Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ruske naftne kompanije se odmiču od Evrope
|
|
|
|
Objavljeno : 18.05.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ruske naftne kompanije lagano smanjuju zavisnost od tržišta Evropske unije, kao što se i EU trudi da se odmakne od dugogodišnjeg isporučioca nafte i gasa. Rezultat tih nastojanja je da je izvoz nafte iz Rusije u Nemačku, njeno najvažnije tržište, u 2014. godini smanjen dok su isporuke Ukrajini gotovo prepolovljene. Istovremeno ruske naftne kompanije sve više izvoze azijskim partnerima i Kina je od Nemačke preuzela ulogu pojednično drugog po veličini kupca nafte iz Rusije a Japan se probio među deset najvećih uvoznika ruske nafte.
U analizi američkog poslovnog magazina Forbs (Forbes) navodi se da je Evropa, dok su Rusija i Ukrajina prolazile kroz "ružan razvod", izabrala stranu - Kijev. Ipak, iza manjeg ruskog izvoza nafte na tržišta Ukrajine i EU stoji i usporen ekonomski rast, mada se ne može poreći da Zapad nastoji da zameni Rusiju drugim snabdevačem.
U 2014. godini ruski izvoz sirove nafte smanjen je za 5,6%. Izvoz energenata inače je od ključnog značaja za ekonomiju Rusije i nafta i gas čine gotovo 70% ruskog izvoza.
Smanjenje izvoza pratio je i postepeni pad cena nafte od sredine 2014, što je za posledicu imalo smanjenje izvozne zarade u toj godini za 11,4%.
Kako navodi Forbs, cena sirove nafte tipa Ural pala je sa 108,93 dolara za barel u junu 2014. na 46,58 dolara u januaru 2015.
Od uticaja je bila i devalvacija rublje. Nafta se plaća dolarima i evrima tako da kompanije poput Gasproma, Rosnjefta i Lukoila, tri najveća ruska izvoznika, "čvrstu" valutu mogu da zamene za rublje. Kurs čini da zbog slabljenja vrednosti rublje na raspolaganju bude veća količina te valute. To pak doprinosi da prihodi budžeta od izvoza nafte i gasa apsorbuju pritisak nastao zbog manjeg obima izvoza na federalni budžet.
Analitičar CEIC Aleksander Dembicki kaže da su vladini prihodi od izvoznih carina na sirovu naftu bili 2,6 hiljada milijardi rubalja u 2014. prema 2,3 hiljade milijardi u 2013. Bio je to, zahvaljujući, kursu, istorijski maksimum.
Samo Belorusija kupuje više ruske nafte
Bivše sovjetske republike iz Zajednice nezavisnih država (ZND) učestvovale su u 2014. sa 10,8% u ukupnom izvozu sirove nafte. Međutim, gledano prema vrednosti, prihod od izvoza nafte u zemlje izvan ZND činio je gotovo 95% ukupnog.
Glavni kupci ruske nafte među bivšim sovjetskim republikama tradicionalno su bili Belorusija, Kazahstan i Ukrajina.
Sada je Belorusija izbila u prvi plan i ta zemlja je povećala potrošnju ruske nafte za 73% - sa 3,4 miliona tona u prvom kvartalu 2011. na 5,9 miliona u trećem tromesečju 2014.
S druge strane, izvoz nafte u Kazahstan je znatno smanjen u 2014. - sa 2,3 miliona tona u poslednjem kvartalu 2013. na jedva 100.000 tona u trećem tromesečju 2014. Ta zemlja je smanjila uvoz jer je značajno povećala korišćenje vlastitih resursa, navodi kompanija CEIC koja prikuplja i analizira ekonomske podatke širom sveta.
Istovremeno je ruski izvoz nafte Ukrajini smanjen na minimum u poslednje tri godine.
Rusija se naginje ka Aziji
Od kako su 2014. Rusiji uvedene sankcije zbog podrške proruskih separatista u istočnoj Ukrajini, najveće ruske naftne kompanije intenzivno se okreću Kini za deo tržišta. Ipak, Kina nije jedina sa povećanom potrebom za ruskim ugljovodonicima.
Rusija se od 2009. godine više naginje ka Aziji u najvećoj meri zbog činjenice da kapaciteti za transport gasa u Sibiru rastu usmeravajući ruski izvoz nafte azijskim partnerima - Japanu, Kini i Južnoj Koreji.
Prva faza izgradnje naftovoda istočni Sibir-Pacifik završena je 2009. i produžen je do pacifičke obale 2012, kada je dostignut maksimalan kapacitet.
Zahvaljujući logistici, Kina je prestigla Nemačku i postala pojednačno drugi po veličini kupac ruske nafte posle Holandije.
Kina je u trećem kvartalu 2014. uvezla 8,2 miliona tona ruske sirove nafte ili 16,2% ukupnog izvoza u zemlje izvan ZND.
U ista tri meseca 2014. ruski izvoz nafte u Južnu Koreju dostigao je rekordnih 3,2 miliona tona a u Japan 2,1 milion, čime se ta zemlja prvi put svrstala među deset vodećih uvoznika ruske nafte.
"S obzirom na pogoršanje odnosa sa evropskim partnerima, azijsko tržište postaje sva značajnije za Rusiju i novi ugovori sa Kinom biće od ključnog značaja za budući rast", smatra analitičar CEIC Dembicki.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
