Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Han: Povezivanje kroz Dunavsku strategiju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dunavska strategija je prilika za povezivanje članica EU i zemalja koje nisu članice i te zemlje će biti ravnopravni partneri u ostvarivanju ciljeva Strategije, rekao je evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han (Johannes Hahn) na Dunavskoj konferenciji koja je 29. aprila održana u Vukovaru. Strategija treba da omogući razvoj dunavskog regiona, zemljama koje nisu članice EU da se bolje integrišu u različitim oblastima - od privrede do zaštite životne sredine, a građanima bolje uslove života.
Strategija EU za dunavski region i njena uloga u poboljšanju uslova života u Podunavlju bili su glavna tema skupa u Vukovaru na kome su učestvovali predstavnici 14 podunavskih zemalja i institucija EU, uključujući potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića koji je nacionalni koordinator za Dunavsku strategiju u Srbiji.
Han je na skupu istakao da ne može zamisliti bolji okvir za saradnju država članica EU i zemalja koje to nisu od Dunavske strategije, naglasivši da je potrebno obezbediti svu neophodnu podršku zemljama koje nisu u EU. "Ne mogu zamisliti drugi forum koji bi bio bolja prilika za EU i zemlje koje nisu članice Unije da zajedno tako direktno sarađuju i uče jedne od drugih", rekao je on.
On je naglasio da Dunavska strategija ne može biti kohezivna ako se saradnja odvija samo između članica EU, podsetivši da Dunav povezuje članice EU, zemlje kandidate za članstvo i druge zemlje. "Strategija treba da ih poveže bez obzira na njihov sadašnji status. Cilj je da se kroz saradnju uklone barijere koje koče puni razvoj dunavskog regiona", rekao je evropski komesar.
U okviru Dunavske strategije biće ostvareni projekti u oblasti saobraćaja, energetike, životne sredine, ekonomskog razvoja, obrazovanja i bezbednosti koji ne bi mogli da se ostvare, kako je rekao Han, u okvirima koji sada postoje. Za ostvarivanje projekata će posebno biti važne funkcionalne institucije, administrativni kapacitet i znanje i zato je potrebno usredsrediti se na izgradnju kapaciteta na svim nivoima – od ličnih do regionalnih i nacionalnih, dodao je on.
„I, naravno, moramo učiniti sve kako bismo osigurali da oni koji nisu još u EU imaju pristup podršci koja ima je potrebna”, rekao je evropski komesar za regionalnu politiku.
Background Evropska komisija je Dunavsku strategiju pripremila na zahtev Evropskog saveta, koji je to od nje zatražio u junu 2009. godine. Komisija je Strategiju usvojila 8. decembra 2010, a ministri spoljnih poslova EU su je podržali na sastanku 13. aprila 2011. Očekuje se da će proces usvajanja u evropskim institucijama biti završen u junu 2011.
Strategija obuhvata 14 zemalja - od čega osam članica EU - Nemačka (regioni Baden-Virtenberg i Bavarska), Austrija, Mađarska, Česka, Slovačka, Slovenija, Bugarska i Rumunija i šest zemalja koje nisu članice - Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina. Te zemlje su sada u Procesu dunavske saradnje.
Srbija će biti koordinator sa Slovenijom za železnički, drumski i vazdušni transport u okviru poboljšanja mobilnosti, a sa Slovačkom za ekonomiju znanja, koja obuhvata istraživanje, obrazovanje i informaciono-komunikacione tehnologije.
Strategija će pomoći i da se unapredi saradnja nacionalnih policija, pravosuđa i carina, a u aktivnostima će učestvovati i Europol i Savet za regionalnu saradnju, navodi se u govoru evropskog komesara koji je objavljen na zvaničnom sajtu EU (www.europa.eu/rapid).
Dunavska strategija će omogućiti da svi budu na dobitku, i članice EU i zemlje koje to nisu, istakao je Han i dodao da je Strategija prilika da se zemlje koje nisu članice Unije integrišu u mreže regiona, posebno u privrednoj, akademskoj i istraživačkoj oblasti.
Hrvatska premijerka Jadranka Kosor je otvarajući skup rekla da je od posebne važnosti to što aktivnosti unutar Dunavske strategije nisu ograničene samo na zemlje članice EU, prenela je Hina.
"Reka Dunav nas povezuje i ovo je prilika da potvrdimo naš zajednički dunavski identitet", rekla je Jadranka Kosor i dodala da se u vrhu hrvatskih prioriteta unutar Dunavske strategije nalaze obnova Luke Vukovar, izgradnja višenamenskog kanala Dunav-Sava i razminiranje poljoprivrednih i šumskih površina na području Vukovarsko-sremske i Osiječko-baranjske županije.
Saradnja u oblasti prerade otpadnih voda
Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši je prilikom nedavne posete nemačkom gradu Ulmu rekao da je prednost Vojvodine to što polovina opština i gradova leže na Dunavu, ali i da korist od saradnje u okviru Dunavske strategije može imati i centralna Srbija. On je ocenio da tu šansu treba pametno iskoristiti i pritom voditi računa o srazmernom privlačenju investitora u sve regione i gradove u Srbiji.
Čišćenje otpadnih voda bila je glavna tema nedavne studijske posete predstavnika vojvođanskih gradova i opština Ulmu, tokom koje su mogli da se uvere kako jedna od najmodernijih regiona u EU funkcioniše u toj oblasti.
"Svi znamo da cela Vojvodine i Srbija pate od problema sa otpadnim vodama i da je to jedno od suštinskih pitanja u zemlji. Podunavski gradovi sada imaju veliku šansu da kroz Dunavsku strategiju realizuju projekte iz oblasti privrede, ekologije, turizma i trgovine", naveo je Egereši.
Prema rečima jednog od vodećih nemačkih stručnjaka u oblasti prerade otpadnih voda Hanoa Štajnlea (Hanno Steinle), EU je spremna da sufinansira primenu nove tehnologije, bazirane na filterima od aktivnog uglja, u postrojenjima za preradu otpadnih voda, a Vlada Nemačke sufinansira taj projekat u okviru saradnje podunavskih zemalja koji je definisan Dunavskom strategijom.
"Ideja je da se u podunavskim zemljama oformi centralni sistem za praćenje nivoa zagađenja Dunava, koji bi koordinirao rad svih postrojenja za tretman otpadnih voda. Sredstva za to postoje i na putu smo da realizujemo ovu ideju", rekao je Štajnle prilikom posete vojvođanske delegacije Ulmu.
Štajnle je rekao i da bi stvaranje integrisanih zajednica, koje mogu da formiraju više gradova ili opština bilo dobro rešenje za izgradnju ovakvih postrojenja i njihovo kasnije upravljanje.
U Nemačkoj postoje različita postrojenja za tretman otpadnih voda koja rade u nekoliko različitih faza, u zavisnosti od prirode otpada, a mnoga postrojenja rade i na energiju koja se dobija spaljivanjem mulja iz otpadnih voda. U nemačkoj opštini Elhingen, u kojoj živi oko 10.000 stanovnika, centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda projektovano je za 22.000 ljudi, što po velični, na primer, odgovara polovini opština u Vojvodini.
Zorana Georgijev iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine rekla je 18. aprila za agenciju Beta da je glavni problem u Vojvodini nedovoljan broj postrojenja za tretman otpadnih voda, jer ih je trenutno samo 22."U Vojvodini se trenutno tretira 31% otpadnih voda, a ostatak se direktno upušta u reke. Tim postrojenjima obuhvaćeno je oko 30% populacije u Vojvodini, ali je problem što veliki broj njih nije projektovan da obuhvati veću količinu otpadnih voda ili nema adekvatnu tehnologiju prerade", navela je ona.
Najzagađeniji vodotok u Vojvodini, ali i u Evropi, danas je kanal Dunav-Tisa-Dunav u koji 25% zagađivača, pretežno industrijskih, direktno upušta otpadne vode. Jedan od projekata kojim koordinira resorni vojvođanski sekretarijat je sanacija kanala DTD, a u naredne tri godine planirano je da bude uloženo 28,5 miliona evra za izgradnju postrojenja za primarni tretman otpadnih voda u najugroženiji zonama.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
