Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Španija protiv Kosova u strategiji proširenja EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.01.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Samo nedelju dana pre usvajanja Strategije proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana, Španija je dovela u pitanje ne samo strategiju već i ceo proces zbog oštrog suprotstavljanja uključivanju Kosova u bilo koji proces koji ostavlja utisak da se Kosovo tretira kao država. U pismu u obliku "non paper" koje je Španija dostavila pred usvajanje strategije proširenja na Zapadnom Balkanu Madrid se suprostavlja upotrebi termina WB6, što je skraćenica sa šest zemalja Zapadnog Balkana, i ističe da "Kosovo nije deo procesa proširenja". Na ovu informaciju reagovala je Evropska komisija (EK) rekavši da njena Strategija za Zapadni Balkan obuhvata sve u regionu.
Na molbu novinara da potvrde da je Španija Komisiji u Briselu dostavila "non paper" u kojem se suprotstavlja uključivanju Kosova u proces koji ostavlja utisak da se Kosovo tretira kao država, predstavnici za štampu EK Margaritis Skinjas i Maja Kocijančič rekli su da zemlje članice još šalju dopune za Strategiju koja će biti objavljena 6. februara, a potom će o njoj raspravljati Savet ministara EU.
Kocijančič nije odgovorila na pitanje da li je evropski komesar Johanes Han dobio pismo jednog zvaničnika vlade u Prištini koji se žali na stav Španije o Kosovu u "non-paperu".
Koha piše da ako se uzmu u obzir primedbe Španije, Strategija proširenja EU, umesto podrške, još više gasi nade za poverenje u proces proširenja EU. "U diplomatskim krugovima se pominje da Španija misli da se suprotstavi i učešću Kosova na Samitu EU i zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji", piše Koha Ditore, nakon što je list imao uvid u dokument.
Prema sagovornicima tog prištinskog dnevnika u Briselu, skraćenica WB6 se koristi za strategiju kako se ne bi "uznemirile" zemlje koje nisu priznale Kosovo i u tekstu se te zemlje nazivaju partnerima EU, ali se Španija suprotstavlja i korišćenju tog naziva.
U "non paperu" Španija tvrdi da je neophodno napraviti razliku između procesa proširenja EU i procedura i strategija za Zapadni Balkan koji je deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP) i koja prati svoju logiku. Takođe, Španija smatra da proširenje ne treba posmatrati kao direktno sredstvo za rešavanje političkih problema u regionu Zapadnog Balkana.
"Treba da se dogodi suprotno, neophodno je da se prethodno prevaziđu ovi sukobi kako bi se omogućio proces proširenja", naveli su predstavnici Španije.
U pismu se predstavnici Kosova - koje se pominje uz fusnotu - pozivaju da unaprede ostvarivanje standarda koji su zacrtani u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, sugeriše se nastavak dijaloga između Kosova i Srbije koji podržava Evropska unija, "pošto je nemoguće pronaći rešenje sukoba nametanjem unilateralnih rezultata".
Koha konstatuje da je ovakav pristup Španije - jedne od pet zemalja članica EU koje nisu priznale kosovsku nezavisnost - rezultat unutrašnjih problema s kojima se suočava i ide protiv svega što je do sada govorila o evropskim integrativnim procesima. Razlog treba potražiti u pokušaju osamostaljenja Katalonije, jedne od najbogatijih regija u Španiji.
Secesionizam je u toj provinciji prisutan decenijama, a ojačao je u vreme 39 godina vladavine generala Franciska Franka, kada su Kataloncima oduzeta sva prava koja su kao posebna etnička grupa unutar španske populacije imali.
Španiju potresa ustavna kriza nakon referenduma 1. oktobra u Kataloniji, jednoj od sedamnaest španski ahutonomnih regija na koji je izašlo 42,3% od 5,34 miliona Katalonaca s pravom glasa. Za nezavisnost je glasalo je 2,26 miliona birača (90% izašlih na birališta).
Katalonski zvaničnici su tvrdil da bi "u normalnim uslovima" izlaznost bila i 55% , a da je zbog policijskog ometanja referenduma oko 770.000 ljudi sprečeno da glasa, jer je više od 440 biračkih mesta bilo zatvoreno, uz upotrebu policijskog nasilja u kome je povređeno 844 građana i 33 policajca.
Zvanični Madrid nije priznao rezultat referenduma - po Ustavu, referendum je validan samo ako je održan na celoj teritoriji zemlje - pa su usedile demonstracije u Barseloni i drugim katalonskim gradovima na koje je policija burno reagovala što je dovelo do međunarodnih kritika.
Potom su usledili kontramitinzi, a vlasti su pohapsile glavne zagovornike nezavisnosti. Njihovoj pravdi je izbegao "neprijatelj" broj jedan, smenjeni katalonski predsednik Karlos Pućdemon, koji je uspeo da ode u samoizgnanstvo u Belgiju.
Madrid je potom organizovao nove izbore u Katalonji na kojima su opet pobedu odneli separatisti. Katalonski parlament bi 30. januara trebalo da izabere novog predsednika, a jedini kandidat je Pućdemon. Madrid insistira da on mora biti fizički prisutan na izborima, ali bi to nosilo rizik od hapšenja.
Suočena sa tim velikim problemom - bez obzira što svet generalno ne podržava cepanje te zemlje - logično je da će Španija teško prihvatiti odvajanje regiona u drugim zemljama, pa tako i kosovsku nezavisnost.
Izvor: Beta / Euractiv.rs
Foto: pixabay.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
