Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neslaganja oko referenduma u RS
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko najavio je da će poništiti odluku o referendumu u Republici Srpskoj, ukoliko to Narodna skupština RS ne učini sama. Odluku Skupštine RS da se održi referendum o pravosudnim telima BiH 5. maja će razmatrati Savet za sprovođenje mira u toj zemlji. U Briselu je proteklih dana boravio predsednik parlamenta RS koji je visokim zvaničnicima EU predstavio argumente u prilog referenduma. EU smatra da bi održavanje referenduma bio korak u pogrešnom pravcu.
Incko je 4. maja razgovarao sa predsednikom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom u Banjaluci o održavanja referenduma u RS o Sudu i Tužilaštvu BiH, ali nisu postigli dogovor. O tom pitanju sa Dodikom je 4. maja u Banjaluci razgovarao i ambasador SAD u BiH Patrik Mun koji je izjavio da je odluka o održavanju referenduma "nelegalna i antidejtonska".
Incko je krajem prošle nedelje najavio da će svoju odluku saopštiti posle sastanka Saveta za sprovođenje mira u BiH (PIC). Politički direktori Upravnog odbora PIC-a sastaće se 5. maja u Sarajevu povodom odluke Skupštine RS da raspiše referendum u vezi sa radom Suda i Tužilaštva BiH.
"Nismo se složili u vezi sa referendumom. Vi znate kakav je stav međunarodne zajednice, a Dodik se s tim nije složio", kazao je Incko novinarima posle sastanka sa Dodikom. Visoki predstavnik je rekao da je sa predsednikom RS razgovarao i o formiranju vlasti na državnom nivou BIH, i o mogućnostima saradnje dve entitetske vlade.
Dodik je ponovio 4. maja da RS neće i ne može povući odluku o referendumu o Sudu i Tužilaštvu BiH koja je, kako je istakao, "legitimna, zasnovana na Ustavu i zakonu". Naveo je i da da RS "nema nikakve skrivene namere". "Odluka je doneta i ona ne zadire u entitetsku strukturu ili bilo šta drugo. Ona brani Dejton", kazao je Dodik novinarima posle sastanka s visokim predstavnikom u BiH valentinom Inckom.
On je kazao da su Incko, a prethodno i američki ambasador u BiH Petrik Mun, od njega tražili mogućnost da se poništi odluka Narodne skupštine RS o referendumu, da bi se na taj način izašlo iz postojeće situacije.
Background Skupština Republike Srpske je 13. aprila na posebnom zasedanju, održanom na zahtev predsednika RS Milorada Dodika, donela odluku o raspisivanju referenduma o nekim odlukama visokog predstavnika, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH.
Savet za implementaciju mira (PIC) formiran je 1995. godine i čine ga 55 zemalja i organizacija koje na različite načine pružaju podršku mirovnom procesu u BiH. Članice Upravnog odbora su Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, Rusija, SAD, Velika Britanija, predsedavajuća zemlja Evropske unije, Evropska komisija i Organizacija islamske konferencije (OIC) koju predstavlja Turska.
Parlamentarni izbori u BiH su održani 3. oktobra 2010. godine, a stranke još nisu postigle dogovor o formiranju vlasti na nivou BiH što se posebno odražava na proces reformi koje su neophodne za integraciju zemlje u EU.
Dodik nije želeo da spekuliše o mogućim merama visokog predstavnika, ali je ponovio da RS godinama osporava korišćenje "bonskih ovlašćenja".
Banjalučke Nezavisne novine objavile su 4. maja da će svi izabrani i imenovani funkcioneri iz RS napustiti zajedničke organe, agencije i institucije BiH ukoliko visoki predstavnik Valentin Incko uvede sankcije političarima iz RS zbog odluke o referendumu.
EU zabrinuta zbog situacije u BiH
Direktor u Evropskoj službi za spoljno delovanje (EEAS) Miroslav Lajčaka je 3. maja izvestio predstavnike članica EU o svojim nedavnim razgovorima u Sarajevu i Banjaluci sa političkim vođima u BiH o zastoju u formiranju vlade i nameri vlasti RS da organizuje referendum.
Ambasadori u Političko-bezbednosnom komitetu Evropske unije izrazili su, nakon predstavljanja izveštaja, zabrinutost jer još nisu formirane centralne vlasti u Bosni i Hercegovini i ocenili da bi referendum u Republici Srpskoj o državnom sudu i tužilaštvu bio korak u pogrešnom pravcu.
Kako su agenciji Beta 4. maja preneli izvori u EU, Lajčak je u razgovoru s ambasadorima zemalja članica EU istakao da se EU zalaže za brzo formiranje Saveta ministara BiH, ali je preneo snažan utisak da su tamošnji politički vođi daleko više okrenuti sopstvenim interesima, nego onim što bi morao da bude interes cele zemlje.
Direktor u EEAS je stavio do znanja i da bi sazivanje referenduma u RS bio korak koji svakako ne bi pomogao rešavanju krupnih problema i političkog zastoja u BiH, uz ocenu da bi to imalo i sasvim suprotan učinak.
Lajčak je prošle nedelje u Sarajevu izjavio da očekuje od visokog predstavnika za Incka da reaguje na moguću odluku Banja Luke da sazove referendum.
O pitanju referenduma u Briselu je sa evropskim zvaničnicima proteklih dana razgovarao i predsednik parlamenta Republike Srpske Igor Radojičić. On se sastao sa evropskim komesarom Štefanom Fileom i drugim visokim funkcionerima u Briselu.
Radojičić je 4. maja rekao za Betu da su vlasti RS uspele da i na međunarodnoj ravni otvore pitanje delovanja pravosuđa u Bosni i Hercegovini. On je, međutim, rekao i da u Evropskoj uniji nema razumevanja za sazivanje referenduma u RS o tom problemu i ocenio da ne treba isključiti i neku akciju međunarodne zajednice iako je za RS to "neosnovano".
Dodao je da su zvaničnici EU bili spremni da čuju argumente Republike Srpske o nevoljama u delovanju Suda i Tužilaštva BiH i u sistemu pravosuđa uopšte. "Dijalog je i po našem i po njihovom mišljenju put za rešenje problema, ali naravno dijalog moraju da prihvate i međunarodna zajednice i Evropska unija, pre svega, kad reč o problemima pravosuđa", stavio je do znanja čelnik RS.
Stavovi
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je 4. maja da se Srbija protivi podeli Bosne i Hercegovine i bilo kakvim odlukama koje dovode u pitanje mir, razvoj i evropske integracije te zemlje, ali i nametanju odluka i diskvalifikacijama u političkom procesu. "Politika podele Bosne i Hercegovine je opasna kada je u pitanju očuvanje mira i ona bi nas u bezbednosnom smislu mogla suočiti sa novim i nepredvidivim izazovima", rekao je Tadić novinarima u Kragujevcu.
Tadić je rekao i da se protivi politici nametanja rešenja jer, kako je naveo, samo legitimni predstavnici naroda i entiteta u BiH i samih građana mogu doneti dugoročne odluke.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović rekla je 5. maja, povodom spornog referenduma u Republici Srpskoj o pravosuđu, da je to delikatna tema i da ne bi bilo primereno mešati se u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine. Đukić-Dejanović je rekla da se mora uzeti u obzir realnost u BiH, a s druge strane i potrebe građana da ostvaruju svoja prava.
Predsednica Suda Bosne i Hercegovine Meddžida Kreso izjavila je da organizovanje referenduma u Republici Srpskoj o legalnosti i ustavnosti Suda i Tužilaštva BiH nije samo pokušaj oduzimanja nadležnosti tim institucijama već i direktan udar na državu. Kreso je u intervjuu za dnevni list "Politika" od 4. maja rekla da se referendumom ruši sudska vlast koja je jedan od temeljnih stubova na kojima počiva država i da je to praktično udar na državu.
Predsednica i izvršna direktorka Međunarodne krizne grupe Luiz Arbur upozorila je Evropsku uniju da bi u slučaju nastavka političke krize u Bosni i Hercegovini Srbi i Hrvati mogli da napuste državne institucije u kojima bi ostali samo predstavnici Bošnjaka, prenele su 4. maja banjalučke "Nezavisne novine".
Ona u pismu navodi da "međunarodna zajednica treba da izbegne donošenje naglih odluka koje bi mogle da prodube krizu i gurnu stranke ka maksimalističkim pozicijama", ocenjujući da svi "dele krivicu za trenutnu krizu, pa i međunarodna zajednica".
Predsednik Demokratske partije (DP) Dragan Čavić izjavio je 4. maja da je protiv povlačenja srpskih predstavnika iz zajedničkih institucija BiH u slučaju da visoki predstavnik preduzme sankcije prema zvaničnicima u Republici Srpskoj (RS) zbog odluke da se održi referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
