Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Moguća privremena suspenzija bezviznog režima
|
|
|
|
Objavljeno : 05.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je 5. maja da postoji mogućnost privremene suspenzije bezviznog režima, ali da EU tek počinje da razmatra tu mogućnost. Razlog za to je što u nekim članicama Unije veliki broj građana uglavnom iz zemalja jugoistočne Evrope neosnovano traži azil. Belgija je upozorila da će zatražiti da se suspenduje bezvizni režim za Srbiju, ako se situacija ne popravi.
"Trenutno postoji mogućnost privremene suspenzije slobodnog viznog režima, ali smo na početku razmatranja te mogućnosti jer treba da se postigne sporazum o tome i u zemljama članicama (EU) i na nivou Evropske komisije i u Evropskom parlamentu", rekao je Dežer u Svilajncu.
Dežer je na svečanosti povodom početka obeležavanja Evropske nedelje u Srbiji rekao da Evropa trpi veliki pritisak lažnih azilanata, najviše iz zemalja jugoistočne Evrope. "Zemlje poput Švedske, Nemačke i Belgije su pod velikim pritiskom i za njih je problem lažnih azilanata ozbiljan", rekao je Dežer i istakao da je važno organizovati sistem vraćanja azilanata u zemlje porekla.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, Srbija je u 2010. bila treći najznačajniji izvor zahteva za azil u EU, sa ukupno 17.715 zahteva, odnosno 7% ukupnog broja. Građani Srbije azil su najviše tražili u Nemačkoj - 6.795 zahteva, Švedskoj - 6.255, Belgiji - 2.220, Francuskoj - 765 zahteva i Italiji - 495.
Srbija, bez Kosova, bila je najveći izvor zahteva za azil u devet zemalja članica EU. Jedna od njih je Luksemburg, gde je Srbija na drugom mestu, iza Kosova, sa 150 zahteva. Podaci o prilivu potencijalnih azilanata u Luksemburg za ovu godinu nisu objavljeni, ali je premijer te zemlje Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) u aprilu ponovo ukazao na veliki broj lažnih azilanata iz Srbije. On je istakao da je Srbija na listi bezbednih zemalja porekla, i da ne postoje razlozi da građani traže azil.
Prema podacima Generalnog komesarijata za izbeglice i apatride Belgije, Srbija je po broju zahteva u prva četiri meseca ove godine na 5. mestu sa 544 zahteva. Ispred Srbije su Avganistan, Gvineja, Kosovo i Irak. U 2010. Srbija je po broju zahteva bila na 3. mestu.
Background Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone, a to pravo dobili su oko godinu dana kasnije i građani Bosne i Hercegovine i Albanije. Kosovo nije time obuhvaćeno. Prilikom liberalizacije viza za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju doneta je odluka da se uspostavi sistem nadzora kako bi se omogućila brza reakcija u slučaju zloupotreba bezviznog režima.
Nakon ukidanja viznog režima zabeležen je porast podnosilaca zahteva za azil iz Srbije u zemljama EU. U najvećem broju slučajeva reč je o Romimа, Albаnаcimа i Bošnjаcima sа područjа Južne Srbije, Sаndžаkа, centrаlne Srbije i Beogrаda.
Srbija je u Belgiji među prvih 10 i po višestrukim zahtevima za azil - u aprilu bilo je 12 takvih zahteva, po čemu je Srbija na 7. mestu, sa udelom od 3,5%, dok ih je u prva četiri meseca ukupno bilo 71, po čemu je Srbija na 6. mestu.
Kada je reč o Švedskoj, Srbija je u prva četiri meseca na 3. mestu, iza Somalije i Avganistana, sa 725 zahteva. U toj zemlji je, kao i u Belgiji, ove godine smanjena zastupljenost potencijalnih azilanata iz Srbije.
Ðelić: Upozorenje Belgije ne treba olako shvatiti
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je ocenio 5. maja da upozorenje Belgije da će zatražiti ukidanje bezviznog režima za Srbiju, ne treba olako shvatiti, ali da će srpske vlasti preduzeti mere da se spreči zloupotreba vizne liberalizacije.
U saopštenju kabineta potpredsednika Vlade Srbije se navodi da se "trenutno razmatra mogućnost uvođenja određenih sankcija za one koji su pokušali da zloupotrebe bezvizni režima".
"Pismo Belgije upućeno Evropskoj komisiji, u kome se po prvi put upozorava da će ta zemlja tražiti ukidanje 'belog šengena' za Srbiju, ukoliko se ne smanji broj lažnih azilanata iz naše zemlje, svakako ne treba shvatiti olako. U narednom periodu, moraćemo da dokažemo da smo sposobni da kontrolišemo migratorne tokove iz naše zemlje i poštujemo kriterijume na koje smo se obavezali dobijanjem bezviznog režima. To znaci i da ćemo preduzeti i sve neophodne mere", naveo je Ðelić.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen je rekao da je Vlada Srbije na sednici 5. maja ocenila da režim putovanja iz Srbije u zemlje Evropske Unije bez viza nije ugrožen. On je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade ukazao da "sa velikim oprezom treba posmatrati povećanje broja ilegalnih azilanata iz celog regiona, pa i iz Srbije".
"Vlada Srbije je danas raspravljala o nizu kratkoročnih i dugoročnih mera koje treba da dovedu do smanjenja broja ilegalnih azilanata i očekujemo da ćemo pokazati da Srbija prednjači u regionu po primeni tih mera da bi broj ilegalnih azilanata u Srbiji bio među najmanjim", kazao je Homen.
On je izrazio očekivanje da će nalazi Evropske komisije, čiji su eksperti nedavno boravili u poseti Srbiji, pokazati da se broj azilanata iz Srbije sada smanjuje i da će Srbija preduzeti niz kratkoročnih i dugoročnih mera.
Homen je kazao da se kratkoročno preduzimaju mere da se kazne putne agencije koje omogućavaju odlazak azilanata u druge zemlje, a dugoročno će se, finansijskom podrškom etničkim grupama, uticati da se njihovi pripadnici uklope u domaće društvo.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je 4. maja u Beogradu da je Vlada spremna da preduzme sve mere kako bi efikasno rešila problem lažnih azilanata koji u zemlje Evropske unije dolaze iz Srbije.
Prilikom predstavljanja rezultate rada MUP-a ambasadorima zemalja EU u Beogradu u protekloj godini, Dačić je podsetio da je Vlada sprovela posebne aktivnosti odmah nakon povećanog broja podnošenja zahteva za azil u određenim državama EU, među kojima su Belgija, Švedska i Nemačka.
"Ukupan broj državljana Srbije koji su podneli zahtev za azil na teritoriji EU od septembra 2009. do septembra 2010. iznosi 10.850. U Srbiju su tokom prošle godine vraćena 4.254 srpska državljanina na osnovu sporazuma o readmisiji, dok MUP nema podatke koliko se državljana vratilo sa sopstvenim pasošem", kazao je Dačić.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
