Mere energetske efikasnosti, poput izolacije zgrade uz promenu načina grejanja, mogu doneti velike uštede energije u porodičnim objektima, pokazuje iskustvo profesorke Mašinskog fakulteta u Beogradu Maje Todorović. Ona je, zahvaljujući merama energetske efikasnosti koje je primenila u svom domu, ostvarila znatne uštede energije i račune za struju u zimskom periodu smanjila za čak 70%. Prema njenim rečima, na tom putu treba svakako krenuti od izolacije zgrade i zamene stolarije, ali je za značajnije rezultate neophodno promeniti i način grejanja. Kako je istakla, najvažnije je da se za neki objekat pronađe pravo rešenje, jer je rešenja puno a svaki objekat je specifičan.
Sve je počelo pre oko 10 godina kada su koraci na rekonstrukciji porodične kuće, što se odvijalo, kako je za EurAktiv Srbija rekla Maja Todorović, u nekoliko faza.
Prema njenim rečima, na kući, građenoj početkom 60-tih godina prošlog veka, urađena je dodatna spoljna termička izolacija zidova postavljanjem 5 centimetara stirodura dok je stolarija koja se sastojala od drvenih dvostrukih prozora, kompletno zamenjena. Urađena je i izolacija krova postavljanjem 20 centimetara mineralne vune.
"Takvim zahvatom na samom omotaču uspeli smo da smanjimo potrebe za grejanjem za nekih 40-45%", rekla je ona.
Finalna potrebna energija za grejanje je tim merama smanjena sa 145 kilovatsati po kvadratnom meru (kW/m2) na 80 kWh/m2 godišnje, pokazla je analiza koju je pripremila Maja Todorović, profesorka na Katedri za termotehniku na Mašinskom fakultetu.
Međutim, pošto su za grejanje i dalje korišćeni struja i drvo, troškovi nisu u većoj meri smanjeni, odnosno bili su manji za oko20 do 25%, ukazala je ona.
Maja Todorović ističe da u svakom slučaju treba krenuti od izolacije zgrade, adaptacije krova i zamene prozora a da zatim treba pristupiti promenama u samim sistemima u kući, kako bi se ostvarile veće uštede.
Promena načina grejanja ključna
Background
Toplotna pumpa koristi spoljni vazduh kao izvor energije, odnosno u režimu grejanja oduzima toplotu spoljnom vazduhu i zatim je preko razmenjivača toplote predaje vodi u samom uređaju koja se dalje distribuira u sistem grejanja, odnosno u rezervoar za sanitarnu toplu vodu.
Leti može da služi kao rashladni uređaj koji oduzima toplotu hlađenom prostoru i topao vazduh predaje preko spoljne jedinice.
Uređaj preko senzora registruje spoljnu temepraturu i određuje kolika temperatura vode u radijatorima treba da bude.
Toplota vazduha se oduzima putem isparavanja freona u spoljnoj jedinici, para zatim ulazi u kompresor, sabija se i podiže temepraturu i pritisak, odnosno u unutrašnjem razmenjivaču toplote para se kondenzuje i prilikom promene faze predaje toplotu vodi.
Pritom, u uređaju se koristi freon R – 410 koji se smatra ekološki prihvatljivim, pošto u svom sastavu nema hlor koji je vrlo štetan za ozonski omotač.
Srbija je 2007. ratifikovala protokol iz Monterala iz 1987. kojim se zabranjuje upotreba izrazito štetnog freona R-12 čiji jedan molekul može da zbog velikog udela hlora uništi preko 1.000 molekula ozona.
U međuvremenu su počeli da se koriste freoni sa znatno manjim udelom hlora, poput R-22, a zatim su razvijeni i takozvani ekološki freoni koji ne sadrže hlor, poput R-134, R-407 ili R-410.
"Ono što je ključno a što je usledilo nakon saniranja same kuće jeste promena načina grejanja", rekla je ona.
Kako je istakla, kada se kuća dodatno izoluje i smanji potreba za grejanjem a sistem grejanja se tome ne prilagodi, odnosno ne reguliše tako da nema pregrevanja prostora, onda nema smanjenja ni potrošnje ni troškova.
Ona je dodala da je dobro to što se u porodičnim kućama može iskoristiti postojeći sistem individualnog radijatorskog grejanja za smanjenje temperaturnog režima, odnosno snižavanje temperature vode u radijatorima.
"Kada imate nisko temperaturno grejanje, onda dolazi u obzir i mogućnost da se izbaci kotao i stavi toplotna pumpa vazduh-voda ili neka geotermalna toplotna pumpa - zavisi od samog objekta i visine ulaganja", istakla je Maja Todorović.
Ona je ocenila da je za male rezidencijalne objekte vrlo povoljna toplotna pumpa vazduh-voda, za čiju ugradnju se i ona opredelila u svom domu. "Prelaskom na takav sistem grejanja znatno se štedi električna energija zato što je praktično iskorišćen jedan od obnovljivih izvora energije a to spoljašnji vazduh", rekla je Maja Todorović.
Profesorka Mašinskog fakulteta je istakla da se pritom odlučila za toplotnu pumpu koja će ujedno grejati i sanitarnu toplu vodu tako da sada, umesto nekadašnjih bojlera, koristi jednu centralnu unutrašnju jedinicu sa rezervoarom od 170 litara vode, i za grejanje prostora i za toplu vodu.
"Nova generacija toplotnih pumpi ima izuzetno naprednu automatiku i prati potrebe vašeg sistema grejanja ili tople vode tako da, što se tiče komfora i upotrebe, nemate nikakvu obavezu a troškovi su izuzetno smanjeni", istakla je Maja Todorović.
Računi za struju manji za 70%
Kako je istakla, računi za struju u zimskom periodu za oko 120 kvadrata prostora koji je grejan, sveli su se na trećinu vrednosti iz vremena pre primene ovih mera za uštedu energije, a pokazalo se i da se uložena sredstva brže vraćaju.
"Zimski računi su sada u proseku manji 70% prelaskom na toplotnu pumpu, a letnji računi za oko 30 do 35%", rekla je ona i dodala da je, pošto je postavljena toplotna pumpa i zamenjena tri bojlera, u prošloj grejnoj sezoni uštedela 57% energije.
Maja Todorović je rekla da je, prema početnoj projekciji, očekivala da će računi biti prepolovljeni a da će se investicija koja nije mala, isplatiti za oko šest i po godina.
"Međutim, posle ove prve kompletne sezone (od ugradnje uređaja), mada je zima bila malo blaža, (pokazalo se da) uređaj će se praktično isplatiti za nekih pet ili pet i po godina", rekla je ona i istakla da je za uštede bitno to što se štedi i na sanitarnoj toploj vodi ne samo tokom zime, već tokom cele godine.
Bitan i tarifni sistem
Ona je istakla da su troškovi manji jer se u slučaju struje nije ulazilo u takozvanu crvenu zonu, odnosno viši tarifni režim u kome je cena višestruko viša.
Međutim, odnos uštede energije i novca nije uvek proporcionalan zbog različitih tarifnih sistema.
Tako, kako je navela, kada se štedi energija, a objekat je na daljinskom grejanju, ne dolazi nužno i do bitnijeg smanjenja računa zbog fiksnog dela troškova. Efekata bi bilo kada bi se za grejanje plaćalo po utrošku a ne kao paušal.
Kod ovih uređaja problem mogu predstavljati niske spoljne temperature, mada sistem može raditi bez problema do minus 15 stepeni, rekla je Todorovićeva.
Ona je navela da, kako sistem grejanja u njenom domu nije dovoljno temperaturno nizak kao kada postoji podno ili plafonsko grejanje, u izuzetno hladnim danima mora da koristi dopunski izvor da dogreje vodu za grejanje, kako bi se, na primer, na minus 15 stepeni Celzijusa obezbedila temperature vode od 63 stepena, s obzirom da pumpa može da obezbedi temperaturu od 55 stepeni.
Međutim, kako je istakla, u grejnoj sezoni u Srbiji temperatura je ispod sedam stepeni Celzijusa tokom šest dana tako da je elektrogrejač koristila za dogrevanje vode svega 29 sati od 190 dana prošle grejne sezone.
Imajući to u vidu, nije neophodno da ljudi kupuju "prevelike" i skuplje pumpe da bi postizali optimalnu temperaturu, istakla je Maja Todorović.
Grejna sezona u Srbiji u proseku traje 175 dana a prošla je iako blaža bila duža.
Dobro planiranje ključno
Maja Todorović je ocenila da gde postoji volja ima i načina da se nešto uradi po pitanju energetske efikasnosti, a kao probleme u Srbiji na tom planu izdvojila je nedovoljnu informisanost o mogućnostima za uštede energije, kao i pitanje finansiranja zbog ionako već velike zaduženosti stanovništva.
"Međutim, sve je moguće. Sada je i zakonodavstvo unapređeno tako da se otvara budžetski fond koji vam daje mogućnost da povučete sredstva, ukoliko imate zaista dobar projekat kojim pokazujete koliko ćete štedeti energije", rekla je ona i dodala da i komercijalne banke daju povoljnije kredite za ovakve projekte.
Maja Todorović je istakla da najveći izazov predstavlja pronalaženje pravog rešenja za uštedu energije u nekom objektu jer, kako je navela, "rešenja ima jako puno i svaki objekat ima svoje specifičnosti i u tom smislu treba biti jako oprezan".
"Najveća šteta je kada korisnik odluči da uradi neku rekonstrukciju ali to ne uradi na pravi način i nakon rekonstrukcije nije zadovljan rezultatima. Što znači da je ipak potrebno malo znanja i neke projektne dokumentacije da bi zaista nakon izvođenja radova imali efekte. Zato volim da insistiram na projektima", rekla je ona.
Kako je navela, kada se "sve spusti na papir", odnosno urade proračuni, onda tačno može da se vidi koje je to najbolje rešenje za konkretan objekat.
EurActiv Srbija
Moguće velike uštede energije u porodičnim objektima 
