Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nova sredstva za Dunavsku strategiju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija bi od 2014. godine trebalo da dobije još jednu mogućnost za finansiranje projekata - program za finansiranje Dunavske strategije. Predstavnik Evropske komisije Johan Zolgruber rekao je na konferenciji povodom Dana Dunava da se u EU razmišlja o uspostavljanju Jugoistočnog dunavskog transnacionalnog programa, koji neće imati na raspolaganju veliki iznos novca, ali bi trebalo da pruži dodatan podsticaj za primenu Dunavske strategije, usvojene pre godinu dana. Na konferenciji je, međutim, istaknuto da zemlje Zapadnog Balkana mogu još mnogo toga da učine da bi poboljšale iskorišćenost projekata. Jedna od značajnih stvari je povezivanje finansijskih tržišta, što bi omogućilo investitorima da razmišljaju o regionu kao celini, ne vodeći računa o granicama.
Govoreći o planu za uspostavljanje novog projekta, Zolgruber je naveo da je to pokazatelj posvećenosti EU Dunavskoj strategiji. Program neće biti veliki, ali bi trebalo da unapredi primenu strategije i podizanje administrativnih kapaciteta u regionu. Međutim, on je istakao da činjenica da Dunavska strategija nema sopstvene fondove nije prepreka za realizaciju ciljeva strategije.
U sadašnjem finansijskom okviru za 14 podunavskih zemalja može da koristi 100 milijardi evra za regionalne programe i programe saradnje, rekao je on.
"Apsorpcija strukturnih fondova je veoma mala. Ako ona nije dobra u lošoj smo poziciji da tražimo nove fondove", istakao je Zolgruber.
Background Evropska komisija je Dunavsku strategiju pripremila na zahtev Evropskog saveta, koji je to od nje zatražio u junu 2009. godine. Komisija je Strategiju usvojila 8. decembra 2010, a ministri spoljnih poslova EU su je podržali na sastanku 13. aprila 2011. Na samitu EU u junu završen je proces usvajanja Strategije.
Strategija obuhvata 14 zemalja - od čega osam članica EU - Nemačka (regioni Baden-Virtenberg i Bavarska), Austrija, Mađarska, Česka, Slovačka, Slovenija, Bugarska i Rumunija i šest zemalja koje nisu članice - Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina. Kroz Srbiju Dunav protiče u dužini od 590 kilometara
Srbija je koordinator sa Slovenijom za železnički, drumski i vazdušni transport u okviru poboljšanja mobilnosti, a sa Slovačkom za ekonomiju znanja, koja obuhvata istraživanje, obrazovanje i informaciono-komunikacione tehnologije.
Dunavska strategija bi trebalo da omogući napredak u raznim oblastima, od zaštite od poplava i poboljšanja plovnosti do povezivanja naučnoistraživačkih institucija i stvaranje boljeg ambijenta za poslovanje. Osnovni stubovi strategije su: povezivanje dunavskog regiona; zaštita životne sredine; izgradnja prosperiteta; jačanje dunavskog regiona.
Da bi se pronašla rešenja za efikasnije korišćenje i pronalaženje novca za projekte pokrenut je i Finansijski dijalog dunavskog regiona, koji okuplja sve zainteresovane aktere. Prvi sastanak je održan u Beču u martu ove godine, a sledeći će biti u Beogradu.
"Drago mi je što mogu baš u Beogradu da najavim da će se sledeći Finansijski dijalog dunavskog regiona održati u ovom gradu, verovatno početkom decembra ove godine ili početkom januara 2013. godine", kazao je Zolgruber.
Na skupu je istaknuto da je evropski novac tek "šlag na torti", odnosno dopuna za realizaciju ciljeva. Finansiranje treba tražiti i na drugim mestima - u budžetima, privatnom sektoru... Prepreke postoje, ali je Zolgruber ukazao da postoji mnogo toga što se može učiniti da bi se one prevazišle.
"Znam da su u Srbiji kamatne stope relativno visoke, pa tražite bespovratna sredstva. Znam da su i ona relativno ograničena", rekao je Zolgruber, dodavši da Dunavska strategija tu može da pomogne i da je bio projekata gde je u tom kontekstu zaključen ugovor o donaciji ili zajmu privatne banke.
Kao jednu od smetnji za razvoj saradnje na Dunavu, on je naveo fragmentiranost finansijskog tržišta na Zapadnom Balkanu. Investitore, kako je istakao, ne zanimaju granice. Oni su zainteresovani za region kao celinu i takvo povezivanje bi poboljšalo i saradnju u podunavskim projektima.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević ukazala je da Dunavska strategija može da unapredi saradnju i situaciju u brojnim oblastima značajnim za život i privredu. To su, kako je istakla, infrastruktura, životna sredina, transport, turizam i pdorubljivanje saradnje podunavskih zemalja.
Srbija je kroz strategiju do sada dobila mogućnost da ravnopravno sa članicama EU učestvuje u izradi strategije i predlaganju projekata, istakla je Delević, dodavši da su već u prvoj godini primene DUnavske strategije započeti brojni projekti i realizovane neke ideje. Kao primere je navela rekonstrukciju Žeželjevog mosta, revitalizaciju Golubačke tvrđave, vodosnabdevanje Velikog Gradista i remedijaciju Bačkog kanala.
Direktor regionalne beogradske kancelarije Fridrih Ebert fondacije Mihael Erke (Michael Ehrke) ukazao je da je raznolikost podunavskih zemalja koje učestvuju u strategiji jedna od najznačajnijih odlika i izazova podunavske saradnje. Tu učcestvuju i zemlje članice EU, kandidati i potencijalni kandidati, ali i države bez konkretne evropske perspektive. Pored toga, kako je istskso, razlika između najbogatijeg područja - nemačke pokrajine Baden Virtenberg i najsiromašnijih zemalja - Ukrajine i Moldavije - po prihodu po stanovniku iznose oko 20 prema 1.
Upravljanje tim razlikama biće glavni izazov, rekao je on, uporedivši to sa probleima u zoni evra, koji delimično proističu iz različitosti koje je potrebno na pravi način prevazići.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Wikimedia/Klearchos Kapoutsis
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
