U prvim mesecima 2016. ne beleži se smanjenje priliva migranata uobičajeno za zimski period. To nije dobar znak, ali je još rano za procene, bile one "crne" ili "ružičaste", rekao je 10. marta u Beogradu zamenik izvršnog direktora evropske agencije za kontrolu granica Fronteks Bernt Kerner. Priliv će najviše zavisiti od rešavanja krize u Siriji, Libiji, ali i na drugim kriznim i nestabilnim područjima. Njegova poruka je da zatvaranja granica nema i da takve mere ne mogu da daju rezultat, već treba težiti uspostavljanju kontrole nad situacijom. S tim ciljem EU je 9. marta pokrenula projekat za podizanje standarda procedura za upravljanje migracijama na Zapadnom Balkanu.
"U poređenju sa prethodnim godinama kada smo u zimskim mesecima beležili osetan pad, to se ove godine nije dogodilo. Ostali smo nažalost na dosta visokom nivou. Tako da za sada (situacija) ne izgleda dobro, ali mislim da je isuviše rano da se dođe do konkretne, korisne i validne procene", rekao je on novinarima u Beogradu.
Kako je naveo, priliv će u velikoj meri zavisiti od toga kako će se rešiti krize koje su uzrok migracija – odnosno da li će mirovni razgovori o Siriji biti uspešni, kao i napori za stabilizovanje situacije u Libiji. U uzroke je ubrojao i tešku političku situaciju u nekim zemljama u Africi i na Bliskom istoku.
"Nažalost moram da kažem da ako iskusimo situaciju u kojoj jedno od tih rešenja ne funkcioniše, ili ako izbije bilo kakva kriza na drugom području, brojke bi mogle da se povećaju. Stoga je jako teško proceniti situaciju za 2016. u ovom trenutku", naveo je Kerner.
Rekao je da je još rano komentarisati dogovor EU i Turske o migrantskoj krizi, budući da su dogovori u toku i da će sve zavisiti od političkih odluka.
Upozorio je da bi se moglo dogoditi i da se migrantska ruta promeni usled otežavanja prolaska na nekoj postojećoj ruti i da je zbog toga već uspostavljen jači nadzor i pokrenute pripreme.
"Moglo bi se dogoditi, i to se već događalo u prošlosti, da se migrantski tokovi promene, i da ako jedna ruta više nije moguća, druga u očima onih koji posreduju ili organizuju takva putovanja postaje pogodnija", naveo je Kerner.
Kao mogućnosti naveo je Albaniju, ali i BiH i Crnu Goru, kao i put od Grčke do Italije i od Turske do Italije. Naveo je da cilj nije zatvaranje granice već uspostavljanje kontrole i provera ko ulazi, pružanje informacije ljudima koji dolaze i sprovođenje procedure u zavisnosti od toga da li migranti imaju pravo na zaštitu.
Cilj: Uspostaviti kontrolu
Kerner je poručio da nema reči o zatvaranju granica, već da je cilj da se uspostavi kontrola nad migrantskom rutom. Tome bi trebalo da doprinese i projekat za upravljanje granicama u regionu koji se finansira iz pretpristupnih IPA fondova i pokrenut je 9. marta.
"Reč je o projektu koji se finansira iz pretpristupnog instrumenta IPA2. To već opisuje glavni cilj projekta. Glavni cilj nije toliko rešavanje aktuelne krize, već omogućavanje da se izgrade održive strukture, održive procedure, što olakšava i put ka EU”, izjavio je Kerner agenciji Beta i EurAktivu.
Ovaj regionalni projekat sprovodiće se u saradnji sa Evropskom kancelarijom za azil (EASO), sa Međunarodnom organizacijom za migracije i Visokim komesarijatom UN za izbeglice (UNHCR), rekao je funkcioner Fronteksa.
"Projekat će se baviti upravljanjem priliva uz vođenje računa o zaštiti, odnosno ukoliko ih primite kako ih proveravate, kako ih registrujete, kako ih obaveštavate o potrebama, pravima, o tome šta treba učiniti, i kako ih u skladu sa rezultatima intervjua usmeravate kao procedurama azila ili povratka”, objasnio je Kerner. Procedure će, kako je naveo, biti prilagođene zemljama i korisnicima, i to će biti fokus.
Prema Kernerovoj oceni, saradnja Fronteksa sa balkanskim zemljama već je dobra.
"Mislim da je prisustvo Fronteksa na području Zapadnog Balkana već na veoma visokom nivou i veoma smo zadovoljni nivoom saradnje zemalja Zapadnog Balkana od Srbije preko Albanije i svih drugih”, naveo je on.
Naveo je da postoji redovna razmena informacija u pogledu rizika u migracijama, tako da i Fronteks i zemlje Zapadnog Balkana imaju sveobuhvatne informacije o migrantskoj situaciji, a objavljuju se i analitički pregledi i izveštaji o analizi rizika.
Postoje i zajednički radni punktovi gde su postavljeni graničari zemalja članica, a planirano je da se ta saradnja pojača u narednim mesecima.
"Imamo dobru saradnju i u pogledu obuka pratilaca u operacijama vraćanja, s tim što se za sada misli na povratak građana Zapadnog Balkana u svoje zemlje", naveo je on, dodajući da se postepeno radi na usklađivanju sa standardima EU.
EurActiv Srbija
Moguće i pogoršanje migrantske krize, nov projekat na Balkanu 
