Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Još jedna presuda Suda u Strazburu protiv BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski sud za ljudska prava drugi put je naložio Bosni i Hercegovini da izmeni izborni sistem kako bi se svim građanima omogućilo da se kandiduju za Dom naroda Bosne i Hercegovine i Predsedništvo. Predstavku je podnela Azra Zornić iz Socijaldemokratske partije, koja nije želela da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti. Ovu reformu je Evropski sud od BiH tražio još krajem 2009. u slučaju Sejdić-Finci. To je jedan od preduslova da BiH podnese zahtev za članstvo u EU, što jedina u regionu još nije učinila.
Odluka je doneta skoro jednoglasno - šest od sedam sudija ocenilo je da se zabranom Azri Zornić da se kandiduje za ova dva tela prekršeno pravo na slobodne izbore, dok su se svi složili da je došlo do kršenja opšte zabrane diskriminacije.
Zornićeva naime nije mogla da se kandiduje na izborima ni za Dom naroda BiH ni za Predsedništvo zato što to mogu samo pripadnici konstitutivnih naroda - Bošnjaci, Hrvati i Srbi, a ona se izjašnjava kao građanka Bosne i Hercegovine.
Podseća se da su odredbe kojima se utvrđuje etničko poreklo predstavnika u ovim telima unete nakon rata u BiH, obeleženog genocidom i etničkim čišćenjem.
"Međutim, sada, više od 18 godina od okončanja tragičnog sukoba, ne može postojati ni jedan razlog za zadržavanje osporenih ustavnih odredbi", navodi se u odluci Suda. Stranke imaju tri meseca da zahtevaju da se predmet iznese pred Veliko veće, a tek nakon isteka, ili nakon što Veće odbije zahtev, presuda postaje konačna.
Ističe se i da, kao ni u bivšoj Jugoslaviji, ni danas u BiH ne postoje objektivni kriterijumi za određivanje nečijeg etničkog porekla poput jezika i religije, već svako odlučuje o svojoj etničkoj pripadnosti.
Istaknuto je i da Azra Zornić, rođena 1957. godine, živi u Sarajevu i već duže vreme učestvuje u političkom životu BiH, pa je i 2002. godine bila kandidat Socijaldemokratske partije BiH na parlamentarnim izborima.
Ističe se i da se Zornićeva nije pre obraćanja sudu u Strazburu žalila Ustavnom sudu BiH, ali je njena predstavka uzeta u obzir jer se u slučaju Sejdić i Finci Ustavni sud proglasio nenadležnim.
Teško do ustavnih promena
Sud je utvrdio da je ovaj slučaj identičan predmetu Sejdić i Finci, u kojem su podnosioci, Rom i Jevrejin, tražili pravo da se kaniduju na izborima.
"Utvrđenje povrede u predmetnom slučaju direktna je posledica neuspeha vlasti BiH da uvedu ustavne i zakonodavne izmene u cilju sprovođenja presude Sejdić i Finci, čije izvršenje je od 2009. godine pod nadzorom Komiteta minsitara Saveta Evrope, tela zaduženog za nadgledanje izvršenja presuda Suda", navodi se.
Ističe se da je potrebno u što kraćem roku i na najefikasniji mogući način rešiti ovu situaciju.
Ustavne promene su u BiH, međutim, veoma teške zbog složene državne strukture i mehanizma odlučivanja, pa je premijer Hrvatske Zoran Milanović nedavno pozvao da se prema ovoj zemlji zauzme poseban pristup, i da se ne traže ustavne promene.
Državna struktura BiH podrazumeva Federaciju i Republiku Srpsku sa 10 kantona od kojih svaki ima svoju vladu. Za svaku odluku je potrebno zeleno svetlo lidera Bošnjaka, Srba i Hrvata, a političari to koriste za politikantske rasprave i sakupljanje poena, pa je zemlja u stalnoj krizi institucija.
Funkcionisanje je otežano još 2006. godine, kada je Visoki predstavnik EU prestao da interveniše u političkom zivotu BiH nametanjem propisa ili smenom političara.
Pored toga što je zemlja usled toga što se nije povinovala odluci suda u slučaju Sejdić FInci na samom začelju u evropskim integracijama, stopa nezaposlenosti je visoka - 27,5% po Anketi o radnoj snazi a 44% po registrovanoj nezaposlenosti, a velika razlika se tumači visokom stopom sive ekonomije.
Autor: S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
