Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ministri EU podržali predlog da se izmene šengenski propisi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri unutrašnjih poslova EU složili su se da je potrebno izmeniti šengenske propise kako bi se jasno utvrdili uslovi pod kojima se mogu privremeno uvesti granične kontrole unutar šengenskog prostora. Oni su se složili i da se kontrole mogu uvesti samo u izuzetnim okolnostima i pod precizno utvrđenim uslovima. U EU se još razgovara o tome koju ulogu u uvođenju graničnih kontrola će imati evropske institucije.
Konačni dogovor o izmenama šengenskih propisa kojima se uređuje sloboda kretanja u zemljama potpisnicama, očekuje se 24. juna na samitu Evropske unije u Briselu.
Kao glavne teme sastanka 12. maja izdvojili su se rešavanje pitanja priliva imigranata iz severne Afrike i uspostavljanje jedinstvenog sistema azila 2012. godine, objavljeno je na sajtu mađarskog predsedavanja EU.
Ministri unutrašnjih poslova EU su razmotrili smernice Komisije o migracionoj politici, koje predviđaju uvođenje graničnih kontrola unutar šengenskog prostora ali samo privremeno, u izuzetnim situacijama, na osnovu objektivnih kriterijuma i uz poštovanje principa zajednice.
Mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter (Sandor), koji je predsedavao sastankom, rekao je da su članice EU jednoglasne u tome da se Šengenski sporazum mora očuvati. "Većina zemalja članica bi pre izabrala šengenski sistem bez unutrašnjih graničnih kontrola, pošto je to jedno od najvažnijih dostignuća EU", rekao je Pinter na konferenciji za novinare posle sastanka u Briselu.
On je rekao i da većina zemalja smatra da unutrašnje granične kontrole ne mogu biti uspostavljene na osnovu pojedinačnih odluka članica, jer bi to moglo da izazove lančanu reakciju i da uzdrma poverenja među članica EU.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstrom) rekla je da je jasno da su potrebna poboljšanja ali da se pritom ne sme ugroziti Šengenski sporazum. "Mi zaista moramo da bolje razjasnimo propise i procedure kako bismo izbegli da članice donose jednostrane i nesrazmerne odluke", rekla je ona.
Background Evropska komisija je 4. maja predstavila smernice za rešavanja pitanja migracija, koje daju okvir za ponovno uspostavljanje kontrola na državnim granicama u zoni Šengena. Komisija je to učinila na zahtev Francuske koju je u tome podržala Italija.
U Italiju se tokom prethodnih meseci iskrcalo 25.000 imigranata iz Tunisa, od kojih većina ima nameru da ode u Francusku, budući da je tamo zajednica Tunižana jaka. Sukob Italije i Francuske zaoštrio se kada je Italija počela da izdaje privremene dozvole tuniskim imigrantima. Dve zemlje su nakon toga zatražile izmene šengenskih propisa kako bi se odgovorilo na nove izazove.
Danska je saopštila 11. maja da namerava da ponovo uvede kontrolu na svojoj granici u cilju zaštite od ilegalnog useljavanja i organizovanog kriminala, pre svega sa istoka Evrope.
Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Tada je brojala pet zemalja članica, a danas ih ima 25. Od zemalja članica EU, Velika Britanija i Irska su zatražile da ne uđu u šengenski prostor, a Kipar, Bugarska i Rumunija su se prijavili za članstvo ali još nisu dobili zeleno svetlo za pristupanje. Šengenu su pristupile i tri zemlje koje nisu članice EU - Island, Švajcarska i Norveška.
Ona je najavila da će Evropska komisija pripremiti detaljne smernice za članice za tumačenje izmena šengenskih propisa. Naglasila je da mogućnost privremenog uvođenja graničnih kontrola može postojati samo kao sredstvo kome će se pribeći kada su iscrpljene druge mogućnosti i pod veoma preciznim uslovima.
Sesilija Malmstrem je rekla da članice ne smeju da preduzimaju jednostrane akcije.
Francuski ministar unutrašnjih poslova Klod Gean (Claude Gueant) je posle sastanka pokušao da otkloni "nesporazume" u vezi sa namerama Francuske, koja je uz podršku Italije i zatražila izmenu šengenskih propisa. Gean je rekao da Francuska želi da sačuva Šengen, koji je, kako je ocenio, ugrožen zbog masovnog priliva imigranata, ali je dodao da se mora izbeći da se u teškim situacijama reaguje neujednačeno.
Upitan o jednostranoj odluci Danske da uvede carinske kontrole na granici prema Švedskoj i Nemačkoj on je rekao da nije prirodno da se u zajedničkoj oblasti pojedinačnim odlukama određuju pravila. S time se složio i njegov nemački kolega Hans-Peter Fridih (Friedrich).
"Moraju postojati propisi koji su unapred utvrđeni kako bi se definisali kriterijumi koji određuju krizu", rekao je francuski ministar i priznao da dolazak 25.000 Tunižana u Italiju nije razlog da Francuska uvede graničnu kontrolu, preneo je AFP.
Još nije utvrđena uloga Evropske komisije
Evropska komisija smatra da treba da ima ključnu ulogu u odlučivanju o tome kada granične kontrole mogu biti ponovo uvedene. Međutim, mnoge članice EU nisu zadovoljne idejom da se Briselu prepusti da odlučuje o tome kako će one upravljati svojim nacionalnim granicama.
Gean je rekao da neke članice smatraju da Komisija ne treba da ima takvu ulogu, bar ne da bude isključivo nadležna za to. On je naveo da bi ta uloga mogla biti poverena Savetu EU za unutrašnje poslove, u kome se nalaze resorni ministri iz svih 27 članica EU.
Nemačka i Austrija smatraju da vlade članica treba da pre svega budu nadležne za donošenje takvih odluka uz neku vrstu nadozora na nivou EU, ali ne žele da se Komisiji daju prevlika ovlašćenja. Takođe, bilo kakve promene šengenskih propisa mora da odobri Evropski parlament a za to će biti potrebno vreme, pošto su već mnogi članovi parlamenta izrazili zabrinutost zbog izmena šengenskog sistema.
Na sastanku ministara EU je bilo reči i o pitanju uvođenja jedinstvenog sistema azila, a Malmstremova je rekla da i dalje postoje velike razlike među članicama u vezi sa politikom azila. "Jedan isti podnosilac zaheva za azil ima 70 do 75% šanse da dobije azil u jednoj zemlji, a manje od 1% u drugoj na osnovu istih razloga. A reč je o EU, koja ima iste vrednosti i zakone. Razlike dovode do zaloupotrebe, zabune, troškova, izazivaju patnje", upozorila je ona.
Izrazila je nadu da će do leta biti postignut dogovor o zajendičkom sistemu azila.
Pinter je rekao da je većina ministra opredeljena da se uspostavi zajednički sistem azila 2012. godine. On je rekao da će o tome biti reči na sastanku ministara unutrašnjih poslova 9. juna, a zatim će o tome razgovarati i lideri EU na sastanku u junu. "Uvereni smo da smo sve bliže rezultatu", rekao je on.
Na sastanku 12. maja u Briselu ministri unutrašnjih poslova nisu razgovarali o prijemu Bugarsku i Rumunije u šengenski prostor niti o odluci Danske da uvede carinske kontrole na svojoj granici.
Pinter je posle sastanka izrazio uverenje da rasprava o reviziji šengenskog sistema neće uticati na prijem novih članica u taj prostor, istakavši da se tekuća rasprava ne odnosi na Rumuniju i Bugarsku. On je rekao i da je danski ministar na početku sastanka obavestio svoje kolege o odluci Danske da uvede carinske kontrole na granici i da je istakao da je ona doneta u skladu sa šengenskim propisima.
Sesilija Malmstrem je rekla novinarima da na sastnaku nije bilo reči o odluci Danske i da Komisija ne može da komentariše tu odluku dok ne prouči odgovor te zemlje na zahtev Evropske komisije da objasni odluku.
Evropska komesarka pravde Vivijan Reding (Viviane) je, takođe, zatražila 12. maja od danskih vlasti da pismeno potvrde da ta odluka neće uticati na slobodu kretanja, rekli su za AFP evropski diplomatski izvori.
Izvor: EurActiv.com i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
