Hrvatska je 19. aprila privremeno zatvorila još dva poglavlja u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom, koji su u završnoj fazi. Evropska unija je pozdravila napore i napredak koji je Hrvatska ostvarila u pristupanju, ali je ukazala i na dodatne korake koje mora preduzeti, pre svega u reformi pravosuđa, procesuiranju ratnih zločina, ostvarivanju prava manjina i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Na konferenciji o pristupanju EU-Hrvatska 19. aprila u Briselu zatvorena su poglavlja o poljoprivredi i regionalnoj politici. Time je Hrvatska zatvorila 30 od ukupno 35 poglavlja u pregovorima o pristupanju EU.

Zatvaranje poglavlja o poljoprivredi doprineće modernizaciji poljoprivrednog sektora, a regionalna politika EU može povećati potencijal za rast u Hrvatskoj i tako otvoriti nova radna mesta i podići zivotni standard, saopštila je Delegacija EU u Hrvatskoj.

Nakon pristupne konferencije održan je sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje. Na sastanku su učestvovali ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Gordan Jandroković, u ime Evropske komisije učestvovali su evropski komesar za proširenje Štefan File (Fule) i šef mađarske diplomatije Janoš Martonji (Janos Martony), čija zemlja predsedava EU u prvoj polovini ove godine.

Pozdravivši značajan napredak Hrvatske u završnoj fazi pregovora, evropski zvaničnici su ponovili da će tok pregovora zavisiti pre svega od napretka koji Hrvatska ostvari u ispunjavanju uslova za članstvo.

Oni su ukazali je da Hrvatska mora da nastavi da sprovodi reforme, posebno u ključnim oblastima poput pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i u rešavanju problema nekažnjivosti za ratne zločine. Neophodno je i da ta zemlja nastavi ekonomske reforme.

U saopštenju objavljenom na sajtu Delegacije EU u Hrvatskoj, navodi se da je na sastanku ocenjeno da završetak pregovora nije dalek cilj i da bi Hrvatska trebalo da pojača napore da bi dostigla potrebna merila.

Evropski zvaničnici su ohrabrili Hrvatsku da nastavi da usklađuje zakonodavstvo sa pravnom tekovinom EU i da uspostavlja administrativnu strukturu koja će te zakone moći efikasno da primeni kako bi mogla da na vreme ispuni obaveze koje proističu iz članstva.

Konstatovano je da je Hrvatska u reformi pravosuđa preduzela niz mera i da se smanjio broj zaostalih slučajeva pred sudovima, u slučaju zaostalih krivičnih slučajeva i za 10,6% u proteklih godinu dana. EU je pozvala Hrvatsku da garantuje izbor i imenovanje sudija i tužilaca na osnovu jedinstvenih, transparentnih i objektivnih kriterijuma, kao i da dodatno smanji broj zaostalih sudskih slučajeva.

Ocenjeno je da Hrvatska nastavlja napore u reformi javne administracije. Podseća se da je profesionalna, nezavisna i odgovorna administracija osnova za uspešnu primenu zakonodavstva usklađenog sa pravnom tekovinom EU.

U saopštenju se navodi da su ostvareni rezultati u istragama navoda o korupciji i organizovanom kriminalu i da su operativni kapaciteti Ureda za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) osnaženi, a da je policija efikasnija.

Dodaje se da su u toku istrage o više slučajeva korupcije "na visokom nivou", da su optužnice podignute ili su u toku sudski postupci ali da se u u jednom broju tih slučajeva i slučajeva iz oblasti javnih nabavki, još nije stiglo do presude i da je potrebna bolja kontrola u vezi sa odbacivanjem slučajeva u istražnoj fazi.

EU: Rešiti pitanje nekažnjivosti za ratne zločine

Evropski zvaničnici su ocenili da je saradnja Hrvatske s Haškim tribunalom dobra i podsetili da je puna saradnja ključna u pregovorima o pristupanju.

Što se tiče suđenja za ratne zločine u Hrvatskoj, na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje je konstatovano da je Hrvatska ostvarila rezultate u nepristrasnom vođenju slučajeva i da je primenila akcioni plan za reviziju sudskih postupaka i presuda donetih u odsustvu.

"Potrebno je i dalje posvećivati pažnju pitanju nekažnjivosti, pošto u Hrvatskoj još treba da se istraži jedan broj ratnih zločina i pokrenu sudski postupci", navodi se u saopštenju.

EU je pozvala Hrvatsku da poboljša strategiju o nekažnjivosti koju je Ministarstvo pravde pripremilo u februaru 2011. i pozvalo hrvatsku vladu da usvoji tu strategiju i primeni bez odlaganja.

Što se tiče povratka izbeglica, konstatovano je da Hrvatska primenjuje akcioni plan u okviru programa za rešavanje stambenog pitanja povratnika i bivših vlasnika stanarskog prava.

Ocenjuje se da su hrvatske vlasti ostvarile ciljeve za 2008. godinu i poboljšale rešavanje žalbi na odbačene zahtebe za obnovu kuća, ali se Hrvatska poziva da pojača napore kako bi u potpunosti ispunila ciljeve za 2009. godinu i ostvarila znatan napredak u rešavanju slučajeva stambenih pitanja povratnika koji nisu uključeni u ciljeve čije je ostvarivanje planirano u određenoj godini.

EU je ocenila da je zaštita manjina poboljšana i da su preduzeti koraci da bi se poboljšao nadzor primene propisa o zapošljavanju pripadnika manjinskih zajednica. Da bi se ostvarili ciljevi u vezi sa zapošljavanjem manjina i zastupljenosti manjina u javnom sektoru, potrebna su poboljšanja u praksi, uz utvrđivanje dugoročnih planova i prateće statistike.

Brisel je pozdravio napredak u oblasti regionalne saradnje i ohrabrio Hrvatsku da nastavi da preduzima napore u cilju izgradnje dobrosusedskih odnosa. Unija je pozdravila sklapanje sporazuma sa zemljama regiona u različitim oblastima, uključujući sporazume o izručenju državljanja sa Srbijom i Crnom Gorom.

U saopštenju se poziva Hrvatska da nastavi da radi na pronalaženju obostrano prihvatljivih rešenja o bilateralnim pitanjima posebno u vezi sa granicom, i da nastavi da preduzima napore u cilju pomirenja građana regiona.

Konstatovano da je Hrvatska funkcionalna tržišna ekonomija koja bi trebalo da bude sposobna da se izbori sa pritiskom konkurencije i tržišnim kretanjima u Uniji u srednjeročnom periodu. Hrvatska se poziva da nastavi reforme kako bi smanjila strukturne slabosti.

Finansijska i ekonomska kriza u svetu je ozbiljno pogodila hrvatsku ekonomiju 2009. i ekonomski oporavak još nije potpuno uzeo zamah do kraja 2010. godine, iako je bilo poboljšanja. Ocenjuje su da su makroekonomske mere koje je preduzimala Hrvatska bile odgovarajuće.

Na sastanku je bilo reči o prilikama na Zapadnom Balkanu i drugim međunarodnim pitanjima, posebno o događajima u severnoj Africi.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Barozo: Zapadni Balkan važan za EU
  
• 

  Vesti

  : Rasprave zvaničnika Hrvatske o pristupanju EU
  
• 

  Vesti

  : Bojazan da che Fejsbuk revolucija ojačati evroskepticizam
  
• 

  Vesti

  : EP: Moguć završetak pregovora sa Hrvatskom do juna 2011.
  
• 

  Vesti

  : Hrvatska možda u EU polovinom 2013. godine