Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Fondovi EU ključni za ekonomski oporavak Hrvatske
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska sredstva kojima će Hrvatska raspolagati nakon ulaska u EU u julu 2013. mogla bi imati ključnu ulogu u njenom ekonomskom oporavku nakon višegodišnje recesije. Hrvatska, međutim, mora da preduzme mere kako bi ih u potpunosti iskoristila, preporuka je Svetske banke. Ta zemlja će u prvih 18 meseci po prijemu u EU raspolagati sa oko 1,5 milijardi evra, a da bi ih u potpunosti iskoristila mora da razvije kapacitete i ostvari standarde za povlačenje tih sredstava. Prošle godine Hrvatska je iz pretpristupnih fondova iskoristila 37% sredstava, a plan nove vlade je da taj procenat barem udvostruči u narednim godinama.
Hrvatska je trenutno u vrlo dubokoj recesiji, ali ulazak u EU će joj znatno povećati mogućnosti za primanje finansijske podrške i privlačenje investicija, a pravilno i brzo korišćenje tih sredstava može biti ključ za oporavak hrvatske ekonomije, ocenio je 30. maja direktor Svetske banke za centralnu Evropu i baltičke zemlje Piter Harold (Peter Harrold), prenela je hrvatska agencija Hina.
"Čvrsto verujemo da odgovarajuće i brzo korišćenje sredstava iz fondova EU može da biti ključno za opravak hrvatske privrede", rekao je Harold novinarima u Zagrebu. On je ocenio da je to važna stvar, jer državna potrošnja ili izvoz sada ne mogu da budu izvor rasta, dok, s druge strane, pravilna upotreba evropskih fondova može da dovede do porasta BDP do 1% godišnje.
Hrvatska trenutno ima na raspolaganju 140 miliona evra iz pretpristupnih EU fondova, a kada postane članica EU od 1. jula 2013. imaće na raspolaganju 450 miliona evra, dok će 2014. imati 1,08 milijardi evra.
Background Hrvatska je 9. decembra 2011. potpisala Ugovor o pristupanju Evropskoj uniji, na osnovu koga će u julu 2013. postati 28. članica Evropske unije. Ulazak su podržali građani Hrvatske na referendumu, a ugovor, takođe, moraju ratifikovati 27 članica EU. Hrvatska je 30. juna 2011. završila pristupne pregovore s Evropskom unijom koji su pokrenuti 2005. godine
U izveštaju Evropskog revizorskog suda, predstavljenom u februaru, ocenjeno je da je dosadašnja pomoć doprinela jačanju kapaciteta Hrvatske za upravljanje sredstvima iz fondova, ali i da je bila "delimično uspešna" zbog čega u nekoliko oblasti i dalje treba podržavati jačanje kapaciteta i pre i posle pristupanja Hrvatske EU. Od 2007. do danas, Hrvatska je iz pretpristupnih fondova EU dobila oko 750 miliona evra.
Ministar za regionalni razvoj i fondove EU Branko Grčić nedavno je izjavio da je Hrvatska prošle godine iskoristila svega 37% sredstava iz pretpristupnih fondova, i da bi nova Vlada Hrvatske želela da se u sledećih nekoliko godina taj procenat barem udvostruči.
Harold je naveo primere Bugarske i Rumunije koje su proteklih godina imale puno problema s povlačenjem sredstava iz EU fondova, javila je Hina. Prema njegovim rečima, pošto su te zemlje unapredile korišćenje tih sredstava, ove godine im se prognozira rast BDP-a od 1,4% do 1,5%. Polovina tog rasta duguju boljem korišćenju EU fondova, kazao je Harold.
Kako prenosi Hina, u Svetskoj banci malo su iznenađeni dubinom pada hrvatske industrijske proizvodnje, koja je u prvom kvartalu pala za 9,4%, ali nisu iznenađeni samim padom.
Za to postoje tri razloga, kaže Harrold - prvi je najteža zima i vrlo loše vremenske prilike u jugoistočnoj Evropi, drugi je kriza u EU koja je znatno smanjila potražnju, a treći su specificni hrvatski problemi vezani za tranziciju vlasti nakon izbora.
Naime, veliki deo hrvatske privrede vezan je za državu a u vremenu prenosa vlasti i početka funkcionisanja nove vlade usporeno je puno ekonomskih aktivnosti. Neko vreme nije bilo nikoga u Vladi da potpiše čekove, rekao je Harold, sto je usporilo sve aktivnosti na dva-tri meseca, prenosi Hina.
U normalnim okolnostima idući kvartal trebalo bi da donese privredni oporavak, jer ovoliki pad na početku godine ne znači da će loše razdoblje trajati celu godinu, ali će se slabija potražnja u EU nastaviti i idućih meseci, upozorava Harold.
Bruto domaći proizvod Hrvatske nije rastao već tri godine. U 2009. zabeležen je negativan rast od 6,9%, u 2010. -1,2%, dok je u 2011. hrvatska ekonomija stagnirala.
Hrvatske vlasti u ovoj godini planiraju rast od 0,8%, ali međunarodne finansijske institucije i Hrvatska narodna banka prognoziraju da će BDP ponovo imati negativan rast od 1%.
Izvor: AFP i Beta
Foto: Wikimedia.org
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
