Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Balkanska ruta zatvorena, mogući novi pravci kretanja migranata
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Balkanska ruta je od 9. marta praktično zatvorena za prolazak migranata, iako posle razgovora u Briselu o izbegličkoj krizi članice EU nisu želele da zvanično proglase zatvaranje tog puta kojim je prošle godine prošlo više od 850.000 izbeglica i migranata. Slovenija je, međutim, nakon načelnog dogovora EU i Turske odlučila da omogući ulazak migrantima samo u skladu sa šengenskim propisima, što je izazvalo lančanu reakciju u regionu. Posle tog koraka postavlja se pitanje da li će se migranti sada zaputiti drugim pravcima na Balkanu, pre svega preko Bugarske i Albanije.
Slovenija je odlučila da od 9. marta u ponoć propušta samo migrante sa dokumentima koji su potrebni za ulazak u zemlje članice šengenskog sistema. To praktično znači da osobama bez pasoša i viza neće biti omogućen ulazak, osim ako ne postoje humanitarno razlozi.
"Neregularni protok migranata zapadnobalkanskom rutom sada je završen", rekao je 8. marta premijer Slovenija Miro Cerar.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) saopštilo je 8. marta je da je obaveštenje o merama Slovenije dobilo od Hrvatske i da novi režim "praktično zatvara balkansku rutu". MUP je dodao da Srbija ne može da postane sabirni centar za izbeglice zbog čega će sve mere usaglašavati sa EU i recipročno ih primenjivati na južnim i istočnim granicama, prema Makedoniji i Bugarskoj.
Prema podacima UNHCR-a, u Srbiji je od 9. marta u ponoći kada su zatvorene granice za prolaz migranata na takozvanoj balkanskoj ruti ostalo oko 2.000 izbeglica sa Bliskog istoka, smeštenih u četiri prihvatna centra na jugu i severu zemlje.
Makedonija je, takođe, saopštila da će prihvat i tranzit migranata uskladiti sa koracima koje preduzimaju druge zemlje na balkanskoj ruti.
Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Vlaho Orepić potvrdio je 8. marta uveče da i Hrvatska počinje da primenjuje nova pravila ulaska izbeglica koja podrazumevaju da samo oni s valjanim putnim ispravama mogu da pređu granicu.
"Menja se režim, došlo je do promene. Očito je Evropa odlučila da se ulazi u novu fazu rešavanja migrantske krize. Došlo je do zaključka da će granice u šengenskom prostoru primeniti šengenska pravila", rekao je Orepić 8. marta za RTL televiziju.
On je dodao da u poslednja dva dana nije bilo ulazaka izbeglica u Hrvatsku, a da je prethodno prosečno ulazilo između 400 i 500 izbeglica.
Zemlje duž zapadnobalkanske migrantske rute, od Grčke do Austrije, od februara su počele da primenjuju stroža granična pravila, što je znatno smanjilo izbeglički talas i dovelo do zastoja na grčko-makedonskoj granici gde je blokirano između 13.000 i 14.000 ljudi koji su u Grčku stigli iz Turske. U Grčkoj je zbog strožih mera u regionu ostalo ukupno oko 36.000 migranata.
U danima pred samit EU i Turske dnevno je iz Grčke u Makedoniju propuštano je između 50 i 300 migranata.
Ta dnevna kvota više nije na snazi, saopštilo je slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova.
Da li su mogući nove rute na Balkanu?
Stručnjaci ne isključuju mogućnost da migranti krenu drugim putevima, prelazeći preko teritorije Bugarske i Albanije, ali i navode da je još uvek rano govoriti o tome.
Bugarske vlasti su tokom vikenda održale vežbu na granici, u kojoj je učestvovala vojska i korišćeni helikopteri, sa jasnom porukom da se tražiocim azila odvrate od prolaska bugarskom teritorijom.
Tokom vežbe na bugarsko-grčkoj granici organizovanoj 5. marta, bugarski premijer Bojko Borisov je saopštio da će u pograničnoj zoni razmestiti još 400 ljudi. "Mi raspolažemo sofisticiranom opremom za nadzor kojia će nam omogućiti da zaustavimo migratorni talas", rekao je Borisov 7. marta na marginama samita EU i Turske.
Šef austrijske službe za borbu protiv trgovine ljudima pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Gerald Tacgern rekao je za austrijski radio da su primećene "aktivnosti" krijumčara u velikim kampovima na tursko-sirijskog granici ne samo u pravcu Grčkoj već i za direktan prelazak iz Turske u Bugarsku i zatim Rumuniju.
Bugarska je već podgila ogradu u dužini od 30 kilometara na granici sa Turskom koja je duga 259 kilometara. Bugarske vlasti planiraju da izgradi ogradu u ukupnoj dužini od 130 kilometara. Pritom, oko 2.000 policajaca patrolira tim područjem.
Međutim, preko granice ipak prolaze kamiona kojima se krijumčare migranti, mada je agencija Fronteks pojačala svoje prisustvo sa bugarske strane a Turska broj graničara sa svoje strane, kaže analitičar Vladimir Čukov.
Bugarska, najsiromašnija zemlja EU, već ima reputaciju zemlje u kojoj migranti nisu poželjni. Prošle godine u toj zemlji je registrovano blizu 30.000 migranata, dok je više hiljada ileglano prošlo kroz zemlju. Nevladine organizacije su konstatovale da snage reda u Bugarskoj sistematično loše postupaju prema migrnatima.
Iz Bugarske se najbrže stiže u Zapadnu Evropu preko Srbije, ali se mora preći planinski područje. Takođe, Srbija ne namerava davtoleriše masovan prelazak migranata preko svoje teritorije, navodi AFP.
Još je teži put ka severu, ka Rumuniji. Samo dva mosta povezuju tu zemlju sa Bugarskom a prelazak Dunava brodovima ne može proći neopaženo pored rečne policije, smatra Vesela Černeva iz Evropskog centra za analizu spoljne politike, sa sedištem u Sofiji.
Mađarska pojačava kontrolu granice
Dodatnu prepreku predstavlja Mađarska koja je već zatvorila granicu sa Hrvatskom i Srbijom. Mađarska je 9. marta proširila vanredno stanje na teritoriju cele zemlje što podrazumeva i dodatne vojne i policijske patrole koje će biti angažovane na sprečavanju ulaska migranata.
Ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter rekao je da su te mere potrebne zbog neizvesnosti oko toga kojim će putem krenuti ljudi koji su ostali zaglavljeni na Balkanu nakon što je nekoliko zemalja najavilo da će propuštati samo migrante sa urednim vizama za EU.
Pinter je kazao da ograda na granici sa Rumunijom za sada nije neophodna jer je Rumunija obećala da će sprečiti prelazak migranata.
Mađarska policija je 8. marta uhvatila 127 migranata koji su prešli mahom preko ograde iz Srbije.
Južna ruta
Južnije, migranti bi mogli da krenu putem ka Albaniji i Italiji. Tu mogućnost ne treba zanemariti, rekao je 5. marta italijanski ministar spoljnih poslova Paolo Đentiloni koji veruje da se to pitanje može rešiti kroz saradnju sa albanskim vlasitma, koja već dugo postoji.
Rim bi trebalo da uskoro pruži logističku podršku i pomoć u ljudstvu u cilju bolje kontrole granice, potvrdilo je više izvora.
"Jadranska ruta" koja vodi od albanske obale do italijanske oblasti Apulija već je korišćena za masovne prelaske građana Albanije početkom 1990-tih, kada je više desetina hiljada Albanaca krenulo ka Italiji.
Takođe, planinski putevi između Albanije i Grčke već su korišćeni za krijumčarenje više hiljada albanskih migranata u Grčku tokom 1990-tih i 2000-tih godina, tako da su dobor poznati krijumlčarima.Ostaje da se vidi da li će tražioci azila, među kojima ima puno žena i dece, krenuti na takav opasan, vrlo isrcpljujući put, koji je sve viže pod nadzorom.
"Rano je još reći", rekao je za AFP portparol Međunarodne organizacije za migracije Lenard Dojl. "Pritisak iz Evrope da se smanje polasci iz Turske je ogroman, to bi moglo da da rezultate", dodao je on
Dogovor Grčke i Turske
Na samitu EU i Turske, 8. marta, potignut je načelni dogovor koji podrazumeva i vraćanje iregularnih migranata iz Grčke u Tursku. O sprovođenju tog plana koji bi trebalo da bude ozvaničen na samitu EU 17. i 18. marta u Izmiru su 8. marta razgovarali i premijeri dve zemlje Aleksis Cipras i Ahmet Davutoglu.
Cipras i Davutoglu su obećali da će dve zemlje sarađivati u sprovođenju novog akcionog plana o vraćanju izbeglica u Tursku, koji je načelno dogovoren na samitu EU i Turske, a koji su već kritikovale neke nevladine organizacije.
Oni su istakli da imaju zajednički pristup tom pitanju.
Turska je potvrdila sporazum s Grčkom da prihvata nazad iregularne migrante koji pokušavaju da stignu do Evropske unije, što je ključni uslov koji su postavili lideri Unije da bi se postigao dogovor sa Turskom o rešavanju migrantske krize.
"Odlučili smo da pojačamo saradnju i ponovo potvrdimo bilateralni sporazum. To je jako važno", rekao je Cipras.
Turska je obećala da će ubrzati primenu sporazuma o readmisiji iz 2002. na osnovu koga bi od juna počeča da prima ekonomske migrante kako bi ih zatim vraitla u zemlje porekla. Ankara i Atina su ponovo pisanim putem potvrdile tu obavezu.
Davutoglu je rekao da poboljšanje saradnje može da smanji dramatične scene viđene na Egejskom moru. Više od 130.000 migranata i izbeglica je ove godine stiglo morem iz Turske do grčkih ostrva.
Posle teških pregovora u Briselu, evropske vođe su otišle bez konačnog dogovora, ali su rešili da finalizuju predloge na sledećem samitu 17. i 18. marta.
Prema predlogu Turske, Ankara bi prihvatila vraćanje na njenu teritoriju svih iregularnim migranata koji stignu u Grčku, uključujući Sirijce koji beže od rata pod uslovom da se Evropljani obavezu da za svakog od njih prebace jednog izbeglicu iz Turske na teritoriju Unije.
Cilj je da se svim izbeglicama koji razmišljaju o kretanju ka Evropi pošalje poruka da će ekonomski migranti biti vraćeni i da oni koji traže azil treba da podnesu zahtev u Turskoj gde se mogu nadati da će bez opasnosti biti prebačeni u Uniju.
Stavovi
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je 9. marta, povodom zatvaranja takozvane balkanske rute za migrante, izjavio da će se Srbija ponašati ozbiljno i odgovorno i da će štiti ljudska prava svih izbeglih, ali da će štiti i nacionalne interese. Vučić je novinarima u Kovačici rekao da je u Srbiji "minimalan broj izbeglica".
On je rekao da je Srbija čekala konačno i sveobuhvatno rešenje EU za problem migranata i izbeglica, ali da takvo rešenje nije ponuđeno i da Srbija neće biti "sabirni centar".
"Mi se ponašamo u skladu sa onim što na terenu rade Nemačka, Austrija, Slovenija i Hrvatska. Tako ćemo se ponašati i u buduće, ali ćemo razume se prema izbeglicama koje se nalaze na našoj teritoriji, to je minimalan broj, ponašati u skladu sa medjunarodnim i humanitarnim pravom, pokazujući svoje solidarno i ljudsko lice", kazao je Vučić.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je 9. marta da zatvaranje "balkanske rute" za migrante može dovesti do povećanog broja ilegalnih ulazaka u Srbiju kao i do povećenja broja tražioca azila.
Đurović je rekao Beti da sa pozicije Srbije zatvranje "balkanske rute" konkretno govori da ljudi definitivno neće moći nesmetano da prolaze i da država neće da im organizuje transport i prolaz jer neće biti prihvaćeni od strane Hrvatske".
Prema njegovim rečima, može se destiti da oni koji ilegalano prođu kroz Srbiju i Hrvatsku i dođu u Sloveniju ponovo, po Dablinskoj regulativi i sporazumima o readmisiji budu vraćeni u Srbiju.
Izvor: Beta, AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
