Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU zabrinuta zbog događaja u BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Politička situacija u Bosni i Hercegovini sve više izaziva zabrinutost međunarodne zajednice, uključujući Evropsku uniju, jer ni šest meseci nakon izbora nema pomaka u pravcu formiranja vlasti na državnom nivou, a Skupština Republike Srpske je donela odluku da raspiše referendum o odlukama visokog predstavnika, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH. Evropska unija je saopštila da to nije način za rešavanje problema. BiH će krajem aprila posetiti evropski zvaničnik Miroslav Lajčak kako bi sa tamošnjim liderima pokušao da pronađe izlaz iz krize.
Evropska unija je izrazila podršku pravosudnim institucijama na nivou BiH, čije je uspostavljanje, kako smatra Republika Srpska, suprotno Dejtonskom sporazumu kojim je okončan rat u BiH i definisano uređenje zemlje.
Izvršni direktor diplomatske službe EU Miroslav Lajčak je rekao za sarajevski Dnevni avaz od 18. aprila da će do kraja aprila doći u Sarajevo kako bi u "direktnom razgovoru s liderima u BiH procenio situaciju i tražio put napred". "Previše je vremena potrošeno, posebno u procesu konstituisanja vlasti na državnom nivou", rekao je Lajčak i dodao da će sa liderima u BiH razgovarati i o raspisivanju referenduma u RS o radu Suda i Tužilaštva BiH i odlukama visokog predstavnika.
"Za nas referendum nije način za rešavanje problema. EU ne podržava i nikako neće podržati tu inicijativu", rekao je Lajčak.
Na pitanje hoće li EU posegnuti za sankcijama, povodom odluke o referendumu, Lajčak je odgovorio da se "niko ne treba bojati da će Unija biti slaba". "Mi imamo dosta snage, svoje mehanizme koji deluju, oni su se pokazali i na primeru mnogih drugih država i ne treba sumnjati da se to neće desiti i u slučaju BiH", rekao je Lajčak.
On je istakao da EU očekuje što skorije formiranja državne vlade koja će imati odlučnost da sprovodi reforme. "Cilj mog dolaska i jeste u tome da potražimo izlaz. Mi jesmo zabrinuti stanjem u BiH. Kada bi sve bilo u redu, ja ne bih morao dolaziti, niti bi EU morala izdavati saopštenja. Ono što mi radimo nije, niti to treba tako posmatrati, pobeda za jedne, a gubitak za druge, već traženje najboljih rešena za BiH", istakao je Lajčak.
Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) izrazila je 15. aprila zabrinutost zbog odluke Skupštine RS da raspiše referendum o odlukama visokog predstavnika u BiH. "Veoma sam zabrinuta zbog stanja u Bosni i Hercegovini. Odluka Narodne skupštine RS je korak u pogrešnom pravcu", ukazala je Ešton u saopštenju i ocenila da "takvi unilateralni koraci ne donose rešenja u korist napretka".
Prema njenim rečima, EU podržava rad Suda, Tužilaštva i Visokog saveta za pravosuđe i tužilaštvo BiH jer "veruje u važnost efikasnog i nezavisnog sudstva koje je ključni element za pristupanje Uniji".
Ešton je pozvala političke vođe RS da "ne podrivaju dosadašnji napredak i da svoje bojazni izražavaju kroz odgovarajuće institucionalne kanale". Ona je istakla da rukovodstvo Bosne i Hercegovine "treba da se prihvati konstruktivnog i strukturalnog političkog dijaloga između svih strana kojih se to tiče, što bi otvorilo put ka toliko potrebnim reformama".
Dodik: Referendum ne znači secesiju RS
Background Parlamentarni izbori u BiH su održani 3. oktobra 2010. godine, a stranke još nisu postigle dogovor o formiranju vlasti na nivou BiH što se posebno odražava na proces reformi koje su neophodne za integraciju zemlje u EU. BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008. i potencijalni je kandidat za članstvo u EU. U izveštaju za 2010. Evropska komisija je ocenila da je BiH ostvarila mali, ograničen, a u nekim segmentima nikakav napredak u reformama vezanim za pristupanje EU. BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008. i potencijalni je kandidat za članstvo u EU.
Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) je odgovorna za nadgledanje primene civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u BiH 1995. godine. OHR ujedno radi na razvoju BiH kao države u tranziciji čiji je cilj integracija u EU. Visoki predstavnik je i specijalni predstavnik Evropske unije u BiH.
Savet za implementaciju mira (PIC) formiran je 1995. godine i čine ga 55 zemalja i organizacija koje na različite načine pružaju podršku mirovnom procesu u BiH. Članice Upravnog odbora su Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, Rusija, SAD, Velika Britanija, predsedavajuća zemlja Evropske unije, Evropska komisija i Organizacija islamske konferencije (OIC) koju predstavlja Turska.
Odluka o raspisivanju referenduma je doneta 13. aprila, na posebnom zasedanju Skupštine RS, održanom na zahtev predsednika RS Milorada Dodika, na kojem su razmatrane "posledice antidejtonskog i neustavnog instalisanja pravosuđa na nivou Bosne i Hercegovine i nedelovanja Tužilaštva BiH i Suda BiH u predmetima ratnih zločina".
Skupština RS je odlučila da će referendumsko pitanje glasiti: "Da li podržavate nametnute zakone visokog predstavnika i međunarodne zajednice, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH, i njihovu neustavnu verifikaciju u Parlamentarnoj skupštini BiH?".
Predviđeno je da referendum u RS bude u prvoj sedmici po isteku 45 dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Dodik je izjavio da raspisivanje referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH ne znači secesiju RS ili glasanje o statusu RS. "Što se tiče referenduma, nikakva namera nije secesija ili glasanje o statusu, nego je reč o odgovoru na pitanje koje je nametnuto mimo Ustava i mimo Dejtonskog sporazuma, a upereno je isključivo protiv interesa RS. U tom pogledu, želimo da se ljudi u RS izjasne o tom pitanju", kazao je Dodik.
On je naveo da prema Dejtonskom sporazumu BiH državni Sud i Tužilaštvo ne postoje, dodajući da RS sada samo brani svoju dejtonsku poziciju i ustavni kapacitet.
Predsednik RS je izjavio i da neće prihvatiti nijednu sankciju koju bi međunarodna zajednica mogla izreći zbog odluke parlamenta RS da se održi referendum o Sudu i Tužilastvu BiH.
On je kazao da se ne boji nikakvih sankcija, dodajući da "primećuje da neki domaći krugovi pokušavaju da isteraju međunarodnu zajednicu da nešto učini". "Nijednu sankciju neću prihvatiti, ako je izrekne bilo ko. I, idemo dalje", kazao je Dodik novinarima 15. aprila u Banjaluci.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić sastao se sa Dodikom 15. aprila u Banjaluci i nakon tog sastanka je izjavio da Srbija nastavlja da podržava Republiku Srpsku, kao i odluke koje ona donosi u okviru svojih demokratski izabranih institucija.
Jeremić je naveo da je "mnogo ljudi u svetu zabrinuto" zbog situacije u BiH, navodeći da to potvrđuje i odluka Saveta za implementaciju mira u BiH, koji je izrazio zabrinutost zbog namere RS da raspiše referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH. "Međutim, demokratske odluke su donete, u okviru demokratski izabranih institucija RS, Srbija ih podržava i nastaviće da ih podržava", kazao je Jeremić posle sastanka s Dodikom.
Navodeći da Srbija poštuje teritorijalnu celovitost BiH, šef srpske diplomatije je pozvao da se u situaciji "kada su određene odluke donete i kada treba da se sprovedu u delo, smire strasti i da se tom procesu pristupi racionalno i na način koji neće dovesti do destabilizacije u ovom delu Evrope".
"Srbija podržava RS, Srbija će nastaviti da podržava RS, ali Srbija upućuje i snažan apel svim stranama da se smire strasti, da se sedne za sto, da počne da se dogovara. Samo dogovor tri naroda i dva entiteta u okviru Dejtonskog ustava može doneti mir i stabilnost na ovim prostorima", kazao je Jeremić.
Jeremić je kazao da se Bosnom i Hercegovinom i dalje upravlja na način koji više odgovara "logici vladanja 19. i 20. veka, a ne 21. veka", ocenjujući da je "vreme kolonijalnih upravnika prošlo". "Ovu zemlju, kao i sve ostale zemlje sveta, treba da vode demokratski izabrani predstavnici naroda. Ovo je jedan očigledan primer kako odlaganje neophodnih odluka, i tu mislim na odluku o ukidanju Kancelarije visokog predstavnika (OHR), može da dovede u situaciju da imamo nepotrebne tenzije", kazao je srpski ministar.
Odluku o referendumu osudili PIC i SAD
Članovi Upravnog odbora Savet za implementaciju mira (PIC) 15. aprila su u Sarajevu najoštrije osudili odluku Skupština Republike Srpske, ocenivši da se time podrivaju državne institucije BiH.
Ambasadori PIC-a su podržali rad pravosudnih institucija na državnom nivou BiH i zaključili da su odluke parlamenta RS u suprotnosti s Dejtonskim sporazumom. "Efikasan, nezavisan i nepristrasan pravosudni sistem od temeljnog je značaja za vladavinu zakona, što je suštinski element funkcionalnog demokratskog društva i uslov za integraciju u EU i evroatlantske integracije", saopštili su članovi PIC-a, posle održane sednice.
Oni su istakli da "zvaničnici koji podrivaju pravosudne institucije na državnom nivou nanose štetu potencijalu BiH za pristupanje EU".
Podsetili su je Parlamentarna skupština BiH usvojila Zakon o Državnom sudu BiH 2002. godine i Zakon o Tužilaštvu BiH 2003. godine, te da nijedan poslanik iz oba entiteta nije glasao protiv tih zakona u državnom Parlamentu.
SAD su, takođe, osudile sve aktivnosti, "poput one Narodne skupštine Republike Srpske, koje dovode u pitanje legitimnost državnih pravosudnih institucija u BiH ili ih na bilo koji način potkopavaju". "Smatramo da su te aktivnosti nezakonite, antidejtonske i očigledno izvan nadležnosti NS RS" rečeno je sarajevskom "Oslobodenju" u američkoj ambasadi u Sarajevu.
Stavovi
Poslanica u Evropskom parlamentu zadužena za BiH Doris Pak (Pack) ocenila je 17. aprila da je odluka Skupštine Republike Srpske o raspisivanju referenduma "vrlo ozbiljan napad na Bosnu i Hercegovinu. Ona je ocenila da je sasvim jasno da se odlukom o referendumu grubo krši Dejtonski sporazum. "Naš odgovor na to treba biti vrlo jasan i jak. Ako neki ne poštuju pravila igre, onda mi treba da se tome prilagodimo. EU ima u svojim rukama instrumente sankcija, posebno finansijskih. To treba iskoristiti", istakla je Pak.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Tomas Kantrimen (Thomas Countryman) izjavio je 15. aprila da je formiranje vlasti na nivou države BiH najhitniji zadatak lidera svih stranka u BiH. On je naveo da rasprava u Narodnoj skupštini Republike Srpske, kada je usvojena odluka o raspisivanju referenduma u tom entitetu, predstavlja skretanje pažnje sa glavnog zadatka, a to je formiranje državne vlasti.
Prvi zamenik visokog predstavnika u BiH američki diplomata Roderik Mur (Rodercik Moore) ocenio je 15. aprila da referendum u Republici Srpskoj neće doneti nikakve posebne rezultate "jer unutar međunarodne zajednice ne postoji nikakva sumnja u pogledu ustavnosti pravosudnih institucija na nivou BiH". On je ocenio da bi bilo opasno ako bi Republika Srpska pokušala da ospori ili poništi Tužilaštvo i Sud BiH, kao i druge institucije na državnom nivou proistekle iz ranijih odluka OHR-a.
"Odluka o referendumu podseća na situaciju iz ranih devedesetih godina, kada su republike bivše Jugoslavije ozvaničile validnost svog zakonodavstva u odnosu na savezno, što je očigledno imalo dalekosežne posledice", rekao je Mur.
Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je 14. aprila u Banjaluci da se u Bosni i Hercegovini više ništa ne sme rešavati referendumom, jer se time samo destabilizuje situacija. "Ako se ovo pitanje otvara, onda je to za državni parlament, a nikako za entitet", rekao je bošnjački član Predsedništva BiH. Prema njegovim rečima, aktuelizovanje referendumskog pitanja u RS značajno usporava formiranje vlasti u BiH.
Predsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić izjavio je 15. aprila da je najavljeni referendum o radu Suda i Tužilaštva BiH nepotreban Republici Srpskoj i da će se zbog tog pitanja kriza iz Federacije BiH ponovo preseliti u RS. Ivanić je na konferenciji za novinare rekao da će od toga najveće koristi imati partije iz Federacije BiH, ocenjujujući da će sada međunarodni predstavnici u BiH "bez ikakve potrebe udariti po RS, a da za to RS nije imala nijednog razloga".
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
