Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Pokrenut dijalog EU i BiH o pravosuđu
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.06.2011. |
|
|
|
|
|
|
Evropska unija pokrenula je 6. juna sa BiH strukturalni dijalog o pravosuđu koji treba da doprinese jačanju vladavine prava i uspostavljanju nezavisnog i efikasnog pravosuđa u toj zemlji, kao i daljem usklađivanju sa evropskim standardima. Dijalog treba da omogući i da se prevaziđu neslaganja oko formiranja pravosudnih institucija na nivou BiH, čemu su se protivile vlasti Republike Srpske.
Otvarajući 6. juna u Banjaluci strukturalni dijalog o pravosuđu u BiH, evropski komesar za proširenje Štefan File (Fule) je kazao da su pravosudne institucije na državnom nivou usaglašene sa evropskim standardima i da je veoma bitno da se njihovo funkcionisanje ne dovodi u pitanje.
On je rekao i da EU snažno podržava državni Sud i Tužilaštvo u BiH, kao i Visoki sudski i tužilački savet BiH, ističući da te institucije ne smeju biti dovedene u pitanje.
Pitanje Suda i Tužilaštva BiH bilo je uzork nedavne krize u BiH zbog protivljenja Republike Srpske radu tih institucija. Vlasti RS su zamerile pravosudnim telima BiH odnos prema pitanju ratnih zločina počinjenim nad Srbima a spornim su smatrale mešanje tih pravosudnih institucija u enitetske nadležnosti sudova, retroaktivnu primenu krivičnog zakona, kao i pitanje apelacione nadležnosti suda u prvostepenom i drugostepenom postupku.
Na prvom sastanku posvećenom strukturalnom dijalogu o pravosuđu u BiH, File je rekao da je proces pravosudnih reofrmi u rukama političkih lidera u BiH a da će posle svakog sastanka dati preporuke koje će biti u skladu sa evropskom praksom. File je rekao da dijalog o pravosuđu u BiH treba posmatrati u funkciji pregovora o pridruživanju EU, kao i da je reč o dugoročnom procesu.
Ministar pravde BiH Bariša Čolak ocenio je da će početak strukturalnog dijaloga o reformi pravosuđa doprineti tome da BiH brže podnese zahtev za status kandidata za članstvo u EU.
Čolak je ukazao i na nedostatke pravosuđa u BiH, navodeći da zemlji treba Vrhovni sud koji bi rešavao najkrupnije i najsloženije slučajeve, uključujući i procesuiranje ratnih zločina. Prema njegovim rečima, nadležnosti Suda i Tužilaštva BiH treba jasno razgraničiti od entitetskih sudova.
Background Strukturalni dijalog o pravosuđuju u BiH dogovoren je tokom posete visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) Banjaluci 13. maja i njenog sastanka sa predsednikom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom, koji je tada najavio da će RS povući odluku o održavanju referenduma o državnom Sudu i Tužilaštvu BiH.
Na Dodikovu inicijativu Narodna skupština RS je 1. juna stavila van snage odluku o referendumu koju je donela 13. aprila 2011. o izjašnjavanju građana na referendumu o odlukama visokog predstavnika, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH.
Na proces reformi koje su neophodne za integraciju BiH u EU održava se i sporo formiranje vlasti u toj zemlji nakon izbora održanih u oktobru prošle godine.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kazao je da RS ne prihvata formiranje Vrhovnog suda BiH, navodeći da to nije neophodna praksa ni u EU. Dodik je kazao da RS "ne spori neki oblik suda i tužilaštva na nivou BiH", ali pod uslovom da oni u svom radu zakone ne primenjuju retroaktivno. "Nećemo pristati ni na objedinjavanje pravosudnog budžeta, jer to ne bi bilo efikasno", poručio je Dodik.
On je još istakao da "mora prestati praksa uplitanja stranaca u rad pravosudnih institucija u BiH".
Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao da se očekuje da ovaj proces dovede do promena zakona i formiranja ili promena statusa institucija. Upozorio je da se "ništa neće promeniti bez saglasnosti i konsenzusa svih u BiH u Parlamentarnoj skupštini BiH". Izetbegović je nakon sastanka sa Fileom u Sarajevu rekao da bi bilo dobro da je ovakav interes postojao i kada su nedavno vođeni razgovori o ostalim oblastima koje tretira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Evropska unija već sarađuje sa BiH u oblasti pravosuđa sa BiH u u okviru Prelaznog sporazuma u procesu stabilizacije i pridruživanja, a sada je odlučila da pokrene i dijalog o pravosuđu kako bi pomogla u otklanjanju prepreka za uspostavljanje vladavine prava i nezavisnog, efikasnog i nepristrasnog pravosuđa u BiH. U okviru dijaloga će biti razmotrena različita pravosudna pitanja, poput formiranja, nadležnosti i način rada pravosudnih institucija kako bi se taj sistem u BiH usklado sa evropskim standardima i propisima.
Na prvom sastanku su učestvovalii predstavnici državnih institucija, entiteta i Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH a drugog dana dijaloga o reformi pravosuđa sastaju se eksperti.
File: Dva uslova za zahtev BiH za punopravno članstvo
File je izjavio u Banjaluci da Bosna i Hercegovina može podneti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji kada usaglasi svoj ustav za Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i kada usvoji zakon o državnoj pomoći na nivou BiH.
Evropski komesar je 6. juna posle sastanka sa Dodikom rekao da je evropska perspektiva BiH moguća, ali ne na račun njenih entiteta. "Evropska perspektiva treba da se ostvariti, ali ne na račun entiteta. S druge strane, jasno je da BiH može da postane zemlja članica samo kao jedna zemlja, iako decentralizirana", istakao je File.
Navodeći da je Evropska komisija spremna da pomogne BiH, on je istakao da prvenstveno političari u BiH, uz međusobni dijalog i kompromis, mogu građane ove zemlje da povedu ka EU.
Dodik izjavio je da RS u procesu evropskih integracija ne želi da izgubi svoju autonomiju, već da "ojača značaj svoje autonomije u okviru BiH". "To je spojivo sa evropskim standardima i nije protivno evropskim principima i u tom pogledu ćemo raditi. Naš pristup će biti kreativan, uvažavajući činjenice, Dejtonski sporazum, evropsku praksu, ali i sebe same", naveo je Dodik.
On je kazao da je RS spremna da, uvažavajući ustavni poredak, evropsku praksu i regulative, kroz dijalog o svim oblastima radi na ubrzanom procesu evropskih integracija.
File pozdravio sve pozitivne korake vezane za formiranje vlasti u BiH i izrazio nadu da će uskoro biti formirana vlada i na državnom nivou u BiH kako bi se reforme što pre sprovele.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|