Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Berlin i London predlažu novi pristup integracijama BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Velika Britanija i Nemačka predložile su novi pristup evropskim integracijama Bosne i Hercegovine koji otvara mogućnost da se jedan od ključnih uslova na tom planu na neko vreme ostavi po strani, a da se vlasti obavežu na sprovođenje nužnih reformi kako bi zemlja brže napredovala ka EU. To, međutim, ne znači da će kriterijumi biti sniženi. Cilj je, između ostalog, da se podstaknu socijalne i privredne reforme i konačno primeni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa BiH. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i SAD pozdravili su ove predloge.
Novi pristup međunarodne zajednice Bosni i Hercegovini s ciljem podsticanja bržih socijalnih i privrednih reformi kojima bi se ujedno otvorio put približavanju EU predstavili su ministri spoljnih poslova dve zemlje Filip Hamond i Frank-Valter Štajnmajer na skupu šefova diplomatija iz Jugoistočne Evrope 5. novembra u Berilnu.
U objašnjenju svoje inicijative Štajnmajer i Hamond istakli su da su procesi evropske integracije u BiH zastali i pre nego što su imali šansu za razvoj zbog čega je bitno da se kroz novi pristup stvore pretpostavke da se BiH vrati na put reformi.
Ministri su naglasili da novi pristup ne znači i snižavanje kriterijuma za članstvo u EU.
Jedan od uslova za dalje napredovanje BiH ka EU svakako ostaje i sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci" kojom se traži ukidanje diskriminacije pripadnika nacionalnih manjina u izbornom procesu, ali "novi pristup" znači da postoji niz drugih reformi koje se mogu sprovesti i pre rešavanja pitanja "Sejdić-Finci".
Privredno jača i funkcionalnija država
Od političara BiH se očekuje potpisivanje pisane izjave da će sprovoditi socijalne i privredne institucionalne reforme na svim nivoima vlasti koje će obezbediti da BiH postane funkcionalnija država u stanju da efikasno sarađuje sa EU.
Druga obaveza koju političari u BiH moraju da preuzmu jeste da s EU dogovore "mapu puta za široki plan reformi" kojim će BiH napredovati na putu ka Uniji.
"Ako vaši političari to učine, onda ćemo mi zauzvrat od EU tražiti da, nakon dugog kašnjena, na snagu stupi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", naveli su Hamond i Štajnmajer podsetivši da je to uslov da BiH nastavi da koristi finansijska sredstva iz fondova za pretpristupnu pomoć.
Ako bi se inicijalni plan reformi sproveo, Nemačka i Velika Britanija obećale su podršku u podnošenju aplikacije BiH za članstvo u EU.
"Nema više vremena za gubljenje. Ekonomska situacija u BiH je izuzetno zabrinjavajuća", dodali su Hamond i Štajnmajer koji su u pismu pozvali političare BiH da što pre formiraju vlade na svim nivoima kako bi BiH mogla da krene napred.
Podrška iz Brisela i Vašingtona
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost i SAD podržali su predloge ministara spoljnih poslova Britanije i Nemačke.
"Veoma cenim ideje za napredovanje BiH koje su sinoć u Berlinu predstavili Štajnmajer i Hamond. Oni predlažu novi pristup, o kojem sam s njima razgovarala proteklih dana, kako bi BiH krenula dalje s reformama neophodnim na putu ka EU", ocenila je Mogerini u saopštenju.
Sve strane se slažu da posle nedavnih izbora BiH ne treba da zapadne u ćorsokak, navela je Mogerinijeva, i dodala da je potreban novi podsticaj kako bi se ta zemlja efikasno suočila s reformama ključnim "ne samo za napredovanje ka EU već, a i pogotovo, i za bolji život građana".
"Predlog mojih kolega je stigao u pravo vreme i bavi se ključnim pitanjima", navela je Federika Mogerini, najavljujući svoju skoru posetu Sarajevu "kako bi podstakla vlasti ka napretku", kao i pokretanje debate o toj inicijativi na sledećem sastanku šefova diplomatije EU 17. novembra.
Portparolka Stajt departmenta Džen Psaki je izjavila kako se nakon nedavnih izbora u BiH pruža mogućnost liderima da sprovedu neophodne reforme za izgradnju efikasnije, demokratske i prosperitetne države.
"U narednim mesecima mi ćemo blisko sarađivati s našim evropskim partnerima kako bismo podržali donošenje i sprovođenje reformi za ubrzan napredak BiH ka evropskim i evroatlantskim integracijama", saopštio je Stejt department.
Zastoj u integracijama
Bosna i Hercegovina je pre više od šest godina potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ali još nije ispunila uslove da bi se taj sporazum primenio i jedina je zemlja regiona koja nije podnela zahtev za članstvo u EU.
EU i BiH su 16. juna 2008. godine potpisale SSP i Prelazni trgovinski sporazum koji je stupio na snagu na snagu 1. jula iste godine.
EU je kao uslov za odluku o primeni SSP sa BiH ali i za podnošenje zahteva za članstvo postavila usklađivanje Ustava te zemlje sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić i Finci".
Evropski sud za ljudska prava doneo je u decembru 2009. godine presudu u tom slučaju i naložio BiH da otkloni iz Ustava i Izbornog zakona diskriminiatorne odredbe koje predstavnicima nacionalnih manjina onemogućavaju kandidovanje na izborima za clana Predsedništva BiH i Dom naroda državnog parlamenta.
Dervo Sejdić i Jakob Finci tužili su BiH jer kao predstavnici romskog, odnosno jevrejskog naroda, nisu imali pravo da se kandiduju za Predsedništvo BiH i Dom naroda Parlamentarne skupštine.
To pravo imaju samo pripadnici tri konstitutivna naroda.
Neuspeo pokušaj
U pokušaju da se otklone prepreke i podstakne procesa evropskih integracija BiH zvaničnici EU i lideri u BiH su u Briselu 27. juna 2012. postigli su dogovor o "mapi puta", odnosno koracima koje BiH treba da preduzme da bi mogla da podnese zahtev za članstvo do kraja te godine i omogući stupanje ŠP na snagu.
Dogovoreno je, između ostalog, da BiH izmeni Ustav u skladu sa presudom u slučaju "Sejdić-Finci" i obezbedi koordinisano usklađivanje sa zakonodavstvom EU na celoj svojoj teritoriji.
Predviđeno je i uspostavljanje mehanizma koordinacije koji treba da omogući BiH da usaglasi stavove o pitanjima na putu ka EU i tako govori "jednim glasom" u tom procesu.
Međutim, u ispunjavanju tih uslova nije se u većoj meri odmaklo a Evropski sud za ljudska prava je drugi put, u julu 2014. godine, naložio BiH da izmeni izborni sistem, ovog puta po tužbi Azre Zornić iz Socijaldemokratske partije, koja nije želela da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti pri podnošenju kandidature.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
