Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dunav kao šansa za zemlje u pridruživanju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dunavska strategija, čiji je cilj razvoj i bolje povezivanje unutar dunavskog regiona, nije direktno povezana sa procesom proširenja, a zemlje regiona, zavisno od nivoa odnosa sa EU, različito shvataju doprinos koji bi Strategija mogla imati na tom planu. Neke zemlje, poput Srbije, vide u njoj mogućnost i za pospešivanje pridruživanja EU, dok su za Hrvatsku to dva odvojena procesa. Strategija je i prva veća politika u EU koja obuhvata zemlje koje nisu članice a ne podrazumeva neki vid uslovljavanja, ukazano je na skupu u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.
Na konferenciji "Dunavska strategija: Strateški značaj za Srbiju" Dan Lazea iz Novog evropskog koledža Instituta za napredne studije u Bukureštu je istakao da se za razliku od ostalih politika EU Dunavska strategija ne zasniva na uslovljavanju, odnosno ispunjavanju određenih standarda i uslova, ali da nije direktno povezana sa proširenjem.
"Dobra vest je to što se u Dunavskoj strategiji ne govori o uslovljavanju a loša da, bar u zvaničnim dokumentima, nema naznaka o povezanosti sa politikom proširenja", rekao je on i podsetio da je reč o dokumentu koji se odnosi na vrlo konkretna pitanja razvoja u više oblasti.
Lazea je, međutim, rekao da za neke zemlje u regionu postoji mogućnost da se Dunavska strategija bar retorički poveže sa procesom proširenja i shvati kao potvrda evropske perspektive zemlje. "Dunavska strategija bi mogla da ima ulogu, ne ključnu, ali ulogu u jačanju verodostojnosti perpsektive članstva za neke zemlje", rekao je on.
Rumunski stručnjak je rekao da zemalje koje nisu članice EU imaju različita shvatanja o tome kako bi Strategija mogla doprineti politikama proširenja i susedstva.
Dok su za Srbiju učešće u Strategiji i pridruživanje EU povezani procesi i potvrda njenog strateškog opredeljenja za članstvo, za Hrvatsku, koja je okončala pregovore o članstvu, učešće u Strategiji predstavlja "dodatnu vrednosti" ali ga smatra zasebnim procesom u odnosu na pristupanje. Za Ukrajinu reč je pre svega o saradnji zemalja dunavskog regiona bez obzira na prirodu njihovih odnosa sa EU, naveo je on.
Prilika za razvoj Srbije
Background Evropska komisija je Dunavsku strategiju pripremila na zahtev Evropskog saveta, koji je to od nje zatražio u junu 2009. godine. Komisija je Strategiju usvojila 8. decembra 2010, a ministri spoljnih poslova EU su je podržali na sastanku 13. aprila 2011. Na samitu EU u junu završen je proces usvajanja Strategije.
Strategija obuhvata 14 zemalja - od čega osam članica EU - Nemačka (regioni Baden-Virtenberg i Bavarska), Austrija, Mađarska, Česka, Slovačka, Slovenija, Bugarska i Rumunija i šest zemalja koje nisu članice - Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina. Te zemlje su sada u Procesu dunavske saradnje.
Srbija će biti koordinator sa Slovenijom za železnički, drumski i vazdušni transport u okviru poboljšanja mobilnosti, a sa Slovačkom za ekonomiju znanja, koja obuhvata istraživanje, obrazovanje i informaciono-komunikacione tehnologije.
Dunavska strategija za Srbiju predstavlja priliku za razvoj i jačanje saradnje sa zemljama u dunavskom regionu, uključujući članice EU, ali i za njeno približavanje Evropskoj uniji, ukazano je na skupu."Dodatna vrednost strategije leži u jačanju saradnje na ravnopravnoj partnerskoj osnovi između članica EU i onih koje to nisu a čiji su odnosi sa EU na različitim nivoima, i u pružanju pomoći na njihovom evropskom putu", rekao je zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova Mirko Jelić na otvaranju skupa.
Jelić je istakao da učešće u strategiji predstavlja i priliku za veće uključivanje u evropske procese integracije. "Verujemo da sveobuhvatna strategija za zemlje dunavskog regiona treba da omogući onim zemljama koje se još nisu priključile EU da intenzivnije budu uključene u evropske procese integracije", dodao je on.
Prema njegovim rečima, Strategija otvara "novi kanal komunikacije" i predstavlja mogućnost za saradnju u ključnim oblastima za razvoj regiona, istakavši da je regionalna saradnja jedan od prioriteta spoljne politike Srbije.
"Postoji i saglasnost da dunavski region treba da, pored baltičkog i mediteranskog regiona, postane središte evropskog ekonomskog razvoja i da ga zbog njegovih potencijala, ključnih za ekonomski i socijalni razvoj, treba gledati kao integralni ekosistem koji se može posmatrati samo kao celina", rekao on.
Jelić je dodao da kroz Srbiju Dunav protiče u dužini od 590 kilometara i da predstavlja neiskorišćeni potencijal. "Neophodne su znatne investicije, pre svega u infrastrukturu sa težištem na modernizaciji luka, transportu, obnavljanju flota, izgradnji mostova i regulisanju obale", dodao je on.
Naveo je da su iz pretpristupne pomoći EU finansirani projekti na Dunavu u vrednosti od 18,5 miliona evra, od kojih je 6,5 miliona iskorišćeno za reviatlizaciju Golubačke tvrđave, a 4,5 miliona za snabdevanje vodom Velikog Gradišta.
Podsetio je da od 11 prioritetnih oblasti Strategije Srbija koordiniše dve - poboljšanje mobilnosti kroz razvoj saobraćajne mreže i ekonomiju znanja.
Skup u Institutu treba da pruži podsticaj stručnoj i naučnoj javnosti da razmotri mogućnosti za razvoj i učešće Srbije u projektima u okviru Strategije, kao i da se vlasti na različitim nivoima usmere na ključne oblasti i potrebe zemlje.
"Cilj konferencije je da se utiče na donosioce odluke jer bez njih ovo ostaje prazna priča. Važno je ubediti ih gde je bitno delovati", rekla je predsednica međunarodnog naučnog foruma "Dunav - reka saradnje" Edita Stojić-Karanović i dodala da je cilj i podizanje svesti i mobilizacija javnosti u vezi sa razvojem dunavskog regiona.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
