Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Status kandidata ne donosi više novca od EU
|
|
|
|
Objavljeno : 08.10.2011. | Ažurirano : 11.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija bi dobijanjem statusa kandidata dobila pravo da finansira nove vrste projekata iz evropskih fondova, poput pomoći poljoprivrednicima, izgradnje infrastrukture i aktivnih mera zapošljavanja. Sam iznos novca, međutim, svakako neće biti povećan do isteka ovog dugoročnog budžeta EU 2013. godine, a u prvo vreme iskorišćenost sredstava će verovatno opasti dok se država ne pripremi u potpunosti da od Delegacije EU preuzme nadležnost za trošenje novca.
Kada je reč o pretpristupnoj pomoći (IPA), sa dobijanjem statusa kandidata Srbiji će se otvoriti tri nove komponente. Jedna od njih je "komponenta regionalni razvoj koja u sebi sadrži infrastrukturne projekte u oblasti transporta i životne sredine i projekte podrške privatnom sektoru, ali ne direktnu finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima već konsultantske usluge i razvoj poslovne infrastrukture. Pored toga, (otvaraju se) komponenta 4 za razvoj ljudskih resursa koja obuhvata obrazovanje i socijalnu inkluziju i komponenta 5 za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju", kazao je koordinator za fondove u Kancelariji za evropske integracije Ognjen Mirić.
To, međutim, ne znači da će Srbija imati dodatnog novca na raspolaganju. Naprotiv, može se dogoditi da u prvom periodu od sticanja statusa kandidata iskorišćenost fondova EU opadne, jer Srbija, da bi koristila novac iz novih komponenti mora da preuzme nadležnost za raspisivanje tendera i kontrolu tokova novca, što je do sada radila Delegacija EU.
"Paradoksalno zvuči da se sticanjem statusa kandidata u nekim državama pokazalo da dolazi do manjeg trošenja sredstava zato što strukture nisu spremne", kazao je Mirić.
Kao dobru stranu, on je naveo to što se Srbija novim načinom trošenja fondova priprema za korisćenje strukturnih fondova, koji su namenjeni isključivo državama članicama i koji su pet do 10 puta veći od novca za kandidate i potencijalne kandidate. Priprema za njihovo korišćenje je bitna da bi Srbija izbegla loša iskustva "nekih istočnih suseda koji su sticanjem statusa države članice bili u mogućnosti da koriste milijarde, a ta mogućnost je ostala na nivou teorije". Ukoliko se taj novac ne potroši u roku, on se vraća u Brisel.
Praktična strana za građane je da će Srbija dobiti mogućnost da finansira neke vrste projekata koje sada ne može, poput pružanja podrške poljoprivrednicima, malim i srednjim preduzećima i izgradnje infrastrukture, za šta se Srbija uveliko priprema. "Mi smo još 2009. počeli da se pripremamo za te komponente zato što ta priprema zahteva i pripremu strateških dokumenata i projektne dokumentacije", kazao je Mirić.
Među projektima koji su u pripremi iz pretpristupnih fondova za regionalni razvoj naveo je regionalnu deponiju Kalenić za 11 opština u regionu Valjeva i okoline, sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Loznici, regionalnu deponiju u Zaječaru, kao i železničku prugu Stara Pazova-Novi Sad i intermodalni transportni centar u Batajnici.
Neki infrastrukturni projekti i do sada su mogli da se finansiraju uz podršku EU, poput Žeželjevog mosta u Novom Sadu.
Postoje, međutim, i projekti koji su Srbiji potrebni a do sada nikako nisu mogli da dobiju podršku EU. Kako je naveo Mirić, reč je o direktnoj podršci poljoprivrednicima i aktivnim merama zapošljavanja.
Srbija priprema i projekte iz oblasti obrazovanja. "Imamo grant šeme za lokalne samouprave, gde bi one konkurisale sa projektima za socijalnu inkluziju. Pored toga imamo i projekte u domenu obrazovanja za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i sprečavanje ranog napuštanja škole", naveo je Mirić.
Background Okvirni budžet EU planira se na sedam godina i trenutno se koristi novac iz okvira za period od 2007. do 2013. godine. U tom periodu za kandidate i potencijalne kandidate izdvojeno je 11,4 milijarde evra. Srbija za prvu komponentu pretpristupne pomoći (IPA) dobija oko 200 miliona evra godišnje. Pored toga, učestvuje u programima prekogranične saradnje.
Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) predviđa pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo EU u sprovođenju reformi u procesu pridruživanja. IPA se sastoji od pet komponenti - pomoć tranziciji i izgradnji institucija (komponenta I), prekogranična saradnja (komponenta II), regionalni razvoj (komponenta III), razvoj ljudskih resursa (komponenta IV) i ruralni razvoj (komponenta V).
Zemlje kandidati koriste sve komponente programa dok potencijalni kandidati imaju pravo na prve dve komponente.
Na pitanje o iznosima, Mirić je kazao da će se novac koji je namenjen Srbiji, i koji se sada koristi za 1. komponentu, podeliti između nje i nove tri komponente fondova. "Iznos je lako utvrditi - imamo 200 miliona evra godišnje i još dve godine do kraja finansijske perspektive (odnosno dugoročnog budžeta EU), što znači još oko 400 miliona evra na raspolaganju. Okvirno se može reći da će oko 150 miliona evra ići kroz komponentu 1, a preostali iznos - oko 250 miliona evra će ići na komponente 3,4 i 5", kazao je Mirić i dodao da će Evropska komisija do kraja oktobra izneti konačnu raspodelu sredstava.
Sam status kandidata može da bude argumentacija za dobijanje više novca, ali to nije pravilo. "Teško je utvrditi da li kandidat ima više od potencijalnog kandidata, zato što su države različite veličine. Ako bismo gledali po stanovniku, Crna Gora ima najviše sredstava, a nije bila kandidat do skora", kazao je Mirić i dodao da ne postoji "formula" po kojoj se raspodeljuju sredstva za države u regionu.
Srbija još nije spremna da sama koristi novac EU
Problem je, međutim, u tome što korišćenje novih komponenti iziskuje opsežne pripreme zbog čega je, kako je pokazalo iskustvo zemalja koje su kroz to prošle, iskorišćenost fondova manja u prvom periodu nakon prelaska na status kandidata. Za korišćenje novih komponenti potrebno je da se uvede takozvani Decentralizovani sistem upravljanja fondovima, što znači da se nadležnost za raspisivanje tendera i tokove novca prebacuje na Vladu Srbije.
To iziskuje osnivanje novih institucija, uspostavljanje jasnih procedura za korišćenje novca, osposobljavanje kadrova, a možda i zapošljavanje novih ljudi. Srbija je potrebne institucije, kako je rekao Mirić, osnovala, ali one za sada postoje samo "na papiru" - potrebno je popuniti ih kadrovima i obučiti ih.
Zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Knežević rekao je da je rok za uvođenje tog sistema do sada već pomeran i da prema aktuelnom planu to treba uraditi do kraja 2012. godine. To znači da Srbija, ukoliko ove godine dobije status kandidata, prve godine neće moći da koristi tri nove komponente.
"Potrebno je da obučite nekoliko stotina ljudi za poslove sa kojima se do sada nisu susretali i da uspostavite čitav sistem protoka i dokumentacije i kontrole i finansijski tok", rekao je Knežević. On je podsetio da je strategijom iz 2008. godine bilo predviđeno da se taj posao obavi do kraja 2011, ali je rok pomeren.
"Sad je sigurno da iako dobijemo status kandidata nećemo moći da koristimo ove tri komponente jer nemamo sertifikovan sistem", kazao je Knežević.
Prema podacima koje je izneo, iskorišćenost fondova u Srbiji za sada je dosta dobra u poređenju sa zemljama regiona, pogotovo kada je reč o ugovaranju projekata.
"Prema podacima Evropske komisije zaključno sa 31. decembrom 2009. procenat ugovorenih projekata za 2007-2009. je 48%, što je najbolji prosek u regionu", kazao je Knežević. "Međutim, kada se pogledaju isplaćena sredstva na trećem smo mestu, isplaćeno je oko 17% od ugovorenih projekata", kazao je on, dodavši da će se detaljniji podaci znati krajem godine, kada izađe izveštaj za 2010.
Mirić iz Kancelarije za evropske integracije ukazao je na jedan dodatni problem u korišćenju fondova, a to je manjkavost u projektnoj dokumentaciji. "Ono što je jedan od ključnih problema za budućnost je priprema projektne dokumentacije jer se veoma često dešava da neko ima neki projekat, ali kada pogledate suštinu vidite da nema odgovarajuće projektne dokumentacije da bi se realizovao ili da nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi na nekoj lokaciji, što sperčava realizaciju i odobrenje projekta", kazao je on.
Potrebno je uvesti i višegodišnje budžetsko planiranje, budući da je reč o višegodišnjim projektima, koje Srbija sufinansira, rekao je Mirić.
Autor: Smiljana Vukojičić-Obradović
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
