Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 File: Iskoristiti napredak u drugoj polovini 2011.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Visoki zvaničnici EU su 20. juna na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i Zapadnog Balkana u Luksemburgu ocenili da su u regionu učinjeni pozitivni koraci u pridruživanju EU, ali da u tom procesu još mnogo toga treba da se uradi. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je u Luksemburgu da će EU mnogo više insistirati na ispunjavanju uslova za integraciju nego ranije i da put neće biti nimalo lak.
Sastanak u Luksemburgu održan je u formi tzv. "gimnih sastanaka" koji predstavljaju nezvanične ministarske susrete u EU. Na sastanku zbog toga nije bilo zvaničnih obeležja učesnika, što je omogućilo da, kao i prošle godine u Sarajevu, učestvuje predstavnik Prištine. Na sastanku u Luksemburgu je učestvovao kosovski ministar inostranih poslova Enver Hodžaj u delegaciji Kosova pod okriljem UNMIK. Tema sastanka je bila dalja saradnja Zapadnog Balkana i Unije u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja.
Evropski komesar za proširenje Štefan File (Fule) ocenio je na sastanku da je u regionu postignut napredak, navodeći kao primere ulazak pregovora Hrvatske sa EU u završnu fazu, hapšenje i isporučivanje bivšeg ratnog komandanta snaga bosanskih Srba Ratka Mladića Haškom tribunalu i pozitivan ishod izbora u Makedoniji.
"To je stvorilo zamajac za proširenje za drugu polovinu godine kada će Evropska komisija pripremati izveštaje o napretku, uključujući i mišljenje o Srbiji", rekao je File novinarima u Luksemburgu.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) poručila je zemljama Zapadnog Balkana da ih, bez obzira na sve izazove i težak rad na putu ka EU, po učlanjenju očekuje još više rada. "Kad postanete član EU čeka vas još više vrednog rada", dodala je visoka predstavnica EU.
Background Proširenje na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku jedna je od ključnih politika Evropske unije, a prespektiva članstva za zemlje Zapadnog Balkana je potvrđena je na samitu u Solunu u junu 2003. godine.
Hrvatska je u regionu najdalje odmakla u integracijama, pošto je Evropska komisija preporučila zaključivanje pregovore o članstvu sa EU. Crna Gora ima status kandidata i na jesen očekuje odluku o pokretanju pregovora o članstvu, a Srbija odluku o dobijanju statusa kandidata.
Makedonija, iako ima status kandidata od 2005. godine, nije počela pregovore zbog spora oko imena sa Grčkom, a Albanija još nije dobila status kandidata iako je podnela zahtev 2009.
U BiH zbog sporog formiranja vlasti nakon izbora održanih u oktobru 2010 i neslaganja među političarima oko nekih ključnih pitanja nije ostvaren veći pomak u pridruživanju EU. BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine.
Ona je ocenila da je ministarski sastanak EU i zemalja Zapadnog Balkana u Luksemburgu bio prilika da se razgovara o postignutom napretku, ali i o preostalim izazovima koji zemlje regiona očekuju na putu ka EU.
Posle kraće rasprave, prvenstveno o političkoj krizi u Albaniji i osvrtu na Zapadni Balkan, Ketrin Ešton je rekla da se u dijalogu Beograd-Priština "što pre očekuju opipljivi ishodi", uključujići pitanje carina, ali da to najpre moraju da usaglase dve strane.
Uoči sastanka, ona je rekla na konferenciji za novinare da se u Bosni i Hercegovini očekuje završetak izbornog procesa, predočivši da su strukturalni dijalog političkih vođstava u BiH, uz hapšenje Ratka Mladića i razgovore Beograda i Prištine, najvažniji događaji u poslednjih godinu dana u regionu.
Jeremić je ocenio u Luksemburgu da će se Srbija na putu ka pridruživanju EU uskoro suočiti sa "striktnijim pristupom", s kojim se druge zemlje verovatno nisu suočavale. "Mislim da ćemo se u vremenu pred nama suočiti sa sve striktnijim pristupom, sa sve pedantnijim insistiranjem na apsolutnoj primeni svih standarda na putu ka pristupanju EU i to na način na koji verovatno drugi pre nas nisu morali da se suočavaju", rekao je Jeremić novinarima.
"Moramo da budemo potpuno iskreni. Situacija je daleko od idealne. Put nije ni malo lak", ocenio je Jeremić.
Šef češke diplomatije Karel Švarceberg je novinarima u pauzi zasedanja izjavio da se Češka zalaže za to da se krajem ove godine utvrdi datum početka pregovora o prijemu Srbija u EU, čak i ako poslednji haški optuženik ne bude uhapšen. Ukazao je međutim da u vezi s tim nema saglasnosti u EU.
Jeremić je rekao da na Forumu EU-Zapadni Balkan treba da se "vidi i koje su prepreke širenju (EU) i da se tom procesu daju nova snaga i energija, bez obzira na to što živimo u teškim vremenima i što su prilike na starom kontinentu daleko od sjajnih".
On je primetio da je na tom skupu, kao i na zasedanju ministara ekonomije i finansija EU, najviše pažnje posvećeno ekonomsko-finansijskoj situaciji u Evropskoj uniji, pre svega u Grčkoj.
Ministar spoljnih poslova Srbije ocenio je i da kriza "zone evra" ima ekonomske i političke posledice po prijem novih članica u EU. "Mislim da će ekonska kriza imati svoje političke posledice ne samo po političke odnose unutar same Evropske unije, već i na proces širenja", procenio je Jeremić.
"Tu nema nikakve nedoumice - to je neizbežno, ali verujem da će odneti prevagu čvrsta većina u EU, koja se zalaže i podržava širenja EU na Zapadni Balkan", rekao je Jeremić.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
