Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU: Jači podsticaji za evropski put BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šefovi diplomatija Evropske unije su 21. marta u Briselu istakli rešenost da finansijskom potporom, "političkim uslugama dobre volje", ali i "kaznama" podstaknu politička vođstva u Bosni i Hercegovini na dogovor za reforme koje vode ka EU.
Ministri inostranih poslova EU su usvojili zaključke u kojima su istakli da će uvođenjem jedinstvenog predstavnika Unije u BiH, uz "izmeštanje" i gašenje visokog predstavnika međunarodne zajednice, evropska dvadesetsedmorica rukovoditi tim procesom reformi i sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH i EU.
Šefovi evropskih diplomatija su moguće "restriktivne mere", za koje će biti ovlašćen jedinstveni izaslanik EU, prevashodno naveli kao instrument da se obezbedi poštovanje Dejtonskog sporazuma, kojem je data puna podrška.
Evropska unija traži da se program mera koje vode ka EU "ugradi u srž političkog procesa u BiH" i "poziva političke vođe u Bosni i Hercegovini da se predano, odgovorno i u duhu nagodbe što pre posvete formiranju vlasti na svim nivoima, kako bi se uhvatilo u koštac s nužnim, hitnim preostalim reformama i učine kvalitativni koraci na putu ka EU".
Evropski ministri u zaključcima se nisu osvrnuli na formiranje vlasti u Federaciji BiH suprotno volji glavnih političkih stranaka i vođa bosanskih Hrvata, kao i činjenicu da je formiranje vlasti u tom entitetu bez predstavnika Hrvatske demokratske stranke (HDZ) BiH i HDZ 1990 naišlo na najsnažnije kritike vlasti u Zagrebu.
Background Parlamentarni izbori u BiH su održani 3. oktobra 2010. godine, a stranke još nisu postigle dogovor o formiranju vlasti na nivou BiH što se posebno odražava na proces reformi koje su neophodne za integraciju zemlje u EU. BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008. i potencijalni je kandidat za članstvo u EU. U izveštaju za 2010. Evropska komisija je ocenila da je BiH ostvarila mali, ograničen, a u nekim segmentima nikakav napredak u reformama vezanim za pristupanje EU. BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008. i potencijalni je kandidat za članstvo u EU.
Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) je odgovorna za nadgledanje primene civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u BiH 1995. godine. OHR ujedno radi na razvoju BiH kao države u tranziciji čiji je cilj integracija u EU. Visoki predstavnik je i specijalni predstavnik Evropske unije u BiH.
Šefovi diplomatija EU su naglasili važnost "pospešenja i snaženja delovanja države i ustanova (BiH), uključujući nužne ustavne promene". Oni su naročito predočili potrebu da BiH "bude sposobna da prihvati, primeni i sprovede u delo zakone i propise EU".
Moguće premeštanje OHR van BiH
Evropski ministri su pozvali "Bosnu i Hercegovinu da sprovede preostale ciljeve i uslove, nužne za zatvaranje Ureda viskog predstavnika (OHR)".
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) je novinarima izjavila da će se o strategiji i uslovima uvođenja jedinstvenog evropskog izaslanika u Bosni razgovarati sa međunarodnim zvaničnicima i zvaničnicima u BiH.
U zaključcima zasedanja šefova diplomatija EU se podvlači da to uključuje i "razmatranje mogućeg premeštanja Ureda visokog predstavnika". Izvori zasedanja su preneli da se razmišlja o izmeštanju sadašnjeg međunarodnog predstavnika "negde izvan Bosne", recimo u Brisel, Njujork ili Vašington. Zvaničnici su EU dodali da bi taj međunarodni predstavnik i dalje zastupao odluke i stavove međunarodnog Saveta za primenu mira u BiH (PIC).
Ministri EU u zvaničnom delu zasedanja nisu raspravljali o razvoju u BiH, ali su izvori Unije naveli da je moguće da su se dotakli tog pitanja na nezvaničnom delu, na ručku, na kojem su prisutni samo ministri.
Funkcioneri na zasedanju nisu bili u stanju da potvrde da li je tad spomenuta najnovija zategnuta situacija, nastala formiranjem vlasti u Federaciji BiH suprotno volji bosanskih Hrvata i Zagreba.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović i premijerka Jadranka Kosor su posle susreta s prvacima bosanskih Hrvata, 20. marta naglasili da Hrvatska, "kao potpisnica Dejtonskog sporazuma, posebno vodeći računa o stabilnosti Bosne i Hercegovine i celog regiona, očekuje da se sve strane ponasaju u skladu sa slovom i duhom Dejtona, poštujući ustav i zakone".
"Republika Hrvatska", naglasili su šef hrvatske države i predsednica vlade, "još jednom poziva sve političke zvaničnike u Bosni i Hercegovini, sva nadležna tela, Visokog predstavnika, i Savet za primenu mira da u celosti zajamče institucionalnu ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda, i postuju njihovu političku većinsku volju izrazenu u demokratskom procesu izbora".
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
