Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija korak bliže EU
|
|
|
|
Objavljeno : 07.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je tokom posete predsednika Srbija Borisa Tadića Briselu još jednom potvrdila značaj hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića za dalji tok evropskih integracija Srbije, ocenivši da je time otklonjena glavna prepreka, ali da Srbija mora sprovesti neophodne reforme. Tadić je 6. juna nakon razgovora u Briselu rekao da se može očekivati pritisak nekih zemalja da se integracija Srbije u EU uslovi priznavanjem Kosova, ali da Beograd na to nikada neće pristati. Hapšenje Mladića je pozdravio Savet bezbednosti UN na sednici 6. juna, a Srbija je ponovo zatražila da se uspostavi nezavisni mehanizam koji bi bi omogućio da se istraže navodi o trgovini organima na Kosovu.
Predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompej 6. juna posle sastanka sa predsednikom Srbije u Briselu rekao je da je hapšenjem Mladića "Srbija učinila bitan korak bliže punoj ulozi koju treba odigra u današnoj Evropi i ostvari svoju evropsku perspektivu".
Van Rompej je rekao da je "put koji vodi napred je težak", ali da je glavna prepreka odstranjena i da su pred Srbijom nove mogućnosti. "Sad je od suštinskog značaja da se na tom putu ostvari što je mogući veći napredak", istakao je predsednik Evropskog saveta, naglasivši da je nužno "osnažiti demokratske ustanove u Srbiji, ojačati vladavinu zakona, pospešiti reform pravosuđa, kao ključne elemente".
"Ti napori zaslužuju našu punu podršku i našu punu pomoć", rekao je predsednik Saveta EU.
Van Rompej je ukazao na to da će kroz šest meseci Evropski savet, vođi EU, ponovo raspravljati o politici prijema novih članica i doneti odluke. Preostalo vreme se mora dobro iskoristiti, dodao je on.
Tadić je saopštio da očekuje da će Srbija krajem godine dobiti status kandidata i datum početka pregovora o članstvu s EU. Srpski predsednik je istakao da bi početak pregovora trebalo očekivati na proleće i da je to podržao i Van Rompej.
Srpski predsednik je rekao da će vlasti u Beogradu ispuniti sve uslove za dobijanje statusa kandidata i datuma pregovora s EU, predočivši da će Srbija time imati i podudaran sistem vrednosti s EU.
On je rekao da će se sad vlasti u Beogradu usredsrediti na hapšenje poslednjeg optuženika Haškog tribunala Gorana Hadžića i potpuno se posvetiti reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, pitanju restitucije, vladavine zakona, naglasivši da se to čini pre svega radi boljitka života običnih ljudi u našoj zemlji.
Tadić: Mogući pritisci zbog Kosova
Tema Tadićevih razgovora u Briselu bio je i dijalog Beograd i Prištine, u kome pomoć pruža EU. Van Rompej je pozdravio dijalog i stavio do znanja da su "dve strane blizu pragmatičnih dogovora o regionalnoj saradnji što je bitno za evropsku integraciju".
Predsednik Srbije je nakon razgovora izjavio da se može očekivati da neke zemlje izvrše pritisak na Srbiju da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da bi mogla da uđe u Evropsku uniju i poručio da vlasti u Beogradu na to neće pristati.
On je rekao da će nakon dovršetka saradnje s Haškim tribunalom "postojati neke zemlje ili neke administracije koje će želeti da izvrše pritisak na Srbiju u vezi s Kosovom i Metohijom". "Naravno da će postojati zemlje koje će pokušati da iskoriste ovu sitaciju i da Srbiju stave u nemoguću situaciju da bismo dobili status kandidata i datum za pregovore da učinimo i korak više. Mi to nećemo uraditi i mi smo na putu da ispunimo onaj deo uslova koji smo proklamovali kao moguć i da ne pređemo crvene linije koje smo vrlo strogo definisali od početka ovog procesa", rekao je on.
Tadić je naveo da u tom kontekstu vidi optužbe da je Srbija znala gde se krije Mladić ali da je čekala povoljan trenutak za hapšenje. To "nema nikave veze sa stvarnošću", rekao je predsednik Srbije.
On je rekao aktuelna vlada Srbije i on kao predsednik neće "priznati ni implicitno ni eksplicitno kosovsku nezavisnost". "Ja hoću da Srbija bude predvidiv partner, kada kaže da će nešto učiniti, da to i učini. Kada kaže da je nesto crvena linija, da postoji ta crvena linija. Ja sam i gospodinu van Rompeju i (visokoj predstavnici EU) Ketrin Ešton rekao da je crvena linija implicitno ili eksplicitno priznanje kosovske nezavisnosti", rekao je on.
Tadić je dodao da je Srbija "apsolutno spremna i privržena" da rešava "životne probleme koji tište ljude na Kosovu".
Savet bezbednosti UN pozdravio hapšenje Mladića
Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 6. juna je pozdravljeno hapšenje i izručenje Haškom tribunalu Ratka Mladića, ali i poručeno da treba intezivirati napore u hvatanju preostalog haškog begunca Gorana Hažića.
Šestomesečne izveštaje o radu Tribunala i tužilaštvu podneli su predsednik suda i glavni tužlac, Patrik Robinson i Serž Bramerc, koji su ukazali da je hapšenje Mladića "prekretnica" i "jedan od najznačajnijih događaja" za Tribunal, međunarodnu pravdu i žrtve.
Bramerc je kazao da od vlasti u Beogradu sada očekuje da "otkriju i kazne" one koji su 16 godina pomagali u skrivanju Mladića, uključujući i "državne službenike". Glavni tužilac je naznačio da od Srbije očekuje i da "bez odlaganja" pronađe i uhapsi poslednjeg optuženog begunca, Gorana Hadžića.
Većina ambasadora članice Saveta bezbednosti UN pozdravila je hapšenje Ratka Mladića.
Srpski ambasador u UN Feodor Starčević je rekao da Srbija veruje da je ostvarila punu saradnju s Tribunalom pošto je uhapsila 45 o 46 optuženih, dostavila sva dokumenta i zvaničnicima suda omogućila pristup svedocima i državnim arhivama.
On je ponovio je zahtev Savetu bezbednosti UN da se obrazuje nezavisan mehanizam koji bi spoveo istragu o navodima iz izveštaj Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima i drugim zločinima na Kosovu.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
