Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ministri EU: Lideri BiH da se pismeno obavežu na novi pristup
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šefovi diplomatija Evropske unije su 17. novembra razmotrili novi pristup odnosima s Bosnom i Hercegovinom s ciljem da ta zemlja prevaziđe zastoj na putu u EU, ali bi za to političke vođe i vlada u BiH morali da se pismeno obavežu na nužne reforme, saopšteno je po završetku zasedanja Saveta ministara EU u Briselu. Novi pristup odnosima s BiH su početkom novembra predložile Velika Britanija i Nemačka a njegovo težište bi bilo na podsticanju ekonomskih i socijalnih reformi ali bez snižavanja kriterijuma za pridruživanje EU. Taj pristup bi omogućio da se zemlja usredsredi na neophodne reforme dok ne prevaziđe prepreke koje joj otežavaju napredak u evropskim integracijama.
Šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić rekla je da je raspravljano o nemačko-britanskoj inicijativi da se bez snižavanja merila podstakne ekonomsko-socijalni boljitak i put BiH ka EU, što bi omogućilo da stupi na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU-BiH, koji je sad "zamrznut".
Ona je rekla da bi to zahtevalo da politički lideri u BiH preuzmu pisanu obavezu za sprovođenje spiska nužnih reformi, o čemu bi se izjasnio i parlament, i očekuje se "vrlo aktivno angažovanje izabranih vlasti u BiH".
Ministri EU su prihvatili da, prema njenim rečima, ta inicijativa treba da bude uneta kao deo programa buduće vlade BiH, a u tom cilju će visoka predstavnica EU Federika Mogerini otići u Bosnu pre idućeg zasedanja Saveta ministara Unije.
Background EU i BiH su 16. juna 2008. godine potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum koji je stupio na snagu na snagu 1. jula iste godine.
BIH još nije ispunila uslove da bi se primenio SSP i jedina je zemlja regiona koja nije podnela zahtev za članstvo u EU.
EU je kao uslov za primenu SSP sa BiH ali i za podnošenje zahteva za članstvo postavila usklađivanje Ustava te zemlje sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić i Finci".
Evropski sud za ljudska prava doneo je u decembru 2009. godine presudu u tom slučaju i naložio BiH da otkloni iz Ustava i Izbornog zakona diskriminiatorne odredbe koje predstavnicima nacionalnih manjina onemogućavaju kandidovanje na izborima za clana Predsedništva BiH i Dom naroda državnog parlamenta.
Dervo Sejdić i Jakob Finci tužili su BiH jer kao predstavnici romskog, odnosno jevrejskog naroda, nisu imali pravo da se kandiduju za Predsedništvo BiH i Dom naroda Parlamentarne skupštine.To pravo imaju samo pripadnici tri konstitutivna naroda.
U pokušaju da se otklone prepreke i podstakne procesa evropskih integracija BiH zvaničnici EU i lideri u BiH su u Briselu 27. juna 2012. postigli su dogovor o "mapi puta", odnosno koracima koje BiH treba da preduzme da bi mogla da podnese zahtev za članstvo do kraja te godine i omogući stupanje SSP na snagu. U međuvremenu se međutim nije mnogo odmaklo u ispunjavanju tog dogovora.
U završnom saopštenju zasedanja ministara spoljnih poslova EU je istaknuto da je visoka predstavnica EU Mogerini "rekla da možda postoji šansa da se pokrene novi proces na novoj osnovi, bez diranja u uslove procesa proširivanja, a zaključeno da se u tom pravcu preduzmu koraci idućih dana".
Ona je novinarima prenela da je stav ministara EU da sad treba iskoristiti razvoj u BiH posle izbora i da "bez menjanja osnovnih načela pregovora (s BiH) možda postoji šansa da se to pokrene bez menjanja uslova i snižavanja merila".
Vesna Pusić je ocenila da je "važno što je to sad postala evropska inicijativa, ali je daleko od toga da je gotovo, već je početak jedne male realne šanse da se u Bosni i Hercegovini ostvari pomak". "A kroz to i da se ostvari i napredak u stabilizovanju Jugoistočne Evrope", rekla je ona.
Predlog novog pristupa integracijama BiH su 5. novembra izneli ministri spoljnih poslova Nemačke i Velike Britanije Frank-Valter Štajnmajer i Filip Hamond na skupu šefova diplomatija iz Jugoistočne Evrope u Berilnu.
Prema tom predlogu, politički lideri u BiH bi se pisanom izjavom obavezali da će sprovoditi socijalne i privredne reforme na svim nivoima vlasti koje će obezbediti da BiH postane funkcionalnija država u stanju da efikasno sarađuje sa EU. Druga obaveza koju ni političari u BiH preuzmeli jeste da sa EU utvrde "mapu puta zas siroki plan reformi" na osnovu koga će BiH napredovati na putu ka Uniji.
Berlin i London su stavili do znanja da su, ako se političari obavežu na te reforme, spremni da traže da na snagu stupi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa BiH, a u slučaju uspeha inicjijalnog plana reformi i da pruže podršku podnošenju aplikacije BiH za članstvo u EU.
Jedan od ključnih uslova za dalje napredovanje BiH ka EU ostaje sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci" kojom se traži ukidanje diskriminacije pripadnika nacionalnih manjina u izbornom procesu, a "novi pristup" znači da postoji niz drugih reformi koje se mogu sprovesti i pre rešavanja pitanja usklađivanja Ustava i izbornog zakona sa tom presudom.
Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta, i EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
