 Članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji za Srbiju će imati pozitivne posledice, poput ohrabrenja da se proširenje Unije nastavlja i otvaranja izvoznih mogućnosti u zemlje okruženja, ali i negativne poput jačanja pozicije Zagreba i mogućnosti da on postavlja uslove Beogradu. U bilateralnim odnosima najveće promene se mogu očekivati na ekonomskom planu, ali se ne smeju zanemariti otvorena politička pitanja kako se ne bi desilo da otežaju put Srbije ka EU, smatraju analitičari i stručnjaci za evropske integracije. Ulazak Hrvatske u EU trebalo bi da za srpsku robu više otvori tržište regiona, a s druge strane će nepovoljno uticati na izvoz roba iz Srbije u EU za koje su određene izvozne kvote, pre svega šećera. Za građane regiona ulazak Hrvatske u EU neće doneti veće promene kada je reč o putovanjima, s obzirom na bezvizni režima sa EU, ali će zato vize morati da imaju građani Rusije ili Ukrajine, što bi moglo da utiče na smanjenje broja turista iz tih zemalja u Hrvatskoj.
Profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević je među pozitivne posledice ubrojao ohrabrujući dokaz da se proširenje Unije nastavlja, širenje mogućnosti za prekogranične, infrastrukturne i druge projekte sa Hrvatskom, i pojavljivanje četvrte članice Unije na granicama Srbije, zbog čega će se ona sama sve više osećati delom istog društva.
Pozitivno je, kako je Teokarević rekao za Betu, i to što će Srbija osetiti stabilizujuće efekte u bezbednosnom, ekonomskom i političkom smislu, i što će Hrvatskoj biti od značaja da ima stabilan komšiluk. Pored toga, izlazak Hrvatske iz regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA moglo bi da postakne srpski izvoz i poveća spoljnotrgovinski suficit Srbije prema drugim zemljama okruženja.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić je ocenila za EurAktiv da je ulazak Hrvatske u EU, osim što je dobra vest za građane te zemlje, ohrabrujuća i za građane drugih zemalja regiona, jer pokazuje da je zemlja sa istim problemima iz prošlosti uspela da sprovede sve reforme i ispuni uslove za članstvo.
"Za Srbiju to znači da će na Zapadu imati još jednu granicu sa EU, odnosno EU i na zapadu. To često tumače i hrvatski i evropski političari kao ohrabrenje za Srbiju", rekla je ona.
Bobićeva je rekla da bi se na osnovu izjava hrvatskih zvaničnika za sada moglo očekivati da će Srbija ulaskom Hrvatske u EU dobiti "još jednog prijatelja u EU koji će razumeti proces proširenja i tranzicije kroz koju prolaze zemlje na putu ka članstvu".
Ona je dodala da će u domenu ekonomskih odnosa biti najveća potreba za promenom nekih međunarodnih ugovora i postojećih obrazaca odnosa Srbije i Hrvatske, ali je ukazala i da postoji niz nerešenih političkih bilateralnih pitanja koja treba rešavati bez obzira na ulazak Hrvatske u EU.
Teokarević je ukazao da će Hrvatskoj sa ulaskom u Evropsku uniju ojačati pregovaračka moć u vezi sa svakim pitanjem, pa je izrazio nadu da će se Zagreb držati obećanja da neće ucenjivati svoje susede koji žele da se priključe Uniji. On je dodao da, međutim, nema garancija za to.
Bilateralna pitanja - potencijalni kamen spoticanja
Bobićeva i Teokarević su ukazali na potrebu rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja.
Otvorena pitanja u odnosima s Hrvatskom ne bi trebalo da budu ali bi mogla da postanu otežavajuća okolnost na putu Srbije ka EU i treba ih rešavati bez obzira na ulazak Hrvatske u EU 1. jula, rekla je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
Maja Bobić je ocenila da će morati da se obrati pažnja na rešavanje međusobnih tužbi za genocid, na razgraničenje, odnosno definisanje granice na Dunavu, i niz pitanja koja se tiču izbeglih i nestalih.
"Čini mi se da su to ona politička pitanja koja su prepreka i nekim intenzivnijim političkim odnosima bez obzira na članstvo ili ne, a s druge strane, ne bi trebalo da budu ali mogu da postanu i na neki način otežavajuća okolnost za Srbiju u daljem napredovanju na putu evropskih integracija", rekla je ona.
Na pitanje da li bi ulaskom Hrvatske u EU mogao da se izgubi zamah u rešavanju pitanja poput povratka izbeglica ona je rekla da evropske integracije deluju podsticajno za rešavanje otvorenih i teških pitanja, dok primeri nekih zemlja pokazuju da sa ulaskom u EU slabe mehanizmi praćenja sprovođenja reformi.
"Jako je malo mehanizama koje EU može da iskoristi da, ako uoči eventualno nešto što je problematično, natera ili podstkane zemlju da neke stvari ispravi kada je već punopravna članica i ravnopravna sa svima ostalima", rekla je ona.
Bobićeva je rekla i da će uključivanje Brisela u rešavanje bilateralnih pitanja zavisiti od toga da li ono spada u politike i zakone koji se definišu na nivou EU uz saglasnost svih članica, poput glavne tekovine EU - slobode kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi, ili je isključivo u nadležnosti države članice.
"Ali opet, bilo koje bilateralno pitanje bilo bi dobro da ide i preko Zagreba, možda uz uključivanje Brisela po potrebi. Ta pitanja uvek treba rešavati u dijalogu sa zemljom koja je predmet spora ili razgovora", rekla je ona za EurAktiv.
Teokarević je ocenio da uspostavljanje veoma dobrih odnosa sa Hrvatskom može pomoći Srbiji da, na putu ka EU, lakše reši sporna pitanja sa svojim susedom i obezbedi njegovu podršku za članstvo.
U intervjuu agenciji Beta, Teokarević je izjavio da je "nerešena pitanja trebalo rešavati ranije", i da je u Vladi Srbije "trebalo da bude više svesti" da se to uradi "pre nego što Hrvatska - kako je predsednik Hrvatske Ivo Josipović nedavno rekao - Hrvatska 'od male zemlje postane mala sila'".
Prema njegovim rečima, "neku vrstu specijalnih odnosa" Srbija treba da ima ne samo sa Hrvatskom već i sa "što više članica Evropske unije", kako bi "stalno bila na dnevnom redu Unije u pozitivnom smislu" što bi je stalno približavalo članstvu.
Promene u trgovini u regionu
Po ulasku Hrvatske u EU, s većim problemima mogli bi da se suoče proizvođači poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz susedstva, ali i same Hrvatske koja će ulaskom u EU napustiti multilateralni dogovor o slobodnoj regionalnoj trgovini CEFTA. Prema podacima Hrvatske privredne komore, u prvih devet meseci prošle godine samo u BiH, Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju izvezeno je hrvatskih prehrambenih proizvoda u vrednosti 463 miliona dolara, od čega u BiH za 330 miliona.
Biro za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije ocenio je da će izlaskom Hrvatske iz CEFTA sporazuma nastati promene u trgovini u pogledu strukture i obimu robne razmene u regionu i da će pojedini proizvodi poreklom iz Srbije iz oblasti agrara imati povoljnije uslove plasmana na CEFTA tržištu. Kako su za Betu rekli u PKS, Srbija će dobiti na značaju u trgovini u regionu zbog povoljnijih uslova u pogledu cene radne snage i očekuje se povećana motivacija partnera iz regiona za organizovanje proizvodnje u Srbiji, a koja će biti namenjena za plasman na regionalnom nivou tako i na drugim tržištima.
O gubitku povlašćenog carinskog režima Hrvatske na za nju veoma važnom tržištu govorilo se i tokom nedavne posete prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu. On je poručio da ne vidi nikakve smetnje da se taj problem reši bilateralnim sporazumima, iako EU ima značajan broj striktnih pravila.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu i ekonomski analitičar Ljubo Jurčić smatra da će negativnih efekata biti, ali da se oni prenaglašavaju. "Deo carinskog opterećenja naši proizvođači preuzeće na sebe, a deo prebaciti na potrošače u Srbiji, BiH, Makedoniji i drugde, što znači da će cene ići gore, ali ne previše", rekao je Jurčić za agenciju Beta.
Iako se najavljuje da bi neke hrvatske kompanije mogle da izmeste proizvodnju u susedne zemlje, kao na primer Kraš, Dukat i Gavrilović, što bi značilo zatvaranje radnih mesta u Hrvatskoj, a otvaranje u tim državama, Jurčić kaže da ne veruje da će doći do većeg preliva. Prema njegovom mišljenju, one kompanije koje su imale interesa, poput Franka ili Agrokora, već imaju svoje pogone u BiH i Srbiji da bi izbegli carine na tržištu CEFTA-e.
"Kad je Hrvatska ulaskom Slovenije ostala van EU, to je bilo samo 15 minuta duže čekanje na granici, a nije bitno pao ni izvoz iz Slovenije u Hrvatsku. I taj pad je bio više zbog pada kupovne moći hrvatskih građana nego zbog ulaska Slovenije u EU", rekao je Jurčić. Prema njegovim rečima, viši politički cilj Evrope je ionako saradnja država u regionu, pa će i granica biti "meka".
S druge strane, zemlje CEFTA-e za većinu svojih proizvoda koje izvoze u EU imaju povlašćen carinski tretman, ali će morati da dostignu određene evropske standarde da bi se mogle izvoziti u Hrvatsku, koja postaje članica EU.
Ulaskom u EU Hrvatska ulazi u jedinstveno carinsko područje, što znači i uvođenje evropske regulative za one iz trećih država koji će preko hrvatske granice moći da prenesu robu za lične potrebe, u vrednosti do 300 evra bez naplate carina i PDV.
Srbija je iz Hrvatske u 2011. uvezla poljoprivrednih proizvoda u ukupnom iznosu od 112,2 miliona dolara, a samo uvoz duvana i proizvoda od duvana bio je 10,5 miliona dolara. Ulaskom Hrvatske u EU Srbija će, po proceni PKS, imati prednost u izvozu duvana u Hrvatsku i na CEFTA tržištu i prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju moći će da izvozi cigarete u Hrvatsku bez carine.
Međutim, kako ukazuju u PKS, ulazak Hrvatske u EU će nepovoljno uticati na izvoz roba za koje su određene izvozne kvote, poput šećera. Izvoz šećera iz Srbije u Hrvatsku u 2011. godini bio 526.000 dolara, a sad će ta količina biti uključena u ukupnu kvotu izvoza šećera u EU, koja sada iznosi 180.000 tona godišnje. Izvoz ostalih proizvoda u EU koji su na kvotama (vino, junetina, pastrmka i šaran), kako naglašavaju u PKS, neće bitnije uticati na bilans razmene sa Hrvatskom, jer je njihovo učešće u razmeni malo.
Posle 1. jula bez većih promena za građane na granici
Kada su u pitanju putovanja iz BiH, Srbije ili Crne Gore u Hrvatsku za obične građane, bar u početku ništa se značajno neće promeniti. Oni će i dalje moći da putuju bez viza, a uz to Hrvatska još neće postati članica Šengena. Iz Zagreba su još ranije tražili od EU da se građanima BiH i posle 1. jula omogući ulazak u Hrvatsku s ličnom kartom. Zagreb i Sarajevo nisu, međutim, još dogovorili novi režim prelaska granice za one koji žive u pograničnom području.
Oni bi trebalo da dobiju nove propusnice za lakši prelazak granice, ali se Hrvatska i BiH spore oko dubine pograničnog područja - vlasti u Zagrebu predlažu da se malograničnim pojasom smatra područje od pet kilometara od granične crte, dok BiH želi da taj pojas bude 30 kilometara. Procenjuje se da će pravo na propusnice imati oko 30.000 građana BiH.
Iako vizni režim prema susedstvu ostaje u praktičnom smislu nepromenjen, Hrvatska je zbog prihvatanja viznog režima EU od aprila uvela vize za one države sa kojima Evropa nema bezvizni režima. Iz turističkog sektora upozoravaju da bi to moglo da utiče na dolazak turista iz pojedinih država, posebno Rusije, Ukrajine i Turske, iz kojih je poslednjih godina povećan broj turističkih dolazaka u Hrvatsku.
Iako im je obećano olakšano dobijanje viza, ocenjuje se da bi deo turista iz tih država mogao da se okrene, između ostalog, i Crnoj Gori. Prema zvaničnim podacima, u Hrvatskoj je prošle godine bilo oko 200.000 turista iz Rusije, a rusko tržište se nalazi na desetom mestu najvažnijih za hrvatski turizam. S druge strane, od aprila su i građanima Hrvatske potrebne vize za ulazak u Tursku.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
