Evropska unija ne bi trebalo zemlje Zapadnog Balkana da prima u paketu, već da usvoji "regata" pristup, budući da bi konkurencija u trci za pristupanje mogla da podstakne reforme u tim zemljama, smatra bivši visoki crnogorski diplomata Bojan Šarkić. Srbija bi, kao i Makedonija i Crna Gora, mogla da dobije status kandidata kao gest dobre volje EU nakon izručenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića Hagu. Srbija verovatno čak očekuje i utvrđivanje datuma za početak pristupnih pregovora sa EU, ali joj je veliki teret na leđima Kosovo.

Autor: Bojan Šarkić, bivši visoki crnogorski diplomata. Preuzeto sa portala EurActiv.com

U ovim vrućim letnjim danima (ukoliko ste u regionu, a ne u Briselu), bez obzira na to da li se nalazite u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini ili na Kosovu, mogli biste da potražite mesto u hladu, najbolje blizu dubokog jadranskog plavetnila, nemirnih jezera ili ledenih planinskih reka. Urednici lokalnih novina će s teškom mukom dolaziti do materijala za popunjavanje prostora - život se premešta ka plažama, kao i političke vesti.

Sve pomenute zemlje, u međuvremenu, staju u red za priključenje evropskoj porodici (čak upravo gore navedenim redosledom). Hrvatska je, zasigurno, napravila zadivljujući skok. Ugovor o pristupanju će najverovatnije potpisati druge sedmice decembra, a punopravni član postaće 1. jula 2013. godine. To bi mogao da bude jak pokretač za sve ostale.

Makedonija, ili zvanično Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, ima najduže "iskustvo" u statusu kandidata. Već nekoliko godina blokiran je proces pristupanja i EU i NATO, pre svega zbog problema sa imenom. Dve strane, vlade Grčke i Makedonije, ne mogu da pronađu zajedničko rešenje i po pitanju toga se često ponašaju potpuno neracionalno.

Posledice više pogađaju Makedoniju. A vremena su, u ovom trenutku, teška i za Makedonce i za Grke. Bilo bi dobro da EU najzad da datum početka pristupnih pregovora sa Makedonijom i omogući da se spor oko imena reši pre nego što Makedonija potpiše pristupni ugovor, što se ne može očekivati u narednih pet do 10 godina.

Crna Gora je zemlja kandidat koja je prosto protutnjala kroz pretpristupni proces. Crna Gora, mala zemlja kojom je lako upravljati, sa stabilnom političkom situacijom, očekuje utvrđivanje datuma otvaranja pregovora. Odluka o tome da li će datum dobiti u decembru zavisiće ne samo od reformi, borbe protiv korupcije, nepotizma i neefikasnog pravosudnog sistema koji je pod uticajem politike, kao i unapređenja slabih administrativnih kapaciteta, već i od političkih ideja u Briselu o opštoj regionalnoj politici.

Crna Gora se brže približava cilju ulaska u NATO (verovatno 2013. godine). Kada je reč o pristupanju EU, moglo bi se dogoditi da uđe u zajednički EU paket sa Makedonijom i Srbijom.

Izveštaji Evropske komisije o napretku o zemljama jugoistočne Evrope ove godine će biti "spremni" nešto ranije nego prethodnih godina. Biće objavljeni u oktobru, a ne u novembru i valjda će pružiti uvid u planove EU za region.

U tom kontekstu, Srbija će sigurno biti glavno pitanje. Srbija je najveća zemlja Zapadnog Balkana sa verovatno najboljim administrativnim kapacitetom ukoliko se izuzme Hrvatska, ali sa velikim brojem nerešenih pitanja. Kada je reč o napretku Srbije, najznačajnija pitanja su svakako Kosovo i saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Srbija bi, kao i Makedonija i Crna Gora, mogla da dobije status kandidata kao gest dobre volje EU nakon izručenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića Hagu. Srbija verovatno čak očekuje i utvrđivanje datuma za početak pristupnih pregovora sa EU.

Međutim, Srbija na leđima nosi veliki teret, a to je Kosovo. Vlasti Srbije i predsednik Boris Tadić nisu uspeli da pronađu strateško rešenje za izlazak iz te teške situacije, čime "plaćaju račun" za politiku koja je vođena mnogo ranije. Nasuprot tome, neki nespretni potezi u novije vreme su čak uspeli da ugroze njen evropski put.

Na srpskoj političkoj sceni na sreću ima glasova koji smatraju da bi Srbija trebalo da "pusti Kosovo". Biće potrebno neko vreme da Srbija prevaziđe taj problem, ali izgleda da je rešenje neizbežno i izvesno. Ukoliko bi se to dogodilo, Srbija bi bila najveći dobitnik.

Veliku političku težinu mogao bi da ima i uticaj Srbije na unutrašnja pitanja Bosne i Hercegovine preko srpskog entiteta Republike Srpske. Evropska unija bi trebalo da uloži dodatne napore u jačanje državnih struktura Bosne i Hercegovine, posebno u oblastima pod hrvatskim i srpskim uticajem (deo Hercegovine i Republika Srpska).

Ukratko, čini se verovatnim da će u decembru Hrvatska potpisati sporazum o pristupanju, a realno je očekivati da će Makedonija, Crna Gora i Srbija moći da započnu pregovore u nekom trenutku u 2012. To međutim ne znači da će ova grupa ostati "zajedno do kraja procesa". Za sve zemlje, ali i za EU, bolje je držati se "regata načela" a ne zajdničkog pristupanja. "Regata načelo" bi moglo da bude podsticaj i "šargarepa" za sve kandidate.

Poslednje tri zemlje Jugoistočne Evrope - Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo - mnogo kaskaju za ostalima.

Bosna i Hercegovina nažalost još trpi posledice godina rata i krvoprolića. Ta zemlja je u velikoj meri "na intenzivnoj nezi", a odnosi među entitetima su krhki. Neki 'lokalni politički akteri' koji su na razne načine uključeni u stvaranje bosanskog košmara i podele u zemlji, dodatno nadražuju rane iz prošlosti. Prisustvo EU u Bosni i Herceovini je neizbežno, u svakom smislu, uključujući Kancelariju Visokog predstavnika sa svim njegovim ovlašćenima.

Albanija je postala punopravna članica NATO ali kaska u pristupanju EU, uglavnom zbog unutrašnjih političkih problema, neslaganja i lošeg funkcionisanja demokratskih institucija (parlamenta).

Kosovo se i dalje bori za potpuno priznavanje. Neke zemlje EU nisu priznale Kosovo, a među njima su, da pomenemo samo neke, značajni akteri na svetskoj sceni poput Kine i Rusije. Kosovo ostaje još jedan teret za EU budući da nije članica UN, OEBS-a i drugih međunarodnih i nevladinih organizacija (npr. FIFA).

EU međutim treba da nastavi proširenje dok se ne ukljcui cela jugoistočna Evropa. Po mom mišljenju neće sve rane zalečiti u potpunosti čak ni na dan priključenja tih zemalja. Uprkos drugim problemima Brisela koji zamućuju horizont, poput krize evro zone, Jugoistočna Evropa mora ostati na vrhu evropske agende.

Izvor: EurActi

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kosovo nezadovoljno odnosom sa EU
  
• 

  Vesti

  : Prvi konkretan pomak u dijalogu Beograda i Prištine
  
• 

  Vesti

  : Nesuglasice o dnevnom redu razgovora Beograd-Priština
  
• 

  Vesti

  : Dežer: Očekivani usponi i padovi u dijalogu s Kosovom
  
• 

  Intervju

  : Balfur: Teško do EU bez nerešenog statusa Kosova