama, kako bi se stavilo do znanja da je Brisel spreman da pomogne nakon što je Rusija odustala od projekta gasovoda Južni tok.
Ruski Gasprom u decembru je objavio da neće graditi Južni tok, što je posebno pogodilo Bugarsku, jednu od zemalja kroz koju je gasovod trebalo da prođe. Rusija je izgradnjom Južnog toka htela da zaobiđe Ukrajinu, kroz koju tradicionalno isporučuje gas EU.
Bugarski premijer Bojko Borisov rekao je da će Sofija razmotriti sa Komisijom da li da Rusiji predloži da izgradi podmorski deo Južnog toka do Bugarske i prodaje gas za Evropu u gasnom čvorištu u crnomorskoj luci Varna.
Background Među prioritetima Junkerove Komisije je i uspostavljanje energetske unije povezivanjem infrastrukture i dovršavanjem internog energetskog tržišta kako bi se smanjili troškovi građana i biznisa u EU.
Jedan od zahtevnih ciljeva je diversifikacija izvora energenata u EU do koje će se doći kombinacijom izgradnje infrastrukture i zajedničkog pregovaranja sa zemljama snabdevačima, poput Rusije.
EU takođe želi da Evropa postane "broj 1" po korišćenju obnovljivih izvora energije.
Prioriteti Komisije su obezbeđenje sigurnog snabdevanja Evrope, dublja integracija nacionalnih tržišta energije, smanjenje tražnje energije, smanjenje emisije ugljen dioksida iz energetskog sektora i unapređenje istraživanja i razvoja u energetici.
Borisov je kazao da je Bugarskoj potrebno oko 2,2 milijarde evra da izgradi gasno čvorište iz kojeg bi mogao da se distribuiše i gas iz Azerbejdžana. Iz tog čvorišta mogao bi da ide i tečni prirodni gas (LNG) iz terminala u Grčkoj i gas iz bugarskih "ofšor" nalazišta u Crnom moru.
Gas bi mogao da stiže do Bugarske i preko veze sa Rumunijom iz skladišta gasa u Slovačkoj i Češkoj, rekao je bugarski premijer.
Zvanična Sofija takođe pojačava napore da izgradi veze za gas sa susedima - Grčkom, Rumunijom, Srbijom i Turskom, i tražiće od EU finansijsku podršku za remont svoje gasne mreže.
Na sastanku u Sofiji dogovoreno je i da se urade ekspertske analize o specifičnim infrastrukturnim koridorima sa ciljem da se identifikuju nedostajuće veze i druge barijere za integraciju tržišta u regionu.
U sve će biti uklučene i susedne zemlje kako bi se obezbedio regionalni pristup koji ide izvan granica EU.
Pored toga, CESEC će, kako bi se obezbedila osnova za "solidne ocene" stanja, poslati upite nacionalnim regulatorima za energetiku, Evropskoj mreži operatera sistemima za transmisiju gasa (ENTSO-G), Agenciji za saradnju energetskih regulatora (ACER), Sekretarijatu Energetske zajednice, promoterima projekata i međunarodnim finansijskim institucijama.
CESEC je uspostavljen sredinom decembra, nakon odustajanja od Južnog toka, sa ciljem da pripremi akcioni plan za unapređenje saradnje, integraciju tržišta gasa i razvoj interkonekcija i infrastrukture u centralnoj i jugoistočnoj Evropi (terminala za LNG, povezivanja za Južnim gasnim koridorom, razvoj "ofšor" nalazišta u istočnom Mediteranu i na Crnom moru), a posebno Bugarske i njenih suseda i od severa do juga (EU). Zadatak radne grupe biće i da istraži kako da se mobilišu sredstva EU za gasne projekte (investicioni paketi, projekti od zajedničkog interesa ...).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
