Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bezvizni režim za sada nije ugrožen
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija 24. maja će predstaviti mehanizam za brzo privremeno vraćanje viznog režima u vanrednim prilikama. To, međutim, kako je potvrđeno agenciji Beta u Briselu, nije odluka o vraćanju viznog režima, već mogućnost da se bezvizni režim privremeno suspenduje u slučaju velikih problema. Broj lažnih azilanata i dalje višestruko veći nego pre bezviznog režima i zemlje EU očekuju konkretne korake vlasti, upozorava Delegacija EU u Srbiji.
Portparol u Evropskoj komisiji Martin Grabjec naglasio je u izjavi za Betu da su "netačni pojedini napisi s tim u vezi u nekim medijima". Upitan da li su tačni navodi da će Evropska komisija 23. maja predložiti Savetu ministara EU ukidanje režima za putovanje srpskih i makedonskih građana u šengensku zonu zbog i dalje velikog broja lažnih azilanata, Grabjec je rekao da je u pitanju samo dopuna postojeće regulative o režimu EU bez viza za sve zemlje u svetu.
"To ni na koji način ne znači da će biti odmah ponovo uspostavljena obaveza posedovanja viza za građane Srbije koji putuju u EU, već mogućnost daleko bržeg vraćanja viza pojedinim zemljama u izuzetnim situacijama", predočio je predstavnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem.
Savet ministara EU 9. i 10. juna u Luksemburgu treba da usvoji predlog Komisije, koji je komesarka Malmstrem već obrazložila ministrima unutrašnjih poslova evropske dvadesetsedmorice 12. maja.
Ona je tada naglasila da bi hitnim postupkom, za razliku od sadašnje duge procedure, vize bile vraćene nekoj zemlji "u slučaju da režim bez viza izazove neregularnu imigraciju velikih razmera, ili da bude zloupotreba, odnosno da dovede opasnost bezbednost" Evropske unije.
Malmstrem je kazala da bi ponovo uvođenje granica unutar šengenske zone usledilo samo uz dogovor svih članica Unije i to u "krajnjim situacijama".
Šta piše u predlogu
Background Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone, a to pravo dobili su oko godinu dana kasnije i građani Bosne i Hercegovine i Albanije. Kosovo nije time obuhvaćeno.Nakon ukidanja viznog režima zabeležen je porast podnosilaca zahteva za azil iz Srbije u zemljama EU. U najvećem broju slučajeva reč je o Romimа, Albаncimа i Bošnjаcima sа područjа južne Srbije, Sаndžаkа, centrаlne Srbije i Beogrаda. Zbog toga je, prilikom uvođenja bezviznog režima za BiH i Albaniju, uveden i mehanizam nadzora sprovođenja tog režima, a Evropska unija će u junu dati celovit izveštaj o primeni bezviznog režima.
Francuska i Holandija su predložile početkom godine da se uvede vanredni mehanizam za privremeno ponovno uvođenje evropskih viza nekoj zemlji Zapadnog Balkana za slučaj "hitne vanredne situacije".
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, Srbija je u 2010. bila treći najznačajniji izvor zahteva za azil u EU, sa ukupno 17.715 zahteva, odnosno 7% ukupnog broja. Građani Srbije azil su najviše tražili u Nemačkoj - 6.795 zahteva, Švedskoj - 6.255, Belgiji - 2.220, Francuskoj - 765 zahteva i Italiji - 495. Podaci o prilivu potencijalnih azilanata u Luksemburg za ovu godinu nisu objavljeni, ali je premijer te zemlje Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) u aprilu ponovo ukazao na veliki broj lažnih azilanata iz Srbije. On je istakao da je Srbija na listi bezbednih zemalja porekla, i da ne postoje razlozi da građani traže azil. Prema podacima Generalnog komesarijata za izbeglice i apatride Belgije, Srbija je po broju zahteva u prva četiri meseca ove godine na 5. mestu sa 544 zahteva. Ispred Srbije su Avganistan, Gvineja, Kosovo i Irak. U 2010. Srbija je po broju zahteva bila na 3. mestu.Kada je reč o Švedskoj, Srbija je u prva četiri meseca na 3. mestu, iza Somalije i Avganistana, sa 725 zahteva. U toj zemlji je, kao i u Belgiji, ove godine smanjena zastupljenost potencijalnih azilanata iz Srbije.
U predlogu koji je Evropska komisija podnela za jačanje sistema Šengena, naglašava se da je uvođenje režima bez viza EU za neke zapadnobalkanske zemlje "bilo veoma povoljan korak i pokazalo da je moguće dobro osigurati kretanje u bezbednom okruženju".
U dokumentu Komisije podvlači se da je "sprečavanje neregularne imigracije i očuvanje javne bezbednosti spojivo s uređenim kretanjem lica".
Napominje se, međutim, da je neophhodno zajamčiti i otklanjanje opasnosti od neregularne migracije i narušavanja bezbednosti. Evropska komisija naglašava da "ukoliko režim bez viza dovede do šireg neregularnog priliva imigranata ili zloupotreba, odnosno ugrozi bezbednost, Evropska unija na raspolaganju mora imati valjane instrumente da brzo otkloni takve probleme".
Da bi to obezbedila, Komisija će ubrzo predložiti promenu Uredbe 12 o vizama (Visa Regulation 12), kojom se uspostavlja bezbednosna odredba koja bi omogućila vanredno vraćanje režima viza EU za pojedine zemlje.
Pojačani nadzor sprovođenja režima bez viza je EK već uvela u januaru za sve zemlje Zapadnog Balkana, pošto su naročito Francuska, suočena s talasom imigracije sa severa Afrike, i Holandija zatražile da se prevashodno postavi sistem kontrole u novembru uvedenog bezviznog režima za Bosnu i Albaniju.
Ministri unutrašnjih poslova će u junu dobiti i celovit izveštaj Evropske komisije o onome šta je ustanovljeno mehanizmom pojačanog nadzora za zapadnobalkanske zemje i tad bi, možda, mogli i predložiti neke mere.
U međuvremenu je Belgija, suočena sa i dalje velikim prilivom "lažnih azilanata" iz Srbije i Makedonije, zatražila od Evropske komisije izveštaj o tome šta je ustanovljeno kroz mehanizam "pojačanog nadzora" za zapadnobalkanske zemlje.
Belgija želi da zna i kakve će mere Evropska komisija i Beograd i Skoplje preduzeti da se ne samo obuzda, već bitno smanji priliv mahom etničkih Albanaca i Roma iz Srbije i Makedonije koji u Belgiju i još neke zemlje EU dolaze s biometrijskih pasošima i zloupotrebljavaju režima bez viza tražeći bez ikakvog osnova "politički azil".
Internet portal "Juraktiv" (Euractiv) je, s tim u vezi, danas ukazao da "mnogi od onih koji traže azil u stvari savršeno dobro znaju da im to neće biti odobreno, ali ipak iskoriste povoljnosti boravka za vreme dok traje postupak (vlasti) na temelju zahteva za azil, tokom kojeg oni uživaju povlastice smeštaja i dobijaju određene svote novca za svakodnevne potrebe".
Dežer: Broj zahteva i dalje bar pet puta veći nego ranije
Broj zahteva državljana Srbije za azil u EU opada, ali je i dalje pet do šest puta veći nego pre ukidanja viza, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert). "Broja zahteva opao je u izvesnoj meri, a bio je na visokom nivou - 10 puta veći nego pre ukidanja viza. Sada je taj broj pet do šest puta veći, što je i dalje zabrinjavajuća brojka", rekao je 24. maja Dežer u Palati Srbija na okruglom stolu "Monitoring i kontrola slobodnog viznog režima sa EU - nacionalni odgovor.
Potrebni su hitni rezultati u smanjenju broja lažnih azilanata, kazao je Dežer. Kako je dodao, EU pozdravlja sve mere koje predlaže Vlada Srbije, ali se mora videti koliko će one biti efikasne. Nemamo vremena za gubljenje. Moramo zajedno da branimo odluku o ukidanju viza, a za to su potrebni konkretni rezultati", rekao je Dežer.
Prema njegovim rečima, problem zahteva za azil može da reši dugoročna perspektiva ekonomskog razvoja i rast standarda građana.
Dežer je ukazao da je nepohodno da se kontrola na graničnim prelazima obavlja uz puno poštovanje ljudskih prava, kao i da se izbegne stigmatizacija i obeležavanje bilo koje grupe stranovništva.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je broj lažnih azilanata iz Srbije od decembra 2010. smanjen 35 odsto, ali da će Srbija zajedno sa EU nastaviti da preduzima mere za rešavanje tog problema. Dačić je kazao da je trend smanjenja broja lažnih azilanata nastavljen i u prva četiri meseca ove godine i da je najviše zahteva bilo podneto u Švedskoj, Nemačkoj i Belgiji.
On je kazao da se sve smere za smanjenje broja zahteva za azil primenjuju od prošle godine, ali da je namera Vlade Srbije da tim merama da institucionalni karakter.
Načelnik Uprave granične policije MUP-a Srbije Nenad Banović rekao je da je do sada oko 17.500 državljana Srbije tražilo azil i da su zbog toga preduzete hitne mere kako bi se smanjio pritisak na zemlje zapadne Evrope. Više od 98% tih zahteva je odbijeno, rekao je Banović i dodao da je potrebno jakim ekonomskim merama smanji broj državljana Srbije koji podnose zahteve za azil.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
