Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kopač: Do 711 miliona evra za smanjenje zagađenja u industriji
|
|
|
|
Objavljeno : 21.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice
Srbija je izuzetna u ispunjavanju propisa Energetske zajednice, ali ima manjkavosti u primeni. Usklađivanje cene struje i gasa sa troškovima je osetljivo pitanje, ali će o tome morati da se razmišlja u narednom periodu. Srbija uz Moldaviju ima najslabije rezultate u ostvarivanju ciljeva za povećanje udela obnovljivih izvora energije i moraće da revidira mere. Za usklađivanje velikih industrijskih postrojenja na sagorevanje sa evropskim propisima morati da izdvoji do 711 miliona evra, ali će korist biti 25 puta veća. Ove godine smo na ministarskom sastanku prvi put izrekli kaznene mere Bosni i Hercegovini i nismo zadovoljni zbog toga, ali Energetska zajednica je zasnovana na vladavini prava i obaveze se moraju poštovati.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić
Nedavno je održan ministarski sastanak Energetske zajednice, a ministar energetike Srbije rekao je da je Srbija pohvaljena kao zemlja koja najviše ispunjava obaveze. Da li se slažete s njegovim viđenjem?
U pogledu usvajanja zakona, odnosno pravnog okvira Energetske zajednice, Srbija je među državama članicama zaista najnaprednija, to je činjenica. Međutim, kada je reč o Trećem energetskom paketu (u kojem se insistira na primeni), još nema podzakonskih akata, nema ih ni na drugim područjima. Implementacija, znači još nedostaje.
Da li je ukazano na neke od standarda koje Srbija još nije ispunila?
Svaka zemlja ima problema, pa i Srbija, i to je uglavnom regulacija cena električne energije i gasa jer cene ne odražavaju troškove u potpunosti. Razumem da je to osetljivo političko pitanje, ali će Srbija morati da ga reši u sledećem periodu. Ima problema i sa obimom obnovljivih izvora energije. Još nije završila razdvajanje Srbijagasa iako je sasvim blizu toga, tako da to ne bih postavljao kao problem. Sasvim je blizu da se završi i još jedan prekršajni postupak u vezi sa odnosom između kosovskog operatera prenosnog sistema KOST-a i EMS-a.
U vašem izveštaju se navodi da EPS treba da razdvoji delatnosti. Kakva je situacija u tom pogledu?
Razdvajanje delatnosti u EPS-u ima više aspekata. Prvo je pravno razdvajanje, znači da EPS proizvodna firma napravi EPS trgovačku firmu, ili obrnuto, da su to dva pravna entiteta, i to je već davno urađeno. Po Trećem energetskom paketu mora doći i do funkcionalnog razdvajanja, što znači da firma majka nema uticaja na svakodnevne odluke firme ćerke i ubrnuto, jer se kroz poslovne odluke vezane za energetsku infrastrukturu može uticati na događaje na tržištu. To još nije urađeno u EPS-u.
Nedavno je na jednom skupu rečeno da je EPS i to uspešno završio...
Funkcionalno razdvajanje između ostalog zahteva i imenovanje osobe sa imenom i prezimenom koja je zadužena za nadgledanje stvarne razdvojenosti u svakodnevnom poslovanju. To još nisu uradili.
U vašem izveštaju se navodi da bi Srbija mogla biti pozvana da promeni plan za obnovljive izvore energije jer nije na putu da ispuni ciljeve za 2020. Koji su razlozi za to, i koji su naredni koraci?
Izveštaj o obnovljivim izvorima energije, odnosno o stanju na tom području u državama članicama, pokazuje da su Srbija i Moldavija najudaljenije od predviđenog napretka. Srbija je, donekle i zbog hidroloških razmera, pala i ispod polazne godine, tako da će definitivno imati probleme da postigne cilj za 2020. godinu.
Direktiva nalaže državama članicama da, u slučaju da im taj prelazni izveštaj pokazuje da nisu na putu, osmisle nove mere, koje bi brže dovele do ispunjenja obaveza. Sekretarijat bi je mogao pozvati, ali nećemo to još učiniti, prvo Srbija sama mora da razmisli o tome.
Da li bi Srbija mogla da ima probleme zbog toga što je predlog Strategije razvoja energetike u velikoj meri i dalje zasnovana na lignitu?
Što se Energetske zajednice tiče ne, pošto smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte nije deo našeg pravnog okvira. Ali pošto Srbija pregovara ulazak u EU, a EU je veoma orijentisana prema smanjenju ovih gasova, moraće sa Evropskom komisijom da raščisti ove stvari.
Da li imate informacije o Nacionalnom planu Srbije za smanjenje emisija (NERP) i izuzećima za postrojenja obuhvaćena Direktivom o velikim ložištima?
Rok za podnošenje NERP-a Sekretarijatu je 31. decembar 2015, i obavešteni smo da je u Srbiji u toku priprema takvog dokumenta. Njegov sadržaj će međutim biti poznat tek nakon tog roka, a Sekretarijat će imati 9 meseci da pruži komentare članicama Energetske zajednice koje su podneli NERP.
Isti rok važi i za listu postrojenja koja će biti privremeno izuzeta od obaveza, s tim što je ovde 31. decembar rok za pisanu izjavu operatera postrojenja. Kada se odobri, ova postrojenja će dobiti odobrenje da rade najviše 20.000 operativnih sati u periodu između 1. januara 2018. godine i 31. decembra 2023. Nakon isteka roka, ili potrošenih broja sati, postrojenja će morati ili da se zatvore ili da nastave da rade po striktinijim vrednostima za emisije u skladu sa Direktivom o industrijskim emisijama. Ministarski savet moraće da odobri listu postrojenja za izuzeća na sastanku 2016. godine.
Od 1. januara 2028. godine postrojenja za sagorevanje moraće da ispune još striktnije standarde Direktive o industrijskim emisijama.
Kako će se finansirati ta unapređenja?
Finansiranje neophodnih investicija zaista je izazov. Istraživanje koje je sproveo Skeretarijat 2013. godine predvidelo je troškove za prilagođavanje između 640 i 711 miliona evra u Srbiji. Treba imati u vidu ipak da je procenjena korist 25 puta veća od troškova u Srbiji, i skoro 20 puta u proseku u svim članicama Energetske zajednice.
Budući da je jasno da će celo društvo imati koristi od primene tih mera kroz unapređeno zdravstvo i životnu sredinu, što se već vidi iz iskustva članica EU, trebalo bi pozvati opštu javnost da doprinese tim ulaganjima, ili kroz uključivanje spoljnih troškova u cenu struje, kroz ekološku taksu ili druge domaće finansijske instrumente.
Sekretarijat je u bliskom kontaktu sa telima EU, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim investitorima da ih uključi u rešavanje ovog pitanja.
Na ministarskom sastanku Energetske zajednice 16. oktobra u Tirani usvojena je i nova direktiva o energetskoj efikasnosti. Koje obaveze ona donosi i koliki će posao to predstavljati za Srbiju?
Direktiva o energetskoj efikasnosti stupa na snagu 2017. godine i nije samo preneta iz evropske direktive već je adaptirana za naše države članice. Ona donosi obavezni cilj od 20% za unapređenje energetske efikasnosti, što se računa po komplikovanoj formuli u odnosu na trendove iz 2006. godine. Uspostavlja se i obavezujući cilj od 1% za renoviranje zgrada koje poseduje i koristi centralna vlada, mehanizam obaveza energetske efikasnosti od 0,7% za distributere energije i dobavljače, unapređenje energetskog menadžmenta i drugo. Direktiva ima i posebno poglavlje o promociji energetske efikasnosti u snabdevanju i kogeneracije.
U Srbiji su nove obaveze samo delimično transponovane u Zakonu o efikasnom korišćenju energije, uključujući uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta i zahteve za efikasnost u proizvodnji, prenosu i distribuciji struje. Regionalni program za energetsku efikasnost, koji finasira EU a njime upravlja EBRD u saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice, pružiće dodatnu podršku Srbiji za uvođenje kriterijuma energetske efikasnosti u javne nabavke i primenu mehanizama obaveza za energetsku efikasnost.
Srbija i druge ugovorne strane imaju obavezu da do juna 2016. godine izrade Treće akcione planove za energetsku efikasnost za period 2016-2018. godine. To će biti dobra prilika da se razrade mere neophodne za transponovanje i primenu Direktive o energetskoj efikasnosti.
Ministarski savet po prvi put je kaznio Bosnu i Hercegovinu zbog propusta da se uskladi sa regulativom. Šta će to konkretno značiti?
Ove sankcije, odnosno mere kako im je zvanični naziv, dogodile su se po prvi put u istoriji Energetske zajednice. Nismo sretni zbog toga, to je neprijatan posao, ali pošto se Energetska zajednica bazira da vladavini prava, to donosi i takve posledice ukoliko se pravila ne poštuju. BiH sad već oko osam godina kasni sa usvajanjem gasne legislative na svojoj teritoriji. Imaju neke propise u Republici Srpskoj, a u Federaciji i Distriktu Brčko ništa. Po Trećem energetskom paketu trebalo bi da imaju određene kompetencije regulatora na državnom nivou, i to će morati da usvoje zakonom.
Sankcije za BiH su trostruke - oduzima im se pravo glasanja za godinu dana, ne nadoknađuju im se troškovi rada unutar Energetske zajednice, što je bar 10.000 evra godišnje, a EU je pozvana da im uskrati sredstva evropskih fondova za energetske projekte, posebno na području gasa. Ovo treće što najviše boli, pošto su to veća sredstva, dogodilo bi se bez obzira na to da li je usvojeno na ministarskom savetu pošto je Evropska komisija to predložila ministarskom savetu EU i već ima zeleno svetlo.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
